Srbija pokušava da dođe do radne snage: Izmene zakona skraćuju put do državljanstva, ali iz EU stižu negativni signali

Stranci koji imaju odgovarajuće diplome i overenu firmu u Srbiji će već posle godinu dana boravka moći da dobiju državljanstvo - to je predviđeno predlogom izmena Zakona o državljanstvu koji je u Skupštinu Srbije stigao 5. maja. Stručnjaci ocenjuju da se time znatno olakšava procedura za dobijanje državljanstva, a kritičari upozoravaju da bi to moglo da ugrozi bezvizni režim sa EU.

Priliv stranaca u Srbiju povećan je nakon što su se aktivirale migrantske rute, ali i nakon što je otpočela agresija Rusije na Ukrajinu. Mnogi od onih koji su došli nastoje da dobiju i srpsko državljanstvo, a korak bliže tome mogli bi da budu ukoliko poslanici izglasaju nove propise. 

Aktuelni zakon o državljanstvu se primenjuje od 2005. godine, a uskoro bi trebalo treći put da bude izmenjen. Većina izmena zakona odnosi se na prijem stranaca kojima je olakšana redovna procedura za dobijanje državljanstva, piše javni servis. 

Na jednom od okruglih stolova o izmenama zakona, Suzana Stanić Carević iz MUP-a je navela da je dosadašnji zakonski osnov podrazumevao status stalno nastanjenog stranca, otpust iz prethodnog državljanstva i najmanje tri godine prebivališta na teritoriji Srbije pre podnošenja zahteva za državljanstvo, i da je prepoznat kao otežavajuća i komplikovana procedura. Dodala je da stranci nisu želeli da se odreknu državljanstva zemlje porekla. 

Primarni cilj zakona - privlačenje radne snage

To više neće biti uslov, piše RTS. Novim propisima podstiču se dolazak i ostanak kvalifikovanih radnika, a krajnji cilj je, kako navode nadležni, rast privrede.

"To su ljudi za koje se ceo svet bori. U poslednjih pet-šest godina imamo priliv takvih ljudi. Dakle, više ljudi nam se vraća i dolazi nego što iz Srbije odlazi kada govorimo o visokokvalifikovanima", naveo je prošlog meseca direktor tima za IT preduzetništvo u kabinetu premijerke Nenad Paunović.

Na primarni cilj zakona, odnosno privlačenje radne snage iz inostranstva, ukazuju i stručnjaci koji su govorili za Euronews Srbija. Miroslava Jelačić iz Grupe 484 navodi da je Srbija u globalnoj trci zbog nedostatka radnika na tržištu, a Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike kaže da ima više razloga zbog kojih če predložene izmene Srbiju učiniti primamljivijom destinacijom za državljane trećih zemalja.

"Pre svega standard u Srbiji je vrlo često viši nego u zemljama iz kojih oni dolaze, ili u nekim slučajevima je politička ili bezbednosna situacija povoljnija kod nas nego u njihovim matičnim zemljama. Sa druge strane postoji mogućnost da je zakonopisac ovim izmenama pokušao ne samo da privuče nove već i zadrži postojeće državljane trećih zemalja. To je negde oko 200.000 po nekim procenama ljudi koji su od februara 2022. godine u Srbiji i koji su, prema nekim procenam, otvorili čak 4.000 firmi i preduzetničkih radnji", rekao je. 

Profimedia

Dodaje i da je teško reći iz kojih zemalja bi mogli da budu ljudi kojima bi bilo olakšano sticanje državljanstva, ali da je pretpostavka da bi oni mogli da budu iz Rusije, sa Bliskog Istoka i iz zemalja Afrike i Azije. 

"Generalno, što se tiče obrazovanja možemo pretpostaviti da bi to bili ljudi srednjoškolskog obrazovanja, koji bi zapravo pokušali da popune deficitarna radna mesta npr. u građevinskom sektoru. U nekom procentu bi tu verovatno i bilo zbog ovih predloženih izmena zakona i visoko kvalifikovanih ljudi, ali u kom procentu to je sada teško reći", naveo je. 

Kako će EU reagovati na promene?

Međutim, postoji bojazan da bi olakšice mogle da imaju i negativne efekte, odnosno da bi srpski pasoš mnogima mogao da bude put do drugih zemalja, u koje trenutno ne mogu da odu. Miroslava Jelačić za Euronews Srbija napominje da je pitanje državljanstva nešto što predstavlja deo šireg portfolija migracionih politika i da je zbog toga očekivano da će EU budno pratiti sve ono što se u tom domenu u Republici Srbiji odvija. 

