Popov: Međunarodna zajednica očekuje da Vučić utiče na Dodika, Bonska ovlašćenja leče posledice, a ne uzroke
Komentari15/04/2022
-10:14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit sastali su se u Beogradu, dva dana pošto je Šmit suspendovao Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske (RS). Iz Predsedništva je kratko saopšteno da je visoki predstavnik izneo svoje viđenje razloga za upotrebu bonskih ovlašćenja, dok je Vučić izrazio neslaganje sa tim potezom, za koji smatra da ne doprinosi stabilnosti. Saglasili su se da je očuvanje mira u Bosni i Hercegovini i regionu od presudnog značaja za ekonomski napredak Zapadnog Balkana.
"Ovo reagovanje iz Vučićevog kabineta je očekivano. Srbija je i ranije imala stav da iz BiH što pre treba da se ukloni međunarodni faktor, da domaćim političarima treba da se prepusti da rešavaju stvari kako oni misle, i da, pre svega, ne treba primenjivati bonska ovlašćenja", kaže za Euronews Srbija Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam
Prema njegovim rečima, to se, pre svega, vidi iz saopštenja koje je došlo iz Predsedništva posle sastanka Vučića i Šmita, ali ipak smatra da je to samo "poruka za javnost".
"Samim tim što je Vučić primio Šmita on je priznao njegov legitimitet, mada ga osporavaju i Dodik i Rusija, koji ga smatraju za građanina Nemačke na ovom terenu bez ikakvih ovlašćenja, jer nije dobio potpunu saglasnost u Savetu bezbednosti jer je Rusija stavila veto na to", dodaje Popov.
Da li će Vučić uticati na Dodika?
Kao rezultat razgovora, Popov vidi to da će predsednik Srbije koji je, kako kaže, pod velikim pritiscima međunarodne zajednice zbog sankcija Rusiji, uticati na to da se Dodik "na neki način zaustavi i ne prelazi neke crvene linije, i da ne pojačava krizu u BiH".
Drugo je pitanje, međutim, koliko će Vučić zapravo i moći da utiče na Dodika, a Popov ističe da je srpski član predsedništva RS i pod unutrašnjim i pod spoljnim pritiscima, i da kod Dodika "postoji određena doza nervoze, što doprinosi da neke stvari ipak počnu da se menjaju".
"Opozicija koju on stalno uvlači u svoje igre konačno ne želi u tome da učesvuje jer su rekli da on svojim potezima narušava situaciju u Republici Srpskoj, odnosno njenu poziciju, jer će sankcije pogoditi i Republiku Srpsku, ne samo Dodika. Samim tim, pošto je međunarodna zajednica svesna da Vučić može da utiče na Dodika kada to želi, očekuje sa pravom da Vučić iskoristi taj svoj uticaj i da zaustavi Dodika u nekim potezima koji mogu doprineti daljem urušavanju stanja u BiH", kaže Popov.
Korišćenje Bonskih ovlašćenja izazvalo je oštre reakcije političara u Republici Srpskoj, a Popov smatra da se "njihovom primenom leče posledice a ne uzroci".
"Uzroci leže u tome što se već niz godina znalo da ovakva BiH ne može da bude funkcionalna. Imali smo međunarodnog predstavnika koji nije koristio svoja ovlašćenja. Međutim, bolje da se međunarodna zajednica koncentrisala na to da od BiH ustavnim promenama napravi funkcionalnu državu tako da ona ne bude ni potrebna tamo", ističe Popov.
BiH u "raskoraku"
Međutim, Popov ističe da, čak i ako bi međunarodna zajednica otišla iz BiH dok je u ovakvom stanju, ta zemlja bi "bila bliže raspadu nego konsolidaciji".
"Ovo bi trebalo da bude jedno veliko upozorenje da međunarodna zajednica ne reaguje samo kada su krize u pitanju, već da mora kontinuirano i ubrzano da radi na konsolidaciji Bosna i Hercegovina", dodao je Popov.
Sama Bosna i Hercegovina je trenutno, čini se, u velikom raskoraku - sa jedne strane pledira da uđe u Evropsku uniju, a sa druge se odluke i zakoni entita poništavaju i vidljivo je da nema konsenzusa na političkoj sceni.
"Izgleda da ne postoji dovoljno saglasnosti između SAD i EU, jer je (izaslanik SAD) Eskobar za sada za to da se ništa ne menja kada je u