Igre 
Vratiti cenzus od pet odsto: Posle izbora otvorena polemika o izbornim pravilima
Komentari07/08/2022
-21:43
Tri decenije od početka višestranačja u Srbiji, nakon 11 parlamentarnih izbora, prag za ulazak u Skupštinu 2020. godine spušten je sa pet na tri odsto. Sada se, međutim, sve češće može čuti da bi cenzus mogao da se vrati na prvobitnih pet odsto.
Iako se tada očekivalo da bi niži prag trebalo da doprinese da veći broj političkih opcija bude u zaknodavnom telu, to se, zbog bojkota dela opozicije, nije dogodilo.Kako su tek skoro dobijeni konačni rezultati ovogodišnjih izbora, parlament još nije zvanično konstituisan, ali će njegov sastav biti značajno promenjen u odnosu na prethodni. Međutim, da je cenzus ostao pet odsto, stvari bi bile malo drugačije.
Tri ili pet odsto?
Nešto više od dva meseca posle glasanja i pre zvančnih rezultata i konstituisanja novog saziva parlamenta, član Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, rekao da je bi izborni prag trebalo vratiti na pet odsto. Ova stranka je, podsećanja radi, 2020. bila deo bojkota, a ove godine je predvodila koaliciju Ujednjeni za pobedu Srbije koja će imati 38 poslanika u Skupštini.
"Smatramo da za početak treba vratiti cenzus na pet odsto, zato što je on snižen u jednom političkom trenutku kad je vlasti bilo potrebno da imaju svoju opoziciju u vreme dok su svi pristojni ljudi bojkotovali lažne izbore", istakao je Stefanović. Takođe, on je istakao i da bi trebalo posebno podići i cenzus za koalicije.
Euronews/Vladislav Ćup
Imajući u vidu ovakve predloge, moguće je da sledeći izbori budu održani po novim-starim pravilima te da za ulazak u parlament bude potreban cenzus kao i proteklih decenija, pet odsto.
Do snižavanja praga došlo je u februaru 2020. pre redovnih parlamentarnih izbora koji je trebalo da se održe u aprilu. Skupština Srbije je, nakon predloga Srpske napredne stranke, usvojila izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, te snizila cenzus za mesta u parlamentu. Te godine, a onda i na vanrednim izborima ove godine, izborne liste su za ulazak u skupštinu morale da pređu prag od tri odsto birača koji su glasali.
I tada su pripadnici opozicije, kao i različite nevladine organizacije i međunarodni zvaničnici bili protiv takvog poteza u izbornoj godini. Ipak, promene su izglasane istovremeno i za izbore opštinskih odbornika, te i za poslanike pokrajinske skupštine Vojvodine.
Povezane vesti
Iako 2020. godine nije došlo do toga da veći broj partija uđe u skupštinu, već je, upravo suprotno, parlament bio vrlo monolitnog sastava, situacija je 2022. bila nešto drugačija. Na ovogodišnjim vanrednim izborima bilo je lista koje su pre dve godne bojkotovale izbore i protivile se promenama zakona.
Tako će , i zbog veće izlaznosti i broja opozicionih lista, ali i cenzusa od tri odsto, novi saziv parlamenta biće značajno drugačiji u odnosu na prethodni.
Gledajući u ove podatke, vidljivo je da tri liste koje imaju svoje predstavnikeu parlamentu ne bi prešle cenzus da je on bio pet odsto. Taj prag prešle bi svega četiri nemanjinske liste.
Ipak, trenutno se priče o promenama čuju od onih koji su imali rezultat značajno iznad toga.
Kako je za Euronews Srbija rekao Dejan Bursać sa Instituta za političke studije "činjenica je da je taj cenzus smanjen na tri odsto u neobičnim okolnostima".
"Jasno je da je cilj SNS-a koji je izglasao te promene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izbirma, a posledično je i pokrajinski parlament promenio odluku o izborima u skupštini AP Vojvodine, bio da se sa jedne strane privuče deo opozicionih stanaka da napuste tadanji bojkot blok i da još neko učestvuje na izborima, eventualno uđe u parlament i da ne bude monolitan. Neke su zaista napustile bojkot, Dosta je bilo, PSG, ali nisu prešle ni taj cenzus, ali je SPAS ušao u parlament", kazao je Bursać.
Povezane vesti
Kako je naveo, većini opozicionih stranaka ne bi odgovaralo da se cenzus vrati na pet odsto.
