Kako ćemo disati do 2030. godine? Velika borba sa problemom koji doslovno guši Srbiju često ostaje mrtvo slovo na papiru

Srbija je po prvi put dobila strateški dokument za oblast zaštite vazduha. Reč je o programu do 2030. godine, a donet je i akcioni plan kojim je definisano ono što će se sprovoditi, kao i to da će biti neophodno više od 2,5 milijarde evra. Program još nije objavljen iako je usvojen na nedavnoj sednici Vlade, mada su u nacrtu objavljeni neki alarmantni podaci, koji po negativnim parametrima Srbiju svrstavaju na sam evropski vrh.

Mada nekoliko gradova Srbije završi među dnevnim svetskim rekorderima po zagađenosti, vlasti tvrde da se na tom pitanju radi, ali da nije moguće promeniti sve preko noći. Resorna ministarka je rekla da je kvalitet vazduha jedan od prioriteta Vlade, kao i da postoje gradovi gde je zabeleženo prekomerno zagađenje.

"Mi smo se u prethodne dve godine trudili da zamenimo gradske toplane i ložišta, da pređu na ekološki efikasnije energente, i zamenili smo kotlarnice u više od 50 lokalnih samouprava u Srbiji, tako da će se efekti videti već sledeće godine", rekla je u novembru ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović.

"I dalje nam problem predstavljaju individualna domaćinstva, iako smo i tu uložili napore da pomognemo građanima kroz subvencije, i dalje 65 odsto zagađenja predstavljaju upravo domaćinstva", dodala je Vujović. 

Uz Program, Vlada je najavila i osnivanje međuresorne radne grupe koja će se baviti kvalitetom vazduha.

Šoštarić: Neophodan zakonski okvir kako bi se preduzele mere

"Ovakav dokument je bio potreban jer je neophodno da postoji zakonski okvir da bi se neke mere preduzele. Do sada je ministarstvo zaštite životne sredine bilo uz neka druga, ali je sada samostalno i počelo je da radi na tome", rekao je u emisiji Euronews Centar Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda (GZJZ).

Da je ovaj dokument "koristan, ali kasni sedam do osam godina", smatra Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.

"Takođe, vlast je do sada negirala problem, a u ovom dokumentu sada piše suprotno, i vidi se da je situacija alarmantna. Država je priznala - ali zašto baš sada, i koliko je života izgubljeno prerano jer se nije radilo do sada kako treba. Nije se čekao ovaj dokument da bi se počelo sa radom, a to što je donet nakon budžeta je znak da nema dovoljno novca da se izvedu svi planovi i akcije", dodao je Jovanović.

Euronews/Printscreen

Plan sličan Vladinom, ali za nivo Beograda, takođe je nedavno donet, i ukazuje na mere koje bi trebalo preduzeti do 2030. godine. Šoštarić naglašava da jedan sa drugim planom nisu direktno povezani, osim što se bave istim problemima.

"Ovaj (nacionalni) program je verovatno kompilacija koja omogućava da se na celoj teritoriji zemlje adresira pitanje vazduha. Kada je u pitanju Beograd, bio je i prethodni plan i izvršene su mere u gradu, ali svakog dana raste broj vozila i individualnih ložišta. Čini se da je kvalitet vazduha sada lošiji nego ranije, ali mi to ne možemo da kažemo jer monitoring ranije nije bio toliko razvijen", dodaje Šoštarić.

On je naglasio i da je proširena mreža monitoring stanica na celoj teritoriji grada, ali da je svako dalje preduzimanje akcija u rukama gradskih vlasti. Takođe, istakao je, Sekretarijat za zaštitu životne sredine upravo priprema izveštaj o tome šta je sprovedeno prema onome šta je planirano za 2022. godinu.

Upravo kada se radi o planu za Beograd, Jovanović smatra da se "monitoring transformisao prema potrebama, a da, iako je GZJZ visoko stručna institucija, plan sadrži i mnogo informacija koje nisu korisne".

Jovanović: Potrebno je da se dokument primeni

Kada se radi o merama do sada sprovedenim na nivou zemlje kako bi se smanjio nivo zagađenosti vazduha, Jovanović je rekao da one "nisu dovoljne".

"Država mora biti primer građanima da budu savesniji. Ekonomski nivo porodicama ne omogućava da promene energente, to mora biti urađeno besplatno. Sadašnji stimulans za menjanje energenata je nedovoljan - moramo da imamo više para i to je pitanje bolesne dece i smrti građana" kaže Jovanović.

Na pitanje o tome da li se građani informišu na pravi način o kvalitetu vazduha, Šoštarić ističe da na internet-stranici GZJZ postoje već petnaestak godina informacije i podaci o tome. Međutim, naglasio je da je "upravo neophodno razlikovati podatak od informacije, a indeks kvaliteta vazduha je informacija koju građani dobijaju skoro u realnom vremenu".

Jovanović ističe da je u redu prikazivati indeks kvaliteta vazduha, ali da on nije donet nikakvim zakonom već "konsenzusom", i da je najbolje da građani prate proseke koji se odnose na kvalitet vazduha u intervalima od 24 sata.

Euronews/Printscreen

Kada je u pitanju ono što bi država trebalo da uradi kako bi bilo jasno da je spremna da se uhvati u koštac sa ovim problemom, Jovanović je naveo da "ovim donetim dokumentom, država u neku ruku priznaje nemoć i nestručnost".

"Potrebno je samo da se dokument primeni, jer dosadašnji zakoni nisu sprovedeni. Imali smo u oktobru 2018. godine jednu radnu grupu sa jednim sastankom, 2020. isto bez rezultata, a imaćemo i novu... tu se često nalaze političari koji su nestručni za bavljenje ovom temom, i trebalo bi da pitaju stručnjake", kaže Jovanović.

U novoformiranoj Vladinoj međuresornoj radnoj grupi nalaziće se, kako je potvrdio, i Šoštarić, a dodao je da će tu biti i gradonačelnika velikih gradova, ministara onih resora koji mogu da utiču na kvalitet vazduha, i tako dalje.