Vučić posle sastanka s Pendarovskim: Nemamo otvorenih pitanja, ništa ne tražimo osim da sarađujemo još više i bolje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski obišli su manastir Prohor Pčinjski. Usledio je zajednički sastanak, nakon kojeg je Vučić rekao da je srećan što može da potvrdi izuzetne odnose između Severne Makedonije i Srbije.

"Nemam nikakav problem da kažem da smo mi, ne samo prijatelji, već da kao narodi imamo bratske odnose, ili je možda bolje reći sestrinske, i verujem da će se ti odnosi dalje razvijati. Da će ovo postati tehnička stvar", reako je predsednik Srbije obraćajući se novinarima dodajući da je cilj poboljšanje standarda stanovnika obe zemlje.

Podsetio je da je Srbija izgradila auto-put do Severne Makedonije i da se sada razgovara o spajanju pruge.

"Izgradićemo brzu prugu Beograd - Niš, kreću radovi u dužini od 23 km na deonici Niš - Brestovac, što je oko 60 ili 70 miliona evra. Još 450 miliona evra koštaće nas pruga do Preševa odnosno graničnog prelaza sa Severnom Makedonijom", naglasio je Vučić.

Istakao je da će tako Srbija i Severna Makedonija biti još bolje povezani i da je uveren da mnogo toga zajednički još može da se uradi.

Zahvalio se i vladiki Pahomiju na dočeku i patrijarhu Srbije Porfiriju na, kako je rekao, istorijskim odlukama na dobrobit oba naroda. 

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Nemamo nikakvh otvorenih pitanja, mi Srbi volimo Severnu Makedoniju, ništa ne tražimo osim da sarađujemo još bolje i još više", rekao je Aleksandar Vučić.

"Žalim da vam čestitam Svetog Iliju. Želim vam srećan praznik i da se uvek osećate da ste dobrodošli. I zaista ste dobrodošli bilo gde na teritoriji Srbije", poručio je Vučić na pres konferenciji sa Stevom Pendarovskim.

Pendarovski: Nadam se da će opstati tradicija proslave Ilindena "na mestu gde je makedonska republika formirana"

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da se nada da će opstati dobra tradicija proslave Ilindena, najvećeg državnog praznika te zemlje, "na mestu gde je makedonska republika formirana".

On je naveo da se nada da će se sledeće godine na istom mestu ponovo proslaviti Ilinden, kako bi se odala pošta najvećim nacionalnim velikanima Severne Makedonije.

Pendarovski je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na njegovom ličnom zalaganju da Severna Makedonija svoj najveći državni praznik slavi na mestu na kojem je formirana, kao i na tome što on lično ove godine predvodi srpsku delegaciju.

"Prva makedonska republika je formirana u ovom manastiru koji se sada nalazi na teritoriji Srbije. Kada je formirana, to je bila jedna državna zajednica", rekao je Pendarovski na zajedničkoj konferenciji za medije sa Vučićem.

On je dodao da, i pored toga što se manastir nalazi u drugoj državi, to ne znači da Makedonci ne treba da dolaze u Prohor Pčinjski i da odaju poštu onima koji su osnovali makedonsku republiku.

Naglasio je da je Ilinden od najvećeg značaja za Severnu Makedoniju i njen narod.

Zaednička liturgija u prisustvu vernika

Dvojicu predsednika su u manastiru dočekali vladika vranjski Pahomije i arhimandrit Metodije koji je iguman manastira. Pendarovski je položio venac kod spomen česme u porti manastira.

Pendarovski je u radnu posetu Srbiji došao na dan kada Severna Makedonija obeležava Ilindan - Dan Republike, a u Prohoru Pčinjskom održano je prvo zasedanje ASNOM-a (Antifašističkog Sobranja Narodnog oslobođenja Makedonije) što se u toj zemlji smatra početkom državotvornosti.

U manastiru je prethodno održana i zajednička liturgija srpske i makedonske pravoslavne crkve u prisustvu vernika.

Tanjug/Strahinja Aćimović

U mestu Pelince, sa druge strane granice, održana je svečanost kojoj je  prisustvovao Penderovski koji je odatle stigao u manastir Prohor Pčinjski.

On je posetio manastir i prošle godine, na današnji dan, kada je prvi put posle 80 godina zajedno služena liturgija dve pravoslavne crkve.

Manastir se nalazi na 30 kilometara južno od Vranja, a 2021. godine obeleženo je 950 godina njegovog postojanja  i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio. 

Prema predanju, podigao ga je u 11. veku, vizantijski car Roman Diogen, a u sastavu srpske države je od kada je Stefan Nemanja u ratovima sa Vizantijom između 1180. i 1190. godine osvojio oblast Vranja. Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.

U manastriru se nalaze i mošti Sv. Prohora i to u maloj pokloničkoj kapeli.