Igre 
Hoće li cenzus opet na pet odsto: Priča o vraćanju starog izbornog praga signal da se novi izbori bliže
Komentari23/03/2023
-08:45
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov izjavio je da veliki broj građana Srbije traži povećanje izbornog cenzusa jer, kako je rekao, brojne opozicione stranke smatraju "nedostojnim" da sede u Skupštini Srbije. Tako se pitanje izbornog praga od pet odsto ponovo našlo u fokusu i to manje od tri godine otkako je snižen na tri procenta. Šanse da se vrati na staro postoje, smatraju analitičari, ali navode i da bi efekat mogao da bude "neočekivan" za vladajuću koaliciju koja je tu temu i vratila u javnost, jer bi ostale stranke podstaklo na udruživanje.
Cenzus je, podsetimo, sa pet na tri odsto snižen izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima u februaru 2020. godine. To se dogodilo samo nekoliko meseci uoči parlamentarnih, lokalnih i pokrajinskih izbora održanih u junu te godine. Opozicija ih je, međutim, bojkotovala, ali je upravo zahvaljujući tim izmenama na izborima održanim 3. aprila prošle godine cenzus prešlo čak 12 lista.
Kako je za Euronews Srbija rekao izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, izjava Jovanova je pre svega signal da SNS o tome razmišlja ozbiljno, ali i da je reč o stranačkim potrebama i kalkulacijama, pre nego što su to stvarne i realne potrebe izbornog sistema. Na pitanje da li je ovo "uvod" u nove izbore, Klačar kaže da sasvim sigurno jeste, ali napominje i da podizanje cenzusa neće bitno uticati na činjenicu da će skupština i dalje da bude "fragmentisana i sa velikim brojem stranaka".
Udruživanje zarad prelaska praga
Jedan od argumenata koji je 2020. mogao da se čuje kada je reč o spuštanju cenzusa bio je da će se time postići politički pluralizam. Naučni saradnik sa Instituta za političke studije Dejan Bursać kaže za Euronews Srbija da je to tada bilo učinjeno "bez ikakvog valjanog razloga i bez javne rasprave", a jedini razlog, kako ističe, bila je "taktička odluka vladajuće koalicije". I Klačar napominje da argumentacija koja se mogla čuti pre tri godine danas izgleda neubedljivo.
"Danas ako govorimo da je potrebno povećati cenzus, onda jedna izjava isključuje drugu i zato se meni zapravo čini da je ovo tema koja se više odnosi na stranački život i potrebe, nego što je ovo tema koja je suštinski važna za izborni sistem", rekao je on.
Vraćanje cenzusa, kako dodaje, jeste realna mogućnost, a procedura ne bi bila mnogo komplikovana.
"Mi ne možemo u ovom momentu da znamo da li će se desiti, ali čini mi se da možemo da predvidimo da se o tome ozbiljno razmišlja i da samim tim taj scenario ne treba isključiti. Procedure nisu u ovom slučaju komplikovane, budući da nije neophodno dramatično menjati izborni zakon. Ovo znači da se moraju promeniti zakoni koji se odnose na izbor narodnih poslanika i to zapravo znači promenu nekoliko članova, a ne promenu velikog dela izbornog zakona", rekao je Klačar.
Povezane vesti
Cenzus od pet odsto, kako kaže Klačar, u ovom momentu verovatno bi bio dostupan za tri stranke - Srpsku naprednu stranku, Socijalističku partiju Srbije i Stranku slobode i pravde. Aktuelni cenzus od tri odsto, prešle bi i druge, prevashodno stranke desnice.
Lider stranke "Slobode i pravde" Dragan Đilas istakao je ranije za Euronews Srbija da apsolutno podržava vraćanje cenzusa od pet odsto.
"Nikada nije ni trebalo da bude smanjen", kaže i nastavlja o tome šta bi se desilo ukoliko bi se vratio cenzus od pet odsto: "Praviće se koalicije da bi se došlo, ne potcenjujte moje kolege. Niko nije amater da izvrši samoubistvo i izađe na izbore znajući da će dobiti manje od pet odsto".
I član Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, rekao da je bi izborni prag trebalo vratiti na pet odsto. Takođe, on je istakao i da bi trebalo posebno podići i cenzus za koalicije.
"Smatramo da za početak treba vratiti cenzus na pet odsto, zato što je on snižen u jednom političkom trenutku kad je vlasti bilo potrebno da imaju svoju opoziciju u vreme dok su svi pristojni ljudi bojkotovali lažne izbore", istakao je Stefanović.
