Igre 
Premijerka i 25 resora koji čekaju da budu popunjeni: Šta se dosad zna o budućim ministrima i zašto su dva imena enigma
Komentari19/10/2022
-21:31
Deset dana uoči isteka roka, od ukupno 25 ministara, koliko će ih naredna vlada imati, do sada su izvesna i poznata praktično samo tri i ime premijera. Ana Brnabić, Ivica Dačić, Siniša Mali i Miloš Vučević već dugo su jedine poznate u postizbornoj jednačini nove vlasti, a ta svojevrsna neizvesnot po pitanju budućih ministara u Nemanjinoj 11, ukazuju sagovornici Euronews Srbija, postala je karakteristika ovog procesa koji će, po svemu sudeći, biti okončan u samom foto-finišu.
Kako je za Euronews Srbija rekao izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, osim pomenutih imena koja su gotovo sigurna sve češće se ističe da mesto postoji i za bivšeg zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića.
"Sva druga imena su u ovom momentu, čini se, pod znakom pitanja što zapravo znači da ćemo mi u skorijem periodu saznati nekih dvadesetak imena koja će da budu ministri zato što sigurnih imena u ovom momentu nema više od pet-šest i to je ono što je u ovom momentu možda najzanimljvije", istakao je on.
Ono što se, ipak, do sada zna jeste da će vlada imati četiri resora više u odnosu na prethodnu, da će neka ministarstva biti razdvojena, ali i da će vlada dobiti neke nove resore, što mnogi čitaju upravo kao prostor za uvođenje nekih novih imena iz redova SNS, ali i masovnije učešće kadrova koalicionih partnera naprednjaka.
O sastavu se, međutim, zna tek onoliko koliko je ranije najavio Vučić. Naime, Ana Brnabić će ostati premijerka, a svoje kabinete dobiće Miloš Vučević, Siniša Mali, ali i Ivica Dačić, iako još nije poznato ko na kojoj adresi. Za Vučevića i Malog se zna i da će biti podpredsednici vlade, dok Dačiću pripada zameničko mesti i mesto koordinatora službi bezbednosti.
I dok u skupštini traje rasprava, u medijima se sve više nagađa o kadrovskoj kombinatorici koja ulazi u završnu fazu. Najveće polemike, kako se čini, vode se oko toga kome će pripasti resori unutrašnjih i spoljnih poslova, a "gužva" je i za mesto, kako se čini, ministra zdravlja. Takođe, ono što mnogi željno iščekuju da čuju jeste da li će u novoj vladi biti mesta za dosadašnju ministarku rudarstva i energetike Zoranu Mihajlović, ali i ministra odbrane Nebojšu Stefanovića.
Stara i nova imena
Kako je predloženo, u odnosu na aktuelnu Vladu Srbije, u novoj vladi umesto Ministarstva prosvete nauke i tehološkog razvoja postojaće Ministarstvo prosvete i novo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Novo će biti i Ministarstvo za javna ulaganja, dok će umesto dosadašnjih Ministarstva kulture i informisanja i Ministrastva trgovine, i turizma i telekomunikacija postojati Ministarstvo kulture, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo turizma i omladine i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Povezane vesti
I iako Klačar kaže da donekle jeste iznenađenje nešto drugačija raspodela resora, on ističe da je ovo verovatno bio deo pregovora oko buduće parlamentarne većine koji je uključivao potrebu da svaki partner u budućoj vlasti dobije neke zadovoljavajuće pozicije.
A odgovor na pitanje ko tačno šta dobija verovatno ćemo morati da čekamo još koji dan. Kako je ranije najavio Vučić, ministar finansija biće Siniša Mali, ministar i jedan od potpredsednika vlade Miloš Vučević, a ministarsko, ali i mesto koordinatora službi bezbednosti otići će u ruke lideru Socijalističke partije Srbije Ivici Dačiću.
Tanjug/Rade Prelić
Upravo o Dačićevoj poziciji nagađa se još otkako su 3. aprila objavljeni rezultati izbora. Relativno brzo postalo je izvesno da će SPS i ovog puta biti deo vladajuće većine, a iako se do sada govorilo da će se Dačić naći na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova ili odbrane, u proteklih nekoliko dana su zapravo sve glasniji navodi da će se on vratiti u svoj stari resor - diplomatiju.
"Vučiću je bilo racinalno da Dačića drži kod sebe. SPS je potreban za većinu u Beogradu. Setimo se da je SPS porastao za 100.000 birača više nego ranije, a dobar deo tih birača je iz SNS. Zato je Vučić odlučo da uđe zajedno sa njim", rekao je za Euronews Srbija politikolog Boban Stanojević.
Kada je reč o drugim funkcionerima SPS koji bi mogli da dobiju svoje kabinete, Branko Ružić se u medijima i dalje pominje kao najizgledniji izbor za ministra prosvete, ali činjenica da ono sada neće biti uvezano sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija najverovatnije znači i da će u vladu ući neko novo ime, pa se u tom smislu pominje direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović, koja je bila na listi SNS.
