Igre 
Kosovo 15 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti: Etničke tenzije, neodrživa ekonomija, građani odlaze
Komentari17/02/2023
-16:58
U Prištini danas je obeležno 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je na svečanoj sednici da demokratiju na Kosovu oblikuju građani i da je Kosovo primer demokratije na nesigurnom Balkanu. Ipak, 15 godina od jednostranog akta Prištine etničke tenzije su na vrhuncu, ekonomija je neodrživa, a građani odlaze. Srbi i Albanci i dalje na 17. februar gledaju apsolutno različito - za Albance je Kosovo suverena država, za Srbe i dalje je deo Srbije.
Ova godišnjica dočekuje se u jednoj od možda najozbiljnijih kriza od jednostranog proglašenja nezavisnosti, ali što je najveći problem, jeste kakvi su odnosi između samih građana Kosova, odnosno između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Ti odnosi, smatraju stručnjaci, dugo nisu bili zategnutiji i alarmantniji, a podstaknuti su krizama koji se poslednjih meseci smenjuju kao na traci.
Ipak, po rečima Kurtija, Kosovo je demokratsko i suvereno, sa, kako kaže, najrazvijenijom ekonomijom u regionu.
"Kosovo je naša zajednička država, u kojoj moramo imati i blagostanje i sigurnost, i to je prioritet naše vlade kao garant podrške jednakim pravima za sve građane zemlje sa fokusom na vladavinu prava i pravdu, otvaranje novih radnih mesta, poboljšanje stanja u obrazovanju i njegovo podizanje na viši nivo", rekao je Kurti.
Suprotno predsedniku vlade govore podaci Agencije za statistiku, po kojima je nezaposlenost skoro 40 odsto, a niska primanja su ove godine na proteste izvodila prosvetne, zdravstvene i radnike javog sektora. Da situacija nije zadovaljavajuća smatra i deo poznavalaca političkih prilika.
Euronews/Anđelka Ćup
"Kada nema više Srbije, sada vidimo da smo krivi sami. I zato ima dosta razočarenja i zato ljudi masovno beže sa Kosova, jer nije ostvareno ono što su ljudi mislili, a to je razvoj, prosperitet, pravda, harmonija i sada nakon 15 godina ipak mi i dalje imamo probleme sa zapošljavanjem, sa nepravdom, sa nefunkcionisanjem sudskog sistema, tužiteljstva, nepoštovanjem zakona", navodi politički analitičar Nedžmedin Spahiu.
Ono što je najveći problem, kaže Jovana Radosavljević iz NVO "Nova društvena inicijativa", je odnos između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba.
Povezane vesti
"Sada se nalazimo u jednoj od možda najozbiljnijih kriza od jednostranog proglašenja nezavisnosti, ali ono što je najveći problem, jeste kakvi su odnosi između samih građana Kosova, odnosno između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba", ističe ona.
A pogoršanju međuetničkih odnosa, osim krize u dijalogu između Beograda i Prištine, odbijanja formiranja Zajednice srpskih opština i izlaska Srba iz institucija, doprinelo je i više od deset napada na Srbe, samo od početka godine.
"Ta tenzija se vidi, ona se reflektuje kroz veoma polarizujući populistički narativ od strane kosovskih institucija, isto tako nevoljnost da se sprovedu određene odluke i zakoni koji se odnose na prava nevećinskih zajednica. To je posebno problematično za građane iz srpske zajednice na Kosovu", ističe Radosavljević.
I 15 godina posle jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, povratak raseljenih na Kosovo i Metohiju je na nivou statističke greške.
Janjić: Ekonomija neodrživa, građani odlaze...
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, govoreći o životu građana na Kosovu, istakao je brojne probleme, te na pomenuo da na sve to i dalje nema vizne liberalizacije. U realnosti, kako je rekao, reč je o "državi u izgradnji", a taj proces još nije završen.
"U realnosti je to država u izgradnji, kojoj još nije završen proces. Ima institucije koje su osamostaljene od međunarodne kontrole neposredno. Krenulo se ka putu izgradnje suvereniteta, što znači kontrole cele teritorije Kosova, ali objektivno to se trenutno završava na vojno-policijskoj kontroli. Nemamo kosovsko društvo, imamo institucije, mada u poslednjih par meseci i one su u krizi. Oni ulažu nerealno mnogo, ali ulažu očekivanje međunarodnog priznanja što je odmaklo dosta od 2013. godine", rekao je on.
Kako kaže, građani žive u realnosti koja jeste socijalno bolja, ali u realnosti koja nije baš toliko atraktivna koliko su možda neki sanjali.
Povezane vesti
"Ako govorimo o životu, to je ekonomija koja nije održiva, energetski sektor nije napredovao od doba komunizma, građani odlaze... Na sve to, nema vizne liberalizacije, što kada Brisel gleda na njih nema efikasne borbe protiv kriminala", rekao je on.