Inače, da je u aprilu prošle godine cenzus iznosio pet odsto, ne bi ga prešli ni Pokret Dveri, Zavetnici, a ispod praga bi ostala i koalicija Moramo. Istraživanja danas pokazuju da potencijalni viši izborni prag prelazi svega tri do četiri stranke, pa Bursać kaže i da bi to zapravo podstaklo stranke na okupljanje. To, kako dodaje, naprednjacima ne bi odgovaralo ukoliko se uzme u obzir koliko desničarke partije, pre svega po pitanju Kosova, "dobro funkcionišu".
Novi DSS (tada samo DSS), Zavetnici i Dveri osvojili su na parlamentarnim izborima prošle godine ukupno 35 poslaničkih mandata. Kako su tada ukazivali analitičari, svoj uspeh, između ostalog, postigli su i na talasu sukoba koji je otpočeo u Ukrajini i pozivima da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji. Još čvršći konsenzus, čini se, postigli su kada je reč o pitanju Kosova i pozivima da Beograd odbaci evropski plan za normalizaciju odnosa sa Prištinom.
Povezane vesti
Kako ističe Bursać, udruženi potencijal ovih stranaka potencijalno bi bio mnogo veći od izbornog praga. Isto važi i za takozvanu građansku opoziciju. On podseća da su se u tom drugom delu opozicije stvari znatno promenile od prethodnih izbora - "raskol" SSP i Narodne stranke, podela unutar zelene liste, a predsednički kandidat Zdravko Ponoš napravio je sopstvenu stranku.
"Ona je rascepkana na jednu, eventualno dve stranke koje mogu same da preskoče taj cenzus, sve ostale se prema istraživanjima nalaze na oko 1 - 1,5 odsto i njih će nužno ovaj viši cenzus podstaći na zajedničko udruživanje i to će im definitivno biti jedna vrsta upozorenja da ne idu sami. Pet odsto je ipak predaleko, to je skoro 200.000 glasova i malo koja stranka sa građanske opozicije to može. Mislim da našoj vlasti ne odgovara da ima ta dva fronta, sa jedne strane građanske, sa druge desnicu protiv sebe", rekao je Bursać.
Slično smatra i Klačar, koji kaže da će cenzus od pet odsto možda za nijansu smanjiti broj političkih stranaka u skupštini, ali će suštinski ona zbog velikih koalicija biti veoma ideološki i politički raznolika.
Povezane vesti
Priprema za izbore
A sa pričom o cenzusu neizbežno ide i pitanje novih izbora. Praktično otkako su birališta 3. aprila prošle godine zatvorena pominje se mogućnost novih izbora i to u veoma kratkom roku i pre vremena. Analitičari zapravo nove parlamentarne izbore očekuju već 2024, pa tako i priču o cenzusu vide kao signal da se oni bliže.
"Mislim da izbore možemo očekivati sledeće godine zajedno sa lokalnim i pokrajinskim izborima. Kod nas je inače običaj da kad se održava drugi nivo izbora, obično se rapišu ili parlamentarni ili ako dolaze predsednički spoje se sa njima, čisto iz taktičkih razloga da bi stranka koja je u tom trenutku na vlasti pogurala svoje liste na lokalu. Ja bih bio zaista iznenađen da se ne raspišu izbori za proleće sledeće godine jer poslednji put su lokalni izbori održani bez nekog višeg nivoa koji se održava na isti dan pre ravno 20 godina", rekao je Bursać.
A Srbija je, inače, jedna od retkih zemalja u kojoj su sve promene u vezi sa izbornim pravilima menjane zapravo u izbornim godinama. Ta praksa je, kako kaže Klačar, nepotrebna i kritikovana od strane stručne zajednice.
"Postojeći zakon, izborni sistem, između ostalog i cenzus od pet odsto je nastao sa promenom zakona 78 dana uoči glasanja 2000. godine. T praksa da se stvari menjaju u izbornoj godini je česta, ona je nepotrebna i ona je kritikovana od strane stručne zajednice i sa tom praksom bi trebalo da se prestane. Da li je ovo uvod u nove izbore, sasvim sigurno jeste jer znamo da će redovni izbori biti na lokalnom nivou i na pokrajnskom sledeće godine. Imajući u vidu da je mandat izvršne vlasti već oročen na sredinu sledeće godine, vrlo verovatno da je deo razgovora o cenzusu izbornim pravilima i deo pripreme za moguće vanredne parlamentarne izbore", istakao je izvršni direktor Cesida.
Komentari (0)