Igre 
"Članice EU gube strpljenje": Nakon puštanja specijalaca da se brane sa slobode, lopta u dvorištu Prištine
Komentari28/06/2023
-07:12
Mesec dana je prošlo od nasilnog upada prištinskih specijalaca u zgrade opština u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, a da se krizi na severu Kosova i dalje ne nazire jasan kraj. U trenucima pojačanih diplomatskih aktivnosti, dijalog Beograda i Prištine bio je jedna od tema i sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u Luksemburgu, a evropski šef diplomatije Žozep Borelj još jednom je zatražio organizovanje novih izbora na severu, uz bezuslovno učešće Srba. U međuvremenu, trojici kosovskih specijalaca, uhapšenim u centralnoj Srbiji, ukinut je pritvor i oni će se braniti sa slobode. Beograd je time, ocenjuju analitičari, otklonio mogućnost da na bilo koji način bude odgovoran za eskalaciju na KiM. Pitanja koje se, međutim, nameću odnose se na to da li je sada na potezu samo Priština i kako će to međunarodna zajednica pritisnuti tamošnje vlasti?
"Ne mogu NATO snage zauvek da čuvaju gradonačelnike koji imaju podršku svega dva-tri odsto građana", poručio je Borelj nakon sastanka ministara EU. On je naglasio da se od budućih članica "očekuje evropsko ponašanje" i dodao da će zemlje članice preduzeti mere, ukoliko to bude potrebno, kako bi podržale dijalog o normalizaciji odnosa.
Baš kada je reč o merama, Borelj nije precizirao o kakvim se tačno radi, osim da one mogu biti političke i finansijske. Na koga bi se tačno odnosile, kao i koliko još je EU spremna da čeka da dođe do deeskalacije pre nego što što se odluči na konkretne sankcije, i dalje je nepoznanica.
Ipak, ono što može da se oslušne iz Boreljovih izjava, prema rečima Branke Latinović iz Foruma za međunarodne odnose, jeste da je međunarodna zajednica "umorna od svega što se dešava". To je zapravo potvrdio i sam Borelj, rekavši, nakon sastanka sa albanskim premijerom Edijem Ramom, da situacija na KiM zahteva sve brže poteze, deeskalaciju i hitno pronalaženje rešenja, pošto zemlje članice EU polako gube strpljenje, kao i da je potrebno da strane pronađu dalje korake bazirajući se na mapi puta koju im je EU ponudila prošle nedelje u Briselu.
Dok se rasplet čeka, telefonske linije su, čini se, usijane. Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da je sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem razgovarao o važnosti smirivanja tenzija i povratku dijalogu, pozdravio oslobađanje kosovskih policajaca i podržao plan EU.
A da bi i ovog puta upravo Vašington mogao "jače da pritisne" Prištinu govori pismo grupe senatora upućeno američkom predsedniku Džou Bajdenu u kome se konstatuje da Kosovo nije uzvratilo na napore SAD, zbog čega su spremni da razmotre dosadašnju podršku Prištini i pozvali Bajdena da izvrši diplomatski pritisak.
Plan u tri tačke
Mesec dana od događaja koji je do krajnjih granica zategao odnose Beograda i Prištine, Srbi i dalje protestuju, srpska roba ne može na Kosovo, kao ni automobili sa tablicama gradova na Kosovu kojima je MUP Srbije produžio registraciju posle 21. novembra prošle godine. Uhapšeno je osam Srba, dok je jedna osoba puštena uz kauciju. Pripadnici specijalne policije takozvanog Kosova i dalje su na punktovima pored magistralnog puta Kosovska Mitrovica - Jarinje, kao i u bazama, izgrađenim na nezakonito oduzetoj zemlji, kako od Srba, tako od srpskih lokalnih samouprava.
Povezane vesti
I Beogradu i Prištini u Briselu su postavljeni određeni zahtevi, a Beograd je svoj u ponedeljak i ispunio kada je sud u Kraljevu potvrdio optužnicu protiv kosovskih policajaca koji su uhapšeni na teritoriji Srbije i doneo rešenje kojim je okrivljenima ukinut pritvor.
Komentarišući odluku suda da ukine pritvor trojici kosovskih policajaca koji su uhapšeni sredinom meseca na teritoriji centralne Srbije, karijerni diplomata Zoran Milivojević je za Tanjug ocenio da je sud dobro postupio, ali da će dalji postupak pokazati koliki je stepen njihove odgovornosti.
"Mislim da je to dobra odluka suda, čime se ne dovodi u pitanje sudski postupak u Srbiji i njihova odgovornost. Pušteni su na slobodu i time je na neki način otklonjena mogućnost da Srbija bude optužena za bilo šta", rekao je Milivojević.
Sa druge strane, zahtevi sa kojim se suočila Priština, a koji se tiču i povlačenja specijalaca sa severa KiM, i danas ostaju neispunjeni. Ipak, Kurti je, u telefonskom razgovoru sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, izrazio spremnost da se prisustvo policije u zgradama opština na severu KiM smanji "postepeno i srazmerno uspostavljanju reda", saopšteno je iz njegovog kabineta.