Od 2011. traje briselski dijalog oko tehničkih rešenja između Beograda i Prištine, međutim oko nekih stvari nema kompromisa što stvara tenzije.
"Tu je vrlo brzo došlo do osvešćenja velikih sila i kosovskog vođstva. 2008. im je obećano puno priznanje što nije došlo, a već 2010. su se spremali razgovori o normalizciji. Konkretno, sada, prisustvujemo veoma teškoj borbi političara i ovde i na Kosovu, da se suoče sa realnošću", rekao je on.
Povezane vesti
Jevtić: Položaj Srba na KiM nikad gori
Potpredsednik Srpske liste i gradonačelnik Štrpca Dalibor Jevtić izjavio je, povodom 15 godina jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, da je položaj Srba nikad gori i da je politika Prištine usmerena ka uskraćivanju i onih prava koja stoje u zakonima na Kosovu i Metohiji.
Jevtić je za RTS rekao da 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, Srbi i dalje žive izolovani u svojim sredinama, uz veliku institucionalnu diskriminaciju, sa pravima građana drugoga reda, iako su im na papiru prava zagarantovana.
"Sve ono što se dešava od trenutka kada je Aljbin Kurti preuzeo vlast, usmereno je ka uskraćivanju i onih prava koja stoje u zakonima na Kosovu i Metohiji", istakao je Jevtić.
Naveo je da je broj incidenata udvostručen otkako je Kurti premijer privremenih prištinkih institucija, što opisuje odnos aktuelnih vlasti u Prištini prema Srbima.
"Na centralnom nivou nema političkih predstavnika Srba, što takođe govori o odnosu. Sve to zaokružuje celokupnu sliku problema u kojem se Srbi danas nalaze i života u uslovima koji su nebezbedni, sa jako slabim ekonomskim perspektivama, a sve zbog činjenice da aktuelna vlast čini sve da Srbe unizi i stavi u što teži položaj", kaže Jevtić.
Istakao je da dijalog ipak nema alternativu i da se mora razgovarati kako bi izbegli sukobe.
"Nažalost, sa druge strane, Kurti i vlada u Prištini nisu spremni za dijalog, jer je za njih dijalog nešto što će njima oduzeti, kako oni misle, neka prava", naveo je Jevtić.
Ukazao je da su Srbi izloženi nepravednom pritvaranju, a da oni koji žele da povrate svoju imovinu bivaju optuženi za navodne ratne zločine.
"Uvek insistiram na tome da veliki deo odgovornosti ima međunarodna zajednica, koje ne bi smela da toleriše institucionalno nasilje nad Srbima na svim nivoima", poručio je Jevtić.
On je potvrdio da se 80 odsto slučajeva nasilja nad Srbima dešava južno od Ibra, ali je ukazao da u Štrpcu nemaju problem sa lokalnim Albancima, već sa onima koji ne žive u toj opštini.
Kancelarija za KiM: Politički čardak ni na nebu ni na zemlji
Kancelarja za Kosovo i Metohiju saopštila je da žitelji KiM albanske nacionalnosti danas pompezno obeležavaju 15 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti, učinjenog suprotno međunarodnom pravu i principima nepovredivosti granica suverenih država na kojima počiva stabilnost savremenog sveta.
"I pored najavljenih svečanih sednica i parada u Prištini, ne može se poreći činjenica da je u međunarodno-pravnom smislu samoproglašeno „Kosovo“ do danas ostalo provizorijum i politički čardak ni na nebu ni na zemlji, nešto što je osuđeno na postojanje u prostoru između želja i realnosti", navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, realnost je da samoproglašeno Kosovo, uprkos podršci značajnog broja moćnih i uticajnih zemalja, nije i ne može da postane država, jer značajno veći deo međunarodne zajednice svestan je da bi dopuštanje jednog takvog presedana imalo katastrofalne posledice po stabilnost u svetu.
Naspram 84 države koje priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost, danas je 106 zemalja koje čvrsto stoje na strani Srbije i međunarodnog prava.
"To što je 27 država povuklo priznanje, bilans je rada politike Beograda i predsednika Aleksandra Vučića koji odlučnom i mudrom politikom predstavlja čvrstu branu legalizaciji takozvane kosovske nezavisnosti, za razliku od onih koji su do 2012. izdejstvovali više od 100 priznanja i različitim potezima s predumišljajem, ili bez, ojačavali pozicije Prištine", navodi Kancelarija za KiM.
"U međuvremenu, "najmlađu evropsku demokratiju“, kako samoproglašeno Kosovo nazivaju oni koji veruju u sopstvene laži, napustile su desetine hiljada ljudi, mladi su ostali bez ikakve perspektive i šanse da se zaposle, pravni i socijalni sistem je u haosu, i zato su današnje komemoracije proslava rasula, a ne uspeha", navodi se.
Preporuka za vas
Komentari (0)