Može li Srbija izdržati u klinču između Rusije i Zapada? Smajlović: Poželjno da ostanemo politički promiskuitetna država

U Izveštaju Evropske komisije koji je juče predstavljen navodi se da Srbija mora da pojača napore u usaglašavanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući deklaracije i sankcije. Zapravo, to je bila jedina od šest oblasti u kojoj je Srbija nazadovala, pa je tako nivo usaglašenosti spoljne politike sa EU opao sa 64 na 45 odsto.

U izveštaju stoji da se Beograd nije uskladio sa sankcijama Rusiji koje je Evropska unija uvela Moskvi kao ogovor na agresiju u Ukrajini. Beograd, dodaje se, nije usklađen sa glavnim deklaracijama visokog predstavnika EU po ovom pitanju.

Da li će Srbija uskladiti spoljnu politiku sa Evropom i može li iz klinča između Rusije i Zapada izaći neoštećena, u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" govorile su novinarka Ljiljana Smajlović i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

"Teško do novog klastera"

Njih dve se slažu da jučerašnji izveštaj Evropske komisije nije nikakvo iznenađenje za Srbiju uzimajući u obzir geopolitičku situaciju kada se očekuje da svi kandidati za EU dele iste spoljno političke vrednosti.

"Na osnovu ovog izveštaja, mislim da ćemo teško krajem godine otvoriti neki novi klaster, premda je Klaster 3 spreman, ali to je sada politička odluka zemalja članica. Za razliku od izveštaja Evropskog parlamenta, izveštaj Evropske komisije nosi veću težinu i svi ga čitaju i ponašaju se u skladu sa tim", rekla je Grubješić i nastavila:

"Kako stvari sada stoje, mislim da neće doći do otvaranja novog klastera"

Smajlović ne očekuje da će pojačani pritisak EU dovesti do usklađivanja spoljne politike sve dok Evropska unija ne bude jasnija oko toga kada će Srbija postati članica bloka.

"Kada bi članstvo postalo opipljivo, onda bi ljudi rekli hajde da ovo uradimo. Drugo, kada vi treba da uđete u EU, to znate sedam godina ranije. Blok daje milijarde da pripremi Srbiju za ulazak i to bi se strahovito osetilo i bila bi drugačija atmosfera. Lakše je osećati se delom zajednie kada te ona ne gleda kao smrdljiv sir. Bilo bi drugačije kada bi oni govorili o proširenju, a ne o evropskoj perspektivi", ističe.

Euronews/Printscreen

To pak, ne znači da Srbija u nekom trenutku neće promeniti mišljenje kada je u pitanju usklađivanje spoljne politike sa evropskom i uvođenja sankcija Rusiji, smatra Grubješić.

"Koliko sam pratila, predsednik nije rekao da nikada nećemo uvesti sankcije. Bilo bi pogrešno odmah se zakucati. Gledate prevashodno šta je vaš interes i koliko možete da ga sledite. Onog trenutka kada bi šteta postala neizdrživa, stvari bi se promenile", kaže ona i dodaje da je cilj ne slediti interese Rusije, nego sopstveni.

"Isti Zapad od kog mi egzistencijalno zavisimo, sve će da prati - da li možemo da se zadužujemo na tržištu kapitala, problematičan rejting... Sada to tako ne izgleda običnom građaninu, ali konkretna šteta može da usledi - konkretnija od ove koja već jeste i čini našu poziciju teškom i zahtevnom", dodaje Grubješić.

Euronews/Printscreen

S druge strane, Smajlović ističe da je uvođenje sankcija pre svega pitanje svrstavanja na stranu u sukobu, te da je poželjno da Srbija ostane "politički promiskuitetna" država koja u nekim stvarima može sarađivati sa Rusijom, u drugim sa Evropom, a u trećim sa SAD ili Kinom.

"Za sada smo opstali. Ne kažem da je uvek moguće. Kada kažem da ne bih sankcije, ne kažem to zašto što stajem uz Rusiju, nego mislim da je to svrstavanje na zaraćenu stranu"

"Svi znaju kuda idu, a Srbija izgleda neopredeljeno"

Srbija se svojom voljom opredelila da ide evropskim putem i teži članstvu u EU, smatra Grubješić dodajući da je takva strateška odluka doneta davno i važi i danas.

"Očigledno nije dovoljno što smo osudili rusku agresiju. I to je notirano u izveštaju. Sankcijama se pridružilo 27 članica i drugih kandidata. Te zemlje potvrđuju svoje opredeljenje kuda idu, a mi izgledamo neopredeljeno, što je malo suludo jer ekonomski zavisimo od EU"

S druge strane, Grubješić ističe da Evropa polako gubi strpljenje kako odmiče rat u Ukrajini.

"Rat se zahuktava, ne zna se ni koji je cilj - da li Putin želi čitavu Ukrajinu da zbriše, da upotrebi nuklearno oružje... Mi zapravo od 2014. godine kada je anektiran Krim odbijamo da se usaglasimo sa Evropom. Naš je izbor, ne mora niko da nas pritiska, ni da nas ucenjuje"

Euronews/Printscreen

Međutim, da bi ekonomske sankcije Srbije umnogome promenile naš stav prema ratu u Ukrajini, nema sumnje, ali da li bi uvođenje sankcija značilo i gubitak Kosova?

"To je pitanje na koje nemam odgovor do kraja, ali imam sumnju da će zemlja koja anektira tuđe teritorije, i dalje braniti naše. Sigurno je da bi taj deo izveštaja bio drugačiji da smo uveli sankcije - ostali bi neki problemi u vladavini prava, pravosuđu, medijima, ali ne bi bili na prvom mestu jer traje rat na evropskom tlu i zato što su Evropljani jedinstveni u toj svojoj politici. Plus, ovo je i energetski rat", ističe Grubješić.

Smajlović pak, smatra da bi ruski predsednik nastavio da šitit prava Srba na Kosovu time što ne bi dozvolio da ono postane članica UN.

"Ja pretpostavljam da bi uvođenje sankcija značilo gubitak ruskog veta, ali možda i ne, jer Putin sada ima više razloga da dokaže da Kosovo nije isti slučaj, što je njemu i cilj"

Što se tiče francusko-nemačkog predloga da se pitanje Kosova reši po modelu "dve Nemačke", Grubješić ističe da takav predlog ne treba odbacivati, ali da su potrebne dodatne garancije Srbiji da će ubrzo postati članica EU, pa čak i referendum i sve što je potrebno da se definiše sudbina naše zemlje.

"Bez čvrstih garancija ne treba ni razmatrati takvu ponudu. To je sve toliko opšte i ja ne znam o čemu se razgovara iza zatvorenih vrata, ali znam da su SAD vratile u igru Frenka Viznera koji je tada podržavao taj model. SAD su sada vrlo zainteresovane za to pitanje"

Euronews/Printscreen

Obećanje Srbiji da će "brzo" ući u EU je malo verovatno, ponajviše zbog toga što tako nešto ne mogu ni Ukrajini da obećaju, smatra Smajlović.

"Ušli su u rat zbog Ukrajine. Spremni su da pomažu Ukrajini da ratuje deset godina, ali i pored toga nisu izrazili spremnost da je brzo prime u EU. Kakve su nama onda garancije da bi nas zaista primili...", zaključuje Smajlović u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić".