Igre 
Prva dilema posle Ohrida: Da li formiranje ZSO prethodi učešću Srba na izborima u četiri opštine na Kosovu
Komentari24/03/2023
-19:01
Rok za prijavu kandidata za vanredne lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova istekao je u sredu, a Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba, nije podnela kandidaturu. Uslov za njihovo učešće, ali i za povratak u kosovske institucije, jeste formiranje Zajednice srpskih opština. Međutim, da su Beograd i Priština naišli na prvu prepreku manje od nedelju dana od dogovora postignutog u Ohridu govori i to da se sve češće čuju stavovi da će upravo proces formiranja ZSO biti odložen neučešćem Srpske liste na glasanju u četiri srpske opštine zakazanom za 23. april.
Kako je saopštila Centralna izborna komisija u Prištini, osim predstavnika najvećih partija koje okupljaju Albance, za gradonačelnika Leposavića se kandidovao Aleksandar Jablanović, lider Partije kosovskih Srba, a za gradonačelnicu Zvečana nezavisna kandidatkinja Slađana Pantović. Najjača srpska opcija na Kosovu, Srpska lista nije kandidovala nikoga iz svojih redova.
I tako, svega mesec dana do glasanja, održavanje ovih izbora i dalje je pod znakom pitanja. Mogućnost da oni budu odloženi postoji, kaže za Euronews Srbija direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov i dodaje da je bio "ubeđen" da je deo sporazuma u Ohridu bio i da se odlože ovi izbori jer bi to imalo smisla.
"Druga varijanta je bila da se modifikuje naš stav i da Srpska lista učestvuje na tim izborima, ali da ima čvrste garancije da će Priština da sprovede onaj stav oko fomiranja ZSO", rekao je on.
Podsetimo, ovi vanredni izbori održavaju se nakon što su početkom novembra prošle godine gradonačelnici iz redova Srpske liste u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku podneli ostavke zbog odluke kosovske vlade da sprovede proces preregistracije vozila. Prvobitno, lokalni izbori bili su raspisani za 18. decembar, ali su odloženi desetak dana pre održavanja na zahtev međunarodne zajednice. Srpska lista je i tada odbijala da učestvuje, uprkos tome što je prethodno suspendovana odluka o preregistraciji.
Zašto srpska lista odbija učešće?
Euronews/Vladislav Ćup
Maratonski razgovori održani u subotu u Ohridu između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija uz posredovanje evropskih zvaničnika završeni su dogovorom o Implementacionom aneksu sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a njegova primena postaće i deo pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom. Da li je i koliko je bilo reči o lokalnim izborima na severu nije poznato, a mogućnost njihovog odlaganja pomenuo je i Vučić.
"Neću ja da govorim u ime Srpske liste, prosto moram da razgovaram sa tim ljudima. Moram da vidim da li da se održe sada ili u junu, videćemo", rekao je Vučić, prenosi RSE.
Povezane vesti
Dva dana nakon ove izjave predsednika Srbije, Srpska lista je ponovila svoj raniji stav da na izborima neće učestvovati dok se ne ispune njihovi zahtevi, a oni su formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i povlačenje svih specijalnih jedinica Kosova sa severa.
Srpska lista je potom saopštila da je odluka te stranke posledica kontinuiranog institucionalnog nasilja koje nad srpskim narodom sprovodi režim Aljbina Kurtija, "lišavajući Srbe svih ljudskih prava na tlu Evrope u 21. veku".
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, komentarišući odluku Srpske liste, optužio je Beograd da kontroliše tu partiju i meša se u unutrašnja pitanja i zatražio od EU da osudi, kako tvrdi, "ovako brzo kršenje" Sporazuma o normalizaciji odnosa.
"Srpska lista je odbila da učestvuje na lokalnim izborima u četiri severne opštine Kosova ovog aprila. Ovo je jasan znak kontrole Beograda nad strankom i neprekidnog mešanja u unutrašnje poslove Kosova. EU mora da osudi ovo brzo kršenje Osnovnog sporazuma", napisao je Kurti na Tviteru.
Spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović izjavio je da se čvrst stav Srpske liste neće promeniti jer su oni dosta izričiti u onim zahtevima zbog kojih su napustili te institucije, a takođe i što se ni na vidiku ne pojavljuje neka ideja oko formiranja Zajednice srpskih opština. Prema njegovim rečima izbori u četiri opštine na severu KiM ne mogu da budu legitimni jer ne učestvuju oni koji su većina na tom prostoru, a neko bira predstavnika umesto njih.
"Borelj je izričit, ali naravno u onim dokumentima koji su ostali dosta neodređeni i kad su u pitanju rokovi i kad su u pitanju glavne teme recimo ZSO, pomenuta je naravno ali, on je izričito rekao i na toj prvoj konferenciji za štampu 'brzo i što pre', ali nije određen neki datum" navodi Stojanović za Tanjug i dodaje da je to zapravo ključ za bilo kakav nastavak razgovora.
Pitanje ZSO u "začaranom krugu"
Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Da se ovo pitanje još jednom našlo u "začaranom krugu" između različitih zahteva sa različitih strana govore i stavovi koji se danas mogu čuti među pojedinim zapadnim zvaničnicima. Formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu nije moguće ako se ne predaju liste kandidata za izbore u četiri opštine na severu Kosova, izjavio je Karsten Majer-Vifhauzen, zamenik šefa misije ambasade Nemačke u Beogradu.
Povezane vesti
"Ukoliko nemate zvaničnike, gradonačelnike, ne možete da kreirate zajednicu opština. Potrebne su vam te institucije, a bez ljudi u njima ih nemate", rekao je Majer-Vilfhauzen i dodao da su izbori osnova da demokratski proces.
A da se odluka Srpske liste direktno tiče i dogovora postignutog prošle nedelje, smatra i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić. On je uoči isteka roka za predaju kandidature rekao da je to "prvi test za evropski sporazum".
"Ako nema danas te liste, nema sporazuma", rekao je on, preneo je Tanjug.
Povezane vesti
Kako ističe Popov, pitanje izbora na severu je prilično sporna tačka i nije najsigurniji kako će se Beograd oko toga sporazumeti sa posrednicima iz EU i SAD. Glasanje ponovo može da bude odloženo, kaže, ukoliko Brisel i Vašington izvrše pritisak.
"Postoji mogućnost i mislim da je to jedna veoma važna stavka, mislim da je to trgovina, ako vi ispunite to - onda ćemo se mi vratiti u institucije što znači i da će se Srpska lista prijaviti i ujedno to bi značio i povratak u druge institucije", rekao je Popov.
A pitanje koje je kamen spoticanja u odnosima Beograda i Prištine već deset godina, od potpisivanja Briselskog sporazuma, trebalo bi da bude rešeno evropskim predlogom za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, koji su dve strane prihvatile, kao i Aneks za njegovo sprovođenje.
Preporuka za vas
Komentari (0)