Igre 
Septembar, kraj godine ili proleće 2024: Pitanje kada će Srbija na glasanje i dalje jednačina sa više nepoznatih
Komentari12/06/2023
-08:14
Jasno je da ćemo imati prevremene parlamentarne izbore, pitanje je samo meseca, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obraćanja na kom je najavio nove ekonomske mere. Najava novog glasanja nije iznenađenje, jer se o njemu spekuliše već mesecima, a sam Vučić je, u jeku aktuelnih političkih tenzija, ranije izjavljivao da će se ono održati "najkasnije u septembru". Ipak, da li će to biti septembar, kraj godine ili proleće 2024. nije jasno ni posle obraćanja na kom je saopšteno i da je ostavka premijerke Ane Brnabić "na stolu".
Upućujući još jednom poziv na dijalog, Vučić je izjavio da se "nikada neće dogoditi da neko na ulici preuzme vlast", te da će se, ukoliko ne pronađu sagovornika, ići na izbore. To, dodao je, znači ubrzano raspuštanje Narodne skupštine.
"Ona (premijerka Ana Brnabić) podnosi ostavku, kao predsednik imam obavezu da u 30 dana ponudim madat nekom drugom. Ako nema većine u Narodnoj skupštini i kad se to konstatuje da nije moguće, ako Ana podnese ostavku, SNS neće želeti novi mandat jer smo zadovoljni njenim radom. To znači da nam posle tih mesec dana ostaje još ustavnih 45-60 dana za održavanje novih izbora. U skadu sa tim, mi smo spremni da se oko datuma i toga da li da budu još neki izbori istovremeno dogovaramo, ali to nije pitanje partijske volje već svih političkih činilaca", istakao je Vučić.
Ovo, međutim, nije razjasnilo političku jednačinu u kojoj je i dalje mnogo nepoznatih. Profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević kaže za Euronews Srbija da se nakon najava izbora i ostavke Brnabićeve i dalje održava ista dilema - da li će biti novi izbori ili je zapravo ovo što smo sinoć čuli najava rekonstrukcije vlade.
"Ako hoćete možemo na izbore što vlast pretpostavlja da opoziciji u ovom trenutku ne odgovara i to znači otvaranje još jedne taktičke mogućnosti i ubacivanje u javni prostor jedne nove teme. Mi se sada pitamo da li će biti novi izbori ili je zapravo ovo što smo sinoć čuli najava rekonstrukcije vlade, o čemu se takođe dosta priča i to je jedan pokušaj kontranapada SNS-a i vlasti na građanske proteste i pokušaj da se promeni dinamika onoga to se dešava u Srbiji", rekao je Spasojević.
Sve opcije i dalje u igri, ali da li je neka izvesnija
Uoči Vučićevog obraćanja, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus" Vladimir Pejić rekao je u emisiji Centra na Euronews Srbija da je, prema njegovom mišljenju, izvesnija neka rekonstrukcija vlade, što bi bio uvod u izbore koji bi se održali na proleće.
"To se poklapa jer smo u izbornoj godini", rekao je Pejić.
Povezane vesti
I upravo je jedino sigurno da, gledano strogo po rokovima, građani Srbije moraju na birališta 2024. godine kada na red dolaze redovni lokalni i pokrajinski izbori. Da će sa njima biti spojeni vanredni parlementarni i gradski izbori u Beogradu mnogo se spekulisano u javnosti praktično odmah nakon što je priča oko izbora održanih aprila prošle godine zatvorena.
Pričalo se o tome i zato što je i sam Vučić, saopštavajući ko će činiti novu vladu, na neki način oročio njen mandat na dve godine, posle kojih je ostalo nedorečeno da li bi se išlo na rekonstrukciju vlade i novog premijera ili na vanredne izbore, ali i zbog zahteva opozicije da se izbori u Beogradu ponove.
Situacija je posebno "usijana" otkako su se u Srbiji dogodila dva masovna ubistva, što je dovelo do protesta i niza oštrih optužbi između vlasti i opozicije. Zbog svega toga, Vučić poslednjih nekoliko dana poziva na dijalog, a analitičari ukazuju da će se "licitiranje" sa izborima nastaviti i u budućnosti.
"Nama sada nije jasno da li će ti izbori biti u septembru, što bi bio neki najbrži rok, negde na jesen ili će se vratiti na onaj originalni plan, a to je da izbori budu na proleće sledeće godine zajedno sa pokrajinskim, tako da uprkos nekim najavama da ćemo saznati nešto važno i veliko u suštini nismo puno toga saznali i nije mnogo jasnija situacija nego pre dva ili tri dana", rekao je Spasojević.
Kako je dodao, sve opcije su u igri, a termin izbora zavisi i od toga šta bi sve moglo da se spoji u istom datumu.
"To spajanje izbora bi bilo važno za SNS jer njima ne odgovara da izbori budu pre proleća naredne godine jer jako dugo nismo imali te odvojene izbore lokalne, pokrajinske od parlamentarnih. Naravno to je važno zato što onda na taj način Vučić može da bude glavni motor kampanje i da na neki način pokrije sve one nedostatke lokalnih lidera, lokalnih odbora", istakao je on.
S druge strane, u emisiji Centra profesor FPN Zoran Stojiljković rekao je da je za očekivati da će iz opozicjije tražiti da se lokalni i parlamentarni izbori razdvoje.
Povezane vesti
"To je neka vrsta pravila. Važno je i šta su ravnopravni i fer izbori", rekao je on.
Jedan od faktora koji utiče na to kada će i koji izbori biti održan svakako su i istzraživanja javnog mnjenja. Direktor Faktor plusa kaže da se javno mnjenje usijalo nakon tragedija, protesta i mitninga, kao i zbog sitacije na KiM, ali da ne misli da su se rejtinzi dramatično promenili.
"Mislim da će se to tek videti uskoro. Nekih većih promena nemamo. Naravno da su skupovi određena poruka, ali ne zaboravimo da smo ih imali i ranije pa kada dođu izbori iz različitih razloga bude drugačije. Ne očekujem dramatične promene u skorije vreme ali ukoliko bi došlo do njih sigurno bi navelo ljude da porazmisle o svemu. Sve zavise u kom pravcu će se odvijati protesti. Nije bilo nasilja kao što je bilo ranije. Na tom skupu su ljudi protiv vlasti, ali ne znači da su svi oni za opoziciju ili za jednu opciju", smatra Pejić.
Povezane vesti
Ekonomske mere i izbori "ruku pod ruku"
I dok se čeka rasplet političkih pitanja, neka ekonomska nametnuta su juče nakon što je predsednik Srbije najavio nove mere i podsticaje za različite grupe građana. Vučić je, naime, najavio veće penzije i plate prosvetarima i medicinskim sestrama. Takođe, obećano je i po 10.000 dinara deci do 16 godina, a najavljene ekonomske mere ne mogu da se posmatraju odvojeno od onoga što je na istoj konferenciji predsednik najavio, a to su izbori, kaže za Euronews Srbija urednik ekonomije u listu "Danas" Aleksandar Milošević.
"Čini mi se da imamo reprizu onoga što smo imali i prethodni put pred izbore kada je podeljeno 100 evra svim punoletnim građanima. Tako da sada imamo niz mera koje deluju ka tome da se iz budžeta daje novac takođe pred izbore. Jedno su ekonomski efekti koje će ove mere imati, a drugo je čini mi se politička motivacija za ove mere jer deluju ad hoc, nisu ni bile predviđene budžetom, tako da se vidi da je to odluka koja je donesena u prethodnih par dana", rekao je on.
Stručni saradnik ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da država u budžetu ima dovoljno novca koji će putem najavljenih podsticaja omogućiti privredni rast. Nikolić ističe da je u fokusu vlade privredna ativnost, te da će najavljene mere doprineti povećanju tražnje. Upitan da li bi mera vlade mogla da pogura inflaciju, Nikolić je uveren da se to neće desiti.
Kome (ni)su potrebni izbori?
Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić rekao je da vreme održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, zavisi od odgovora opozicije.