"To je moglo da se vidi i na ovim izborma gde je malo ko prebacio tih pet odsto. Naša opozicija je dosta franmentirana, radi se o malim stranama sa malom podrškom. Činjenica je da većina stranaka na sledeće izbore ne bi išla sama ako bi cenzus bio pet odsto. Neke proevropske, liberalnije bi se grupisale na jedniu stranu, desničari bi se verovatno grupisali na drugu stranu. Pitanje je šta bi koalicija Moramo oni bi tu bili oko cenzusa, pa je pitanje da li će ići sami ili bi se grupisali", rekao je Dejan Bursać, dodajući da bi takva promena ipak odgovarala SSP-u, odakle taj predlog dolazi.
"Male stranke, pro demokratske morale bi da se okupe oko SSP i imala bi opet primarnu ulogu. Oni bi tako zadržali vodećču ulogu u opoziciji, koji su možda malo i izgubili nakon ovih izbora. Odlaskom i Đilasa kod Vučiča koji je napravio probleme u koaliciji, nezadovoljstvo izbornim rezultatom...", kazao je Bursać u izjavi za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Takođe, kada se govori o izborima u Gradu Beogradu, da je cenzus bio pet dosto, u gradsku skupštinu ušle bi dve liste manje. Prag ne bi prešli Zavetnici i koalicija Dveri - POKS, te bi bi se tih osam odborničkih mesta rasporedili na stranke koje su prešle cenzus, u zavisnosti od procenta.
Kako je dodao Bursać, procedura za vraćanje cenzusa, standardno ide kroz parlament.
"Nema posebne procedure, potrebno je da se podnese zahtev, a onda se o tome raspravlja i glasa", kazao je on.
Stepenasti cenzus
Ono što bi takođe mogla da bude promena kad je reč o pragu za ulazak u parlament jeste i stepenasti cenzus za koalicije. To bi značilo da bi se cenzus povećavao što je veći broj stranaka u nekoj koaliciji.
To bi sa jedne strane moglo da spreči pravljenje velikih koalicija, ali sa druge strane, kako ističe i Dejan Bursać, to je nezgodno sprovesti jer ne postoje uvek formalni dogovori o koaliciji, niti su svi akteri isključivo političke stranke, već ima i pokreta, udruženja građana.
"Što se tiče stepenastog cenzusa skeptičan sam kako će to da funkcioniše jer naše stranke ne stupaju baš u ugovorne koalicione odnose, to je prvo, a drugo dosta političkih aktera nije registrovano kao stranka, već nastupa kao udruženje građana, pokreti", kaže Bursać, istraživač Instituta za političke studije, dodajući da je razlog za to svakako taj što je potreban manji broj potpisa za APR.
Kako objašnjava, stepenasti cenzus mogao bi da dovede do toga da se prave "neformalne koalicije".
"Stranke će to da zaobiđu tako što će da prave neformalne koalicije, jer će staviti pripadnike pokreta na svoju listu, a neće to nazvati koalicijom. Nisam siguran kako može da se utvrđuje za koga će važiti, a za koga ne, osim paušalno od strane RIK-a, a to bi onda otvorilo druge probleme u pogledu tog pitanja određivanja ko je koalicija. Vi ni sada niste sigurno ko je tu u koliciji", kazao je Bursać.
Prag za manjine
Takođe, promene su se desile i kada je u pitanju ulazak manjinskih lista u republički parlament. Prema zakonu, izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli mandata i onda kada dobije manje od tri odsto glasova izašlh birača, već samo da pređe "prirodni prag".
Naime, kako se mandati za republički parlament dobijaju sistemom najvećeg količnika, da bi se oni dobili za liste nacionalnih manjina, listama koje su osvojile manje od tri procenta, glasovi se uvećavaju za 35 odsto.
Tanjug/Zoran Žestić
Odnosno, sve manjinske stranke učestvuju u raspodeli mandata, koliko god glasova da su osvojile, a ulaze one čiji se količnici nađu u konačnoj raspodeli 250 mandata, koji se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika, odosno D`Ontovom sistemu. Broj glasova koji je dobila svaka izborna lista podeli se sa brojevima od jedan do 250, dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.
Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko se najvećih količnika koji joj pripadaju nalazi među 250 najvećih.
Ono što je još uneto 2020. kao izmena, da bi se sprečile zloupotrebe pravila za manjinske liste jeste i to da Republička izborna komisija mora da utvrdi da je osnovni cilj stranke, odnosno liste, predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.
"Svakako je poboljšana reprezentacija manjina jer su oni dobili dodatna olakšanja za ulazak sa tim izmenama", kazao je Dejan Bursać za Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)