S druge strane, u Evropskoj komisiji za Euronews Srbija nisu direktno komentarisali predložene izmene, ali su naveli da ohrabruju Srbiju da nastavi da usaglašava svoju viznu politiku sa evropskom. Dodali su i da Evropska komisija komisija preporučuje zemljama Zapadnog Balkana da odustanu od takozvanog "zlatnog pasoša" koji pojednicima omogućje brzo dobijanje državljanstva, te tako državljanima trećih zemalja omogućuje da se kreću Šengeskim prostorom bez viza i dobiju bezvizni pristup EU.  

Vlasti u Srbiji ističu da ne kriju ništa i da svaka mera i svako zakonsko rešenje ide na takozvanu proveru usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. "Prema tome, nemoguće je da to nije prošlo bez nekakve konsultacije sa Evropskom komisijom", rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. 

Imajući sve ovo u vidu, Andrija Mladenović upozorava da bi trebalo imati u vidu obaveze Srbije kao kandidata za članstvo u EU i da moramo imati na umu da za Srbiju važi bezvizni režim, iako je namera zakonodavca jasna.

Smatra i da je problem kod predloženihi izmena zakona to što u suštini strani državljani, nakon samo godinu dana boravka u Srbiji, mogu da premoste ograničenja koja je EU uvela, u smislu putovanja u njihovim matičnim zemljama. 

“Po dobijanju našeg pasoša oni mogu da koriste i uživaju sve prednosti koje mi imamo kao korisnik bezviznog režima sa EU. Što automatski donosi određene bezbednosne implikacije po EU čega su naravno oni svesni i na šta su već, po nekim izvorima, upozorili. Mi smo već i ranije imali problema zbog neusklađenosti sa viznom politikom sa EU, imajući u vidu da smo zemlja kandidat, da smo vrlo duboko u celom pregovaračkom procesu. Mislim da bismo što pre morali da počnemo da razmišljamo da se usklađujemo sa viznom politikom EU i istovremeno poslušamo savet EU u ovom konkretnom slučaju i vidimo da pronađemo neka druga rešenja koja bi bila adekvatna za premošćavanje problema koja imamo na tržištu rada", rekao je.

Rusi videli svoju priliku 

Vesti o mogućim zakonskim promenama u Srbiji su se proširile na društvenim mrežama na ruskom jeziku u poslednjih nekoliko nedelja, s obzirom na državljane Rusije koji su došli u Srbiju od kada je počela invazija na Ukrajinu, ili na one koji nameravaju da dođu u nadi da bi nakon toga mogli da odu u druge evropske zemlje.

Među njima je i Timur (27), Rus koji živi u Kazahstanu nakon što je izbegao mobilizaciju u septembru 2022. godine, piše FT.  Putem Telegrama, Timur, koji nije želeo da se predstavi pravim imenom, rekao je da je zabrinut da bi ova cantralnoazijska zemlja mogla da izruči Ruse koji su izbegli mobilizaciju, i da se nada kako će naći stabilnije mesto za život. 

"Želim da odem na neko mirno mesto i zaboravim sve svoje probleme, ali znam da se to neće desiti", rekao je navodeći da Srbija za njega ostaje privlačna opcija.  

"Čak i ako ne dobijemo sprsko državljanstvo, mi mladi Rusi nadamo se da ćemo moći da živimo svoje živote slobodnije tamo, i onda da jednog dana otputujemo u Evropu, i da tražimo vize u okviru Šengena. To je za nas važnije", rekao je Timur. 

profimedia

Podsetimo, u februaru je Euronews Srbija pisao da je u proteklih godinu dana u Srbiju ušlo 148.927 državljana Ukrajine i 294.656 državljana Ruske Federacije, a u istom periodu Srbiju je napustilo 144.895 državljana Ukrajine i 263.577 državljana Ruske Federacije. Podaci su pokazali da je u prethodnoj godini strani državljani u Srbiji osnovali više od 5.000 firmi i preduzetničkih radnji.  

Inače, u 2022. su 84 strana državljanina dobila državljanstvo Srbije na osnovu rešenja Vlade, pisala je Slobodna Evropa, navodeći da gotovo dve trećine od toga predstavljaju građani Rusije. Takođe, ističe se da je to tri puta više u odnosu na 2021. godinu. Vlada rešenje odobrava na predlog nadležnog ministarstva, a odluka se objavljuje u "Službenom glasniku", dok je RSE imao uvid u te dokumente.    

U 2022. godini, na osnovu odluke Vlade, srpsko državljanstvo stekli su i građani još 20 država. Među njima su oni iz Sjedinjenih Država, Turske, Irana, Iraka, Severne Makedonije, Sirije, Azerbejdžana, Poljske, Gane, Izraela, ali njih je u zbiru bilo manje od Rusa.  

Savet EU je 9. septembra potpuno suspendovao ugovor između Evropske unije i Rusije u vezi viznih olakšica kao dio sankcija nametnutih Rusiji, što je putovanja za ruske turiste učinilo težim i skupljim.