Šta posle mitinga i protesta: Vlast nudi razgovore i izbore, opozicija na novom okupljanju traži ispunjenje zahteva

Miting vlasti "Srbija nade", protest opozicije pod nazivom "Srbija protiv nasilja" i skupština SNS na kojoj je odlučeno da novi predsednik te partije bude aktuelni ministar odbrane Miloš Vučević, obeležili su kraj prošle nedelje i doneli više pitanja nego odgovora o tome kako bi mogao da izgleda rasplet trenutne političke krize.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se ići na izbore, ako ne bude mogao da se reši problem i deo opozicije nastavi proteste sa zahtevom da se smeni ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, koju on decidno odbija. Ponovio je i da "prelaznih vlada dok je živ" neće biti, i najavio da će na Vidovdan, 28. juna, biti formiran inicijativni odbor za Pokret za narod i državu i izrazio očekivanje da će SNS doneti odluku da bude tog pokreta, kao i da veruje da će izaći na predstojeće izbore.

Sa druge strane, opozicija poručuje da ne pristaje na dijalog dok se ne ispune svi uslovi koji su istaknuti u protestima .Novi skup najavljen je za subotu, mesec dana od masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".

Vuletić: Problem kod ovakvih protesta je što nema nikoga ko ih vodi

Govoreći o tome da li je neophodno da se poruke građanima šalju sa ulice, sociolog Vladimir Vuletić rekao je za Euronews Srbija da je "teško sa strane govoriti o tome, ali je činjenica da su ovi protesti u senci onoga što se dešava na KiM". Prema njegovom mišljenju, osnovna stvar kod protesta je ideja da se homogenizuje deo populacije koji je bio u značajnoj meri umrtvljen tokom prethodnog perioda.

"To je, čini mi se, razlog zašto se na svakih sedam dana pozivaju ljudi na okupljanje, i to je ono što je prednost a može biti i problem, naročito ako nemate potpuno jasnu ideju šta ćete sa tim i koja je, uslovno rečeno, 'izlazna strategija'. Posle nekog vremena ljudi se zapitaju 'dobro, a šta ćemo mi ovde?'", rekao je Vuletić.

Kada je sve to počelo, dodaje on, bila je u pitanju reakcija na kolektivnu traumu, i tada je energija bila vrlo specifična, ali je ubrzo došlo do situacije da je čitav protest usmeren u dnevnopolitičke vode sa vrlo specifično postavljenim političkim zahtevima. Razdvojenost opozicije samo je delimično problem, ističe on, i dodaje da je "veći problem kod ovakvih protesta to što nema nikoga ko ih vodi, već imamo situaciju da ih neko usmerava i motiviše građane da dolaze, a građani su, na izvestan način, oni koji odlučuju po sopstvenom nahođenju".

"Znam da ima ljudi koji nisu pristalice nijedne od ovih stranaka koje podstiču proteste, već su više sa ovim zahtevom koji nekako visi u vazduhu, a to je ostavka predsednika države. Kada imate takvu stvar, onda je lako da u protestima gde mnogi usmeravaju, imate uticaje najrazličitijih grupa, centara i službi, i svi oni koriste ovu energiju kako bi protest usmerili u pravcu koji je za njih interesantan. Drugi problem je to što većinu ljudi ujedinjuje ovaj maksimalistički zahtev, koji je teško ili nemoguće ostvariti na protestima, i to je ono što predstavlja problem", navodi Vuletić.

Masovnost protesta jeste njegova snaga, ali istovremeno može biti i slabost, smatra Vuletić, dodajući da se "snaga ogleda u tome da su ljudi vezani za jedan zahtev, koji se ne može realizovati na protestima", kao i da je preterana priča o "obojenoj revoluciji, o kojoj govore mediji koji podržavaju vlast".

Pojedini političari smatraju proteste uvertirom u izbore, ali Vuletić ipak kaže kako veruje da "ljudi koji su tu, dolaze sa idejom da Vučić napusti svoju funkciju, ali pošto to nije moguće ostvariti na ulici, onda ono što je snaga, može biti i najveći problem za proteste". Kaže i da su opozicione partije "iskoristile energiju ili jedno stanje pometenosti zbog šoka nakon događaja u školi i Mladenovcu, i da je jedna vrsta obamrlosti koja je važila za opoziciju, sada promenjena". Opozicija sada ima jednu vrstu mogućnosti da deluje napred, ali mora da razmišlja o tome šta je izlazna strategija, upozorava sociolog.

"Ono što su postigli do sada, moglo bi da se sruši. Velika očekivanja ljudi, ako ne budu ispunjena, dovešće do toga da se okrenu leđa opoziciji i da se ponovo zatvore u sebe", naglasio je Vuletić.

Mrdalj: Nejedinstvo opozicije ništa novo, vlast očekuje malodušnost građana

Za politikologa Mladena Mrdalja, ovakva situacija sa protestima nije ništa novo. On je za Euronews Srbija rekao da smo "i ranije imali primere da se zbog nekog razloga građani spontano okupe da svojim emocijama daju odušak na ulici, a onda politički akteri gledaju kako da profitiraju na tome".

