Izveštaj Fridom hausa o stanju demokratije u Srbiji

Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa "Države u tranziciji" četvrtu godinu za redom nije svrstana među demokratske zemlje, već u "hibridne ili tranzicione režime" u kojima su demokratske institucije krhke, dok postoje značajni izazovi u zaštiti političkih prava i građanskih sloboda.

Kvalitet demokratije koji se prema izveštaju Fridom hausa meri od 1 do 7, ove godine ocenjen je kao i prošle sa 3,79, što je tada bio drugi najveći zabeležni pad. Prema ovom indeksu, Srbija trenutno deli drugo mesto na Zapadnom Balkanu sa Crnom Gorom i Albanijom, dok je najbolje rangirana Severna Makedonija, preneo je EWB.

U izveštaju se navodi da iako je na prvi pogled došlo do poboljšanja političkog pluralizma tokom 2022. zbog učešća opozicije na izborima posle višegodišnjeg bojkota, izborni proces i dalje je poremećen nepravilnostima uprkos međustranačkim dijalozima koji su se vodili sa ciljem poboljšanja izbornih uslova.

Kao najkontroverzniji deo aspekt izbora 2022. godine, Fridom haus navodi produženi proces utvrđivanja konačnih rezultata parlamentarnih izbora - 93 dana nakon dana održavanja izbora, što je značajno doprinelo kašnjenju u formiranju parlamenta i vlade.

U izveštaju o Srbiji Fridom haus navodi da je nastavljen negativan razvoj slobode medija i u 2022. godini i da su napadi na novinare u Srbiji i dalje zabrinjavajući. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, tokom godine zabeležena su 132 slučaja napada na novinare.

"Iako ovo predstavlja smanjenje u odnosu na 2020. i 2021. godinu, to je i dalje treći najveći broj napada u poslednjih 10 godina", navodi se u izveštaju i podseća na pretnje nasiljem novinarima lista Danas, fizičke napade i pretnje OK Radio u Vranju, kao i da se član Vladine Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić našao na meti lažnih naloga za hapšenje dok je bio u poseti Vranju.

U izveštaju se ukazuje i na nastavak upotrebe SLAPP tužbi protiv medija, što "ostaje zabrinjavajuće pitanje", uz podsećanje da je samo istraživački portal KRIK tokom prošle godine dobio 11 SLAPP tužbi.

Spominje se oduka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da produži nacionalne frekvencije za emitovanje narednih osam godina televizijama bliskim vladi, "a koje nisu ispunile obaveze i uslove za dobijanje dozvola".

"Iako je REM trebalo da donese odluku o petoj nacionalnoj frekvenciji do 26. novembra, ova odluka odložena je na neodređeno vreme. Iako predstavlja još jedan korak unazad u srpskom problemu sa pluralizmom medija i uravnoteženom zastupljenošću političkih aktera, ovaj razvoj dodatno argumentuje ocenu da je REM zarobljena institucija", navodi se u izveštaju.

Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, Fridom haus podseća da je suđenje klanu Veljka Belikuva, optuženom za otmice, ubistva i silovanja, počelo u oktobru 2022. godine.

"Dok vlast predstavlja slučaj kao dokaz svoje borbe protiv organizovanog kriminala, optuženi članovi bande su tokom suđenja govorili o svojim vezama sa vladajućim strankama", navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, i veliki slučajevi korupcije i organizovanog kriminala, poput suđenja bivšoj državnoj sekretarki MUP Dijani Hrkalović i vlasniku plantaže Jovanjica Predragu Koluviji, doveli su do "međusobnih optužbi državnih i javnih službenika za navodne veze sa organizovanim kriminalom".

"Ovi slučajevi snažno dokazuju na to da je borba protiv organizovnog kriminala povezana sa unutrastranačkim sukobima u vladajućoj koaliciji", navodi se u izveštaju Fridom hausa.

U delu o borbi protiv korupcije, Fridom haus navodi da je došlo "do značajnih kašnjenja" u reformama koje se tiču ove oblasti, "dok veliki slučajevi korupcije ukazuju na veze između vladinih zvaničnika i organizovanog kriminala".

Izveštaj naglašava da je pravo na slobodu okupljanja ozbiljno narušeno odlukom Ministarstva unutrašnjih poslova da zabrani održavanje Evroprajda 17. septembra.

"Uz negodovanje, Prajd je na kraju održan uz odobrenje MUP, iako su vlasti tvrdile da ta aktivnost zapravo nije bila parada, već šetnja uz pratnju policije do obližnjeg koncertnog mesta.

U delu izveštaja o stanju demokratskih institucija, Fridom haus navodi da je tokom prošle godine u velikoj meri političkim diskursom dominirala ruska invazija na Ukrajinu, kao i zahtevi da se Srbija uskladi sa evropskim sankcijama Rusiji. Dodaje se da je ova tema dominirala izbornom kampanjom, koja se poklopila sa prvim nedeljama rata, ali i po formiranju vlade.

"Na kraju, Vlada nije uvela sankcije Rusiji 2022. godine, ali je ipak glasala sa državama članicama EU U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija za osudu ruske invazije i suspenziju ruskog učešća u Savetu UN za ljudska prava", podsetili su iz Fridom hausa.

Dodali su da je rat u Ukrajini, zajedno sa zahtevima EU u vezi sa sankcijama, doveo do velikih desničarskih protesta podrške Rusiji, ali i pretnji novinarima koji izveštavaju o ratu, dok su ankete prvi put pokazale da je više od 50 odsto građana Srbije protiv članstva u Evropskoj uniji.