"Podržavamo predlog Evropske unije Srbiji i Kosovu, koji uključuje: povlačenje gradonačelnika iz opštinskih zgrada na severu Kosova, obustavu policijskih operacija u blizini opštinskih zgrada sa prekidom protesta, raspisivanje novih izbora uz zalaganje za učešće Srba i povratak dijalogu o sprovođenju Ohridskog sporazuma, što uključuje i Zajednicu opština sa srpskom većinom na severu Kosova", poručili su u pismu Bajdenu senatori Džin Šahin, Kris van Holen, Pit Rikets, Kristofer Marfi, Ben Kardin, Tom Tilis, Piter Velč i Ričard Darbin.
Sve to zasad je samo zahtev na papiru. Prvi korak ka razrešenju mogao bi, prema oceni stručnjaka, da budu upravo izbori, a kosovska predsednica Vjosa Osmani kaže da izbori na severu mogu da se raspišu, ali da je neophodno da prvo 20 odsto upisanih u birački spisak zatraži tako nešto potpisivanjem peticije. Ona je za agenciju Rojters ocenila da je to "najdemokratskiji način" da se raspišu izbori.
"Pokušavaju jednu pravnu gimnastiku da vide kako da se oni na neki način izvuku iz svega ovoga s obzirom na to insistiranje na održavanju izbora. Ne možemo da kažemo da su EU i SAD amnestirane od tog jednog tipa odgovornosti, oni su podržali održavanje tih izbora i rezultate, onda kad su videli gde to sve vodi, onda su rekli da izbori nemaju reprezentativnosti. Mislim da je to pitanje vremena kada će se desiti, sad se tu nalaze načini i sigurno da najmanje problema i otvaranje prostora da se to desi jeste da podnesu ostavke, da se rapišu izbnori u što kraćem roku kako bi se stvorili uslovi za ostale mere", rekla je Branka Latinović.
Povezane vesti
Na pitanje da li misli da će se ipak održati izbori na severu KiM, Milivojević ocenjuje da je jasno da će EU u narednom periodu insistirati na tome i ponavlja da je to teško prihvatljivo za srpsku stranu, jer nema ni reči o ZSO, niti garancija za normalan život Srba na KiM.
"Bojim se da je ovo teško prihvatljivo za Srbe na KiM, jer bez ZSO nemaju ključne garancije za svoj normalan život, za učešće u političkom životu, izlazak na izbore. Smatram da bez ZSO i vraćanje u prethodno stanje, uključujući i angažman prištinskih vlasti sa policijom, snagama bezbednosti i represijom teško da može biti deeskalacije i normalizacije stanja i vraćanje dijalogu", ocenio je Milivojević za Tanjug.
"Nemamo mere, imamo verbalna zalaganja"
Ukoliko ne dođe do dogovora o deeskalaciji situacije na severu Kosova, očekuje se da će EU doneti odluku o uvođenju sankcija stranama u dijalogu, izvestio je ranije list Gazeta ekspres. Prištinski portal naveo je da će odluka o sankcijama biti doneta na sastanku ministara spoljnih poslova 26. juna. Sastanak je prošao, a takve odluke, barem zasad, nema, niti je uopšte moguće precizirati čime to tačno EU "preti" Prištini.
Povezane vesti
"Mere su političke i finansijske. Zemlje članice i EK mogu da razmotre preduzimanje političkih mera, da ograniče političke kontakte, kao i da preuzmu finansijske mere kako bi se naša saradnja uskladila sa njihovim ponašanjem. Rekao sam i zemljama članicama kada su u pitanju mere, one moraju da budu proporcionalne i reverzibilne", rekao je Borelj nakon tog sastanka.
Milivojević ukazuje da tokom Boreljovog govora nije bilo reči o obavezama Prištine da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO). To govori, dodaje, da se prištinska i srpska strana ne tretiraju podjednako u podeli odgovornosti za dešavanja na prostoru KiM i da je naša zemlja i dalje pod nekom vrstom pritiska.
"Na Srbiju se vrši pritisak kako bi i ona participirala u odgovornosti zajedno sa prištinskom stranom, a time da se na neki način amnestira prištinska strana od mera i poteza koje čini. Ponovo imamo na sceni dvostruke standarde, imamo pokušaje da se i srpska strana dovede u istu ravan kao i kosovska. Nemamo mere, imamo verbalna zalaganja", naveo je Milivojević.
Sa druge strane, američki senatori pozvali su Bajdena da odloži sve prodaje vojne opreme, kao i produbljivanje bilateralne saradnje u oblasti bezbednosti sa obe strane.
"Zahtevamo da administracija dostavi izveštaj Senatu SAD u kojem se potvrđuje da obe vlade primenjuju svu uzdržanost kako bi izbegle bilo kakve nepotrebne radnje koje podrivaju bezbednost američkih snaga u sastavu KFOR-a. Takođe smo spremni da revidiramo sredstva pomoći na godišnjem nivou, koja se izdvajaju za obe zemlje, po potrebi", stoji u pismu.
Ukazuju da SAD već dugo igraju konstruktivnu ulogu u regionu i da je i njihova želja da se taj angažman nastavi, ali da odnosi moraju biti izgrađeni na dobroj volji, saradnji i zajedničkim vrednostima.
"Nedavnu epizodu tenzija ne vidimo kao privremenu u bilateralnim odnosima, vidimo ovo kao odlučujući momenat u putanji odnosa SAD sa obe zemlje. Ako osnovni gradivni blokovi odnosa nisu uzvraćeni, pozivamo vas da razmotrite dalje korake da ograničite te odnose sa ove dve zemlje", apelovali su senatori.
Preporuka za vas
Komentari (0)