A iako se u dosta govori o "gužvi" kada je reč o Ministarstvu zdravlja, ime aktulenog ministra Zlatibora Lončara nije bilo u fokusu. Umesto njega, govorilo se o direktorki Instituta za onkologiju Danici Grujičić, direktorki KBC "Bežanijska kosa" Mariji Zdravković, dosadašnjoj ministarki za rad Dariji Kisić, pa i direktorki RFZO Sanji Škodrić.
O svom angažmanu u vladi, u više navrata je, odgovarajući na pitanja novinara, govorio i pravnik Milan Antonijević kome se najčešće pripusuju dva ministarstva - ljudska i manjinska prava ili evropske integracije. Iako nije potvrdio da je dobio ponudu za mesto ministra, isticao je da je spreman da da svoj doprinos.
Povezane vesti
Novo ime na spisku ministara mogao bi da bude i Goran Vesić koji je u medijima viđen kao kandidat za Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture. I sama Brnabić izjavila je da bi volela da vidi Vesića u svom timu.
Mihajlović i Stefanović i dalje enigma
A spisak ministara mnogi jedva čekaju i kako bi videli da li se na njemu nalaze Zorana Mihajlović i Nebojša Stefanović o kojima je u prethodnom periodu bilo dosta reči i kojima zapravo postoji nesglaganje i među analitičarima i među samim funkcionerima SNS.
Funkcioner SNS Vladimir Đukanović pre nekoliko dana izrazio je očekivanja da sa čela resora vojske bude smenjen Stefanović, a iako nije bio jasan u smislu da li će mesta u vladi biti za Mihajlovićevu, rekao je da očekuje da ona ne ostane na čelu Ministarstva energetike.
Povezane vesti
Marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže da je Stefanović delovao ozbiljno kao ministar i da ga ne bi iznenadilo da na toj poziciji i ostane.
"Nije to da mu stranka veruje ili ne. Što se tiče Mihajlović, ona je isto na tapetu, nisam čuo neke ozbiljne primedbe na njen rad. Ne bi me iznenadilo da bude u vladi. Osim Vulina, niko joj nešto nije zamerao. Vulin treba da se bavi njegovim ministarstvima", rekao je Krstić.
Tanjug/Jadranka Ilić
Stanojević, s druge strane, smatra da je pitanje da li Stefanović ulazi u vladu možda i najvažnije.
"To je čovek koji je optužen za prisluškivanje predsednika, izgubio sve partijske funkcije, a nije smenjen sa pozicije sekretara Saveta za nacionalu bezbednost, to je pozicija koju imenuje i razrešava lično predsednik. On ga nije smenio. Čovek koji je bio zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Goran Papić je osuđen na 16 meseci zatvora, on je saradnik Stefanovića. Ja ću Stefanovićevo ime prvo tražiti na spisku sa novim ministrima", rekao je on.
Za opoziciju vlada "nepotrebno glomazna"
Kao jedna od zamerki opozicije na predlog koji stigao u skupštinu jeste broj ministarstva, odnosno, kako kažu, činjenica da će vlada biti "nepotrebno glomazna". Klačar ističe da jeste iznenađenje broj ministarstava, imajući u vidu da se ulazi u kriznu godinu i da se očekivalo da će štednja da bude deo sastava buduće vlade, ali dodaje i da je praksa sa većim brojem ministarstava postojala i ranije.
"Može da stoji kritika da se radi o relativno velikoj vladi imajući u vidu populaciju u Srbiji. Međutim, praksa u Srbiji je uvek bila da imamo velike kabinete. Kabinet od 25 članova nije čak ni u vrhu, imali smo vlade u prošlosti i sa 36 članova, imali smo tokom devedesetih vlade sa 28 članova. Vlada Mirka Cvetkovića je imala 27", rekao je on.
Prema mišljenju Krstića, međutim, broj je nebitna stvar.
"Kada neko u skupštini kaže da će se duplirati broj ministarstva, ne neće, podeliće se. Ja u suštini se pitam čemu služi Ministarstvo omladine. Onda mora da postoji i Ministarstvo za penzionere ili sredovečne građane. Hoću da kažem da je bilo i 23 i 22 ili 17 ministarstava neko bi našao zamerku. Kada se nađe pitanje da bude 25 mnistarstava, onda im je i to veliko", rekao je on.
A kada je reč o tome šta će biti prioriteti nove vlade, Klačar ističe da će to biti vlada kontinuiteta u mnogim aspektima, ali da su posledice ukrajinske krize toliko velike da će vlada imati dve specifičnosti.
"Prva je da će ova vlada na neki način da bude krizna vlada ili vlada u vanrednim okolnostima kako je to rekao i jedan od funkcionera SNS. To u praksi znači da će ova vlada morati da rešava probleme i izazove gotovo na dnevnom nivou i da će imati veoma malo prostora da sprovodi neke velike reformske akte. Druga specifičnost ove vlade jeste što će ona biti oročena, što će doći do promene na mestu premijera za nešto manje od dve godine što zapravo znači da će i prioriteti i ponašanje svih ministara morati da bude prilagođeno toj situaciji da će neki možda biti smenjeni, odnosno da će se možda naći na nekim drugim pozicijama za manje od dve godine i oni će morati u odnosu na to da definišu svoje ciljeve", istakao je Klačar.
Komentari (0)