Igre 
Džozef: Zelenski bi priznavanjem Kosova promenio dinamiku stvari na Zapadnom Balkanu
Komentari31/01/2023
-21:21
Bivši zamenik šefa misije OEBS na Kosovu i Metohiji Edvard Džozef rekao je danas da predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ima ključ da promeni dinamiku stvari na celom Zapadnom Balkanu.
Džozef je u Komitetu za spoljne poslove u britanskom parlamentu izjavio da će Zelenski "priznanjem nezavisnosti Kosova izvršiti promenu".
Tada bi pet država EU, dodaje Džozef, koje ne priznaju nezavisno Kosovo, "bile ostavljene da biraju između njega i ruskog predsednika Vladimira Putina", prenela je "Koha".
"Ukoliko Zelenski ustane i kaže da je priznanje Kosova u interesu Ukrajine i da Ukrajina priznaje nezavisnost Kosova, uključujući i intervenciju NATO, onda to menja dinamiku stvari. Privolite Grčku, a nakon što dođe Grčka, doći će i druge zemlje. To će napraviti situaciju državama iz EU koje ne priznaju Kosovo da se svrstaju ili uz Zelenskog ili uz Putina", rekao je Džozef.
Džozef, predavač na Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins, rekao je da je evropski predlog najbolje što može da se uradi između Prištine i Beograda u ovom trenutku.
Ali tvrdi i da to neće rešiti problem.
"Sporazum koji je sklopljen je najbolje što okolnosti dozvoljavaju, nudi konkretna bilateralna poboljšanja, ali ne menja status geta za Kosovo ili čak potencijalno ne utiče na odnose Srbije sa Rusijom", rekao je Džozef.
Povezane vesti
Džozef je okrivio pet zemalja EU - Grčku, Kipar, Slovačku, Rumuniju i Španiju koje ne priznaju Kosovo, navodeći da su time reafirmisale poziciju Srbije.
"Direktno, ove države daju Beogradu polugu da napadne suverenitet i funkcionalnost tri od četiri susedne države, u kojima Srbi žive u značajnom broju, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Crnoj Gori", rekao je Džozef.
Džozef je rekao da samo u Hrvatskoj Beograd ne utiče na tamošnje Srbe i da se tamošnji Srbi ponašaju kao obični građani, a ne kao separatisti.
On je dodao da Srbija prema sporazumu treba da odustane od pokušaja da "blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama", ali dodaje da ne kontroliše Srbija članstvo Prištine u NATO i Evropskoj uniji, već pet država EU.
Što se tiče Zajednice srpskih opština, Džozef je rekao da bi to trebalo da bude pitanje konačnog statusa.
"Autonomija u bilo kojem obliku, pa i benignom, je pitanje konačnog statusa, posebno u srpskoj zajednici sa separatističkom motivacijom. Tako su hrvatski Srbi dobili ovo udruženje, ali prvo su bili prisiljeni da prihvate hrvatske zakone. Potrebna je autonomija, onda kada prihvate suverenitet države u kojoj će se vršiti, to je vrlo jasno. Problem je u tome što je ZSO obaveza ranijeg sporazuma, a ne poslednjeg sporazuma", rekao je on.
U međuvremenu, Džozef je, komentarišući ocenu bivšeg britanskog diplomate Entonija Monktona da je "Srbima NATO bombardovanje duboko usađeno u sećanja i da to ne treba zaboraviti", rekao da je Zapad odmah posle 1999. stao na stranu Srbije.
Povezane vesti
"Zaustavili smo albanski ustanak u Preševskoj dolini. Napravili smo specijalni sud u Hagu, koji sudi samo Albancima, odnosno zločinima koje su počinili Albanci, a ne Srbi, dok smo 2020. godine naterali predsednika jedne republike Hašima Tačija da podnese ostavku i ode u Hag, gde odgovara na optužbe za zločine počinjene nad Srbima. Takođe, Džozef Bajden, dok je bio potpresednik SAD otišao je u Beograd, ne da se izvini za postupke NATO, već da izrazi saučešće zbog izgubljenih života. Dokazano je da se ne radi o velikoj Albaniji, da se ne radi o kažnjavanju Srba, već o reakciji na agresiju", napomenuo je Džozef.
Komentari (0)