"Dok me smrt ne rastavi od funkcije": Politički veterani na čelu stranaka u Srbiji i po nekoliko decenija

Nenad Čanak i Vojislav Šešelj, ideri stranaka sa višedecenijskim iskustvom i ljuti politički protivnici ovoga puta povlače isti potez - najavili su da odlaze sa čela stranaka. Jedan kaže da nema više istu energiju, ali da ostaje u političkom životu, a drugi ima utisak da je "dosadio narodu".

U Srbiji ima još nekoliko predsednika stranaka sa višedecenijskim iskutvom, a analitičari smatraju da je to jedna od retkih evropskih država u kojima lideri ne proizvode svoje naslednike, već dugo ostaju na funkcijama.

Nenad Čanak je na čelu Lige socijaldemokrata Vojvodine proveo 32 godine, pre nego što je odlučio da da odstupi s te funkcije. Zaključio je da je vreme da se povuče sa mesta prvog čoveka stranke kojoj je, kako je rekao, potrebno novo rukovodstvo i modernizovan program. 

"Ja sam evo već četvrtu državu na čelu LSV-a – SFRJ, SRJ, SCG i Srbija. Da li vi stvarno mislite da kroz te stvari, kroz šest ratova, sad najedanput dođeš u poziciju da možeš dalje posle 32 godine? Ja sam imao 31 godinu kada sam postao predsednik stranke. Sad imam 63. Duže sam predsednik stranke nego što sam pre toga bio živ. Da li stvarno mislite da čovek može to da radi sa istom energijom? Jednostavno, sve u svoje vreme", rekao je Nenad Čanak.

Printscreen/RTS

Potez Nenada Čanaka ne viđa se često u političkoj istoriji Srbije, jer se retko kad lider neke veće političke grupacije odriče predsedničke funkcije.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da najčešće važi princip – dok me smrt ne rastavi od funkcije, ili "ne daj bože, neki unutrašnji puč".

Posle ostavke Nenada Čanka, istim putem će po svoj prilici krenuti i njegov najžešći politički protivnik Vojislav Šešelj. Najavio je da će ostati u politici ali da više neće voditi radikale jer, kako je objasnio, ima utisak da je dosadio narodu.

Koji su još političari sa trodecenijskim liderskim iskustvom?

Pored ova dva politička veterana, sa trodecenijskom liderskom karijerom ostaju još Rasim Ljajić, Sulejman Ugljanin i Vuk Drašković. Nijednom od njih, za ovih 30 godina, pozicija u stranci nije bila upitna. 

"Očigledno da većina naših političara, ali govorim o političarima koji su početkom devedesetih stvarali te stranke i bivali na njihovom čelu, nisu imali interesa da na neki način pokušaju da edukuju, obrazuju i stvore svoje naslednike. Štaviše, svako ko im se učinio mogućim naslednikom, postao je opasan takmac i po prirodi stvari bio je uklonjen sa vrha političke stranke", naveo je Milivojević. 

Tanjug/Rade Prelić

Odlazak u političku penziju posle loših izbornih rezultata skoro i da se ne događa u Srbiji. Vojislav Koštunica je jedan od retkih koji je to uradio - 2014. godine, pošto Demokratska stranka Srbije nije ušla u parlament, čovek koji je pobedio Slobodana Miloševića, podneo je ostavku i više se nikada nije vratio u politiku.

"Nisu se nametnuli lideri mlađe-srednje generacije"

Miloševićev naslednik na čelu SPS-a Ivica Dacic sada slavi tri decenije bavljenja politikom i cini se da kao lider stranke nema konkurenta. 

"Čini mi se da među ovim novim liderima ovih novih stranaka koji su mnogo mlađi i energičniji nije uspeo da se nametne neki politički lider mlađe-srednje generacije za koga možete reći da ima neku vrstu autoriteta. Neko ko bi sutra mogao da bude stožer nekog okupljana", smatra Cvijetin Milivojević.  

U poslednjih nekoliko godina, političkih funkcija odricali su se Saša Janković, Sergej Trifunović, Zoran Živković i Aris Movsesijan, ali se nisu isključili iz političkog života. To ne namerava ni Nenad Čanak 

"Ja ne nameravam da se povučem iz politike, ne nameravam da se povučem iz javnosti. Ne nameravam da budem manje rečit nego do sada", poručio je.  

Kao što je retko da predsednici stranaka podnose ostavku, tako je još ređe da se lideri odriču stranačkih funkcija dok je partija na vlasti. To je 2012. uradio Tomislav Nikolić prepustivši čelo SNS-a Aleksandru Vučiću koji će, kako najavljuje, sići sa te pozicije.