"Čuli ste i u obraćanju predsednika i na osnovu onoga što je rekla premijerka Ana Brnabić da mi idemo na prevremene parlamentarne izbore i to je pitanje trenutka, i to će naravno da zavisi od onih koji kao navodno hoće te izbore, pa onda malo neće. U principu prave tenziju u društvu, a kao što se zna jedini i pravi način da se tenzija spusti jeste izlazak na demokratske izbore", rekao je Orlić gostujući na TV Prva.
Opozicione stranke saopštavaju da su spremne na izbore samo ako se ispune njihovi uslovi. Dok deo desno orijentisanih stranaka kao preduslov traži prelaznu vladu, drugi deo opozicije rešenje političke krize vidi u ispunjavanju zahteva građana koji protestuju. Deo opozicije podizanje plata i penzija vidi kao kupovinu glasova, a o izborima će razmišljati tek kada oni budu raspisani.
"Te udice koje su i sinoć pokušane da se bace, kako će u jednom momentu Ana Brnabić da podnese ostavku, pa sad postoje rokovi i sad mi svi treba da se bavimo jednog dana kada Ana Brnabić podnese ostavku... Pa jednog dana šta to znači. Za nas to ne znači ništa. Ovaj blef koji su juče napravili, graniči se zaista sa tragikomedijom. Nama su prioritet zahtevi protesta", rekla je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Nikava zamena za te zahteve ne dolazi u obzir, kaže i Jelena Jerinić iz Zeleno-levog kluba.
"Nikakva zamena za te zahteve ne dolazi u obzir. Inače smo navikli da nam se najavljuju ta sudbonosna obraćanja, pa da se onda u medijima danima nagađa šta bi to moglo da bude, a da na kraju ne bude ništa konkretno", rekla je ona.
Na izbore su spremne desno orijentisane partije ali njihov zahtev je da budu organizovani opšti izbori odnosno da se građani izjašnjavaju i o parlamentu i o predsedniku. Pre bilo kakvog glasanja iz Novog DSS traže i razgovor o izbornim uslovima.
"Do neke vrste razgovora mora da dođe, pa makar sa nekim ljudima iz SNS, ali ne sa sadašnjim predsednikom", rekao je Predrag Marsenić iz Novog DSS, koji ne očekuje izbore na jesen.
Deo opozicije traži i prelaznu vladu.
"Ne samo da sam ga čuo sinoć nego ga svaki dna ponavljaju što znači da ih ideja prelazne vlade najviše boli od svih zahteva opozicije jer je to ideja koja njih razvlašćuje. Više SNS ne može da ima apsolutnu vlast u ovom društvu i državi, mora da je podeli sa opozicijom i prelazna vlada uopšte nije ideja dolaska opozicije na vlast bez izbora. Naprotiv", rekao je Boško Obradović, lider Pokreta Dveri.
Iz SNS poručuju da su izborni uslovi dogovoreni sa evroparlamentarcima pre dve godine i navode da su zbunjeni jer deo opozicije neće na izbore.
"Što se nas tiče možemo da razgovarmo o izborima, o svim mogućim izbornim uslovima, o tim zahtevima što su dali, možemo da pričamo i da vidimo gde je tu zakonska mogućnost da se nešto učini, ali da vi nas ucenjujete da bismo mi vama ne znam ni ja šta uradili. To ne dolazi u obzir", navodi Vladimir Đukanović.
Teorija i nauka, kako je rekao izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, kažu da su najlogičniji izlaz iz svake političke krize izbori. Međutim, trenutno oni nisu idealno rešenje ni za jednu od strana iz različitih razloga.
"Prevremeni izbori odgovaraju SNS, ali njihovo raspisivanje u momentu dok traju protesti je upitno. S druge strane, opoziciji u ovom momentu više odgovaraju protesti nego izbori zato što opozicija nije spremna. Čini mi se da ćemo mi zapravo svedočiti barem još neko vreme nekim sličnim odnosima na političkoj sceni, da će se protesti nastaviti, da će postojati ta neka vrsta polarizacije i konfrontacije između vladajuće koalcije i opoziije, da će se licitirati sa izborima i rekonstrukcijom vlade, ali da mi zapravo, barem kratkoročno, nećemo imati nikakvo konkretno rešenje za izlazak iz krize", rekao je Klačar.
Komentari (0)