"Politički akteri na vlasti gledaju kako to da amortizuju, da razdvoje građane od opozicije, a oni u okviru opozicije gledaju kako da tu energiju usmere na svoju političku vodenicu, tako da ih ovaj prozapadni, odnosno liberalniji deo opozicije povuče za sobom, dok ovaj desni deo opozicije gleda kako da ne ostane 'kratkih rukava' u toj trci", ističe Mrdalj. 

"Mislim da će to nastaviti da se vrti ukrug na ulicama, dok građani ne uvide da nema konstruktivne reakcije vlasti niti konstruktivnog delovanja opozicije, koje se već deli na tom konceptu liberalniji-desni spektar", dodaje on.

Mrdalj smatra da vlast "očekuje da će se desiti isto što i ranije, odnosno da će doći do obeshabrenja i malodušnosti kod građana, dok se ljudi iz opozicije nadaju da će ovaj put učiniti nešto bolje, mada i dalje čeka da vidi šta je razlika u odnosu na ostala (prethodna) iskustva". Govoreći o tome da deo desno orijentisanih opozicionih stranaka organizuje svoje proteste, uporedo sa protestima dela opozicije koji već postoje, Mrdalj navodi da je u pitanju "raslojavanje energije građana".

"Žalosno je da ni te dve kolone ne mogu da nađu jednu tačku koja bi bila oslonac da nešto kvalitativno promene u funkcionisanju političkog sistema, da nateraju vlast na ustupke koji bi pomogli daljem radu poliličkog sistema u institucijama", kaže Mrdalj.

On kaže da razvodnjavanje zahteva opozicije ne pomaže generalno unapređivanju političkog sistema, na stranu to što pomaže vlastima.

Različite zahteve u dva protesta opozicije, Mrdalj komentariše poređenjem da su "zahtevi opozicije kao novac - što ih više ima, manje vrede", i kaže da zapravo na ruku vlasti ide to što opozicija ne može da napravi jedan ili dva zahteva koji bi bili korak ka ispunjavanju nekih budućih.

"U okolnostima kada vlast ima skoro apsolutnu dominaciju u medijima, sve što većina građana dobija je prežvakano od strana medija pod dominacijom vlasti", navodi Mrdalj.

Političku situaciju u Srbiji opisuje kao "pat poziciju", i kaže da je politički sistem pre svega konstruisan tako izbornim sistemom, pa u skupštini "nema ozbiljnih rasprava, već je tu samo vika kojom partije žele da privuku birače".

" Ako promenimo način biranja poslanika, promeniće se i njihov način ponašanja. Sada imamo poslanike koji brane ili napadaju vlast. Oni ne razmišljaju svojom glavom, već po zadatku imaju da kažu da je vlast uradila sve loše ili sve dobro", rekao je Mrdalj.

Upitan o tome šta smatra lošim potezima kod opozicije, a šta kod vlasti, Mrdalj ističe da je "pogrešan potez vlasti što nije pozvala opoziciju da se sve to raspravi na medijima". Govoreći o greškama opozicije, tu zamera činjenicu da se opozicija "ne ujedinjuje oko jednog jedinog zahteva".

Panović: Najbolje da se ide ka nekom izbornom raspletu ove krize

Programski direktor Demostata Zoran Panović rekao je za Euronews Srbija da je prilično skeptičan da će se naći rešenje, jer smo, kako navodi, "izgubili potencijal za organizovanje normalnih, demokratskih izbora". On kaže da bi to bila suštine pregovora vlasti i opozicije, a da to, opet, neće moći bez medija.

"Kad bi se svi ti zahtevi ispunili, Vučić bi faktički pao s vlasti, ali to je psihološki pritisak. Glavni zahtev, i ovaj deo javni i implicitni, to su mediji, a mislim da će ih Vučić braniti vrlo jako. Mi nemamo normalne demokratske izbore, to je generator mnogih naših problema, zato se to posle izliva na druge strane i ulicu", kaže Panović.

Neki ustupci su, ipak, napravljeni. Najavljeno je ukidanje jednog rijalitija, a ministar prosvete Branko Ružić dao je ostavku. Ipak, Vučić je rekao da neće biti ostavke Gašića, kao i da neće biti prelazne vlade. Međutim, Panović ne isključuje mogućnost prelazne vlade. Mada je predsednik Srbije rekao da će u subotu najaviti datum novih izbora. Iako se to nije dogodilo, oni "stoje nad glavom". Sada je pitanje kome bi izbori zapravo išli u prilog.

Panović konstatuje da je najbolje da se ide ka nekom izbornom raspletu ove krize. On je dodao da je u pitanju tu i "trka sa vremenom, jer će krenuti jun, a bitno je za Vučića i vlast da jun prođe bez većih ustupaka, jer posle ide leto i to će biti pauza ako ne bude većih geopolitičkih tumbanja u svetu".

"To su ciklusi naših političkih kriza, ali mislim da je ova kriza pokazala veliku podeljenost Srbije i da joj se mora prići krajnje ozbiljno", dodao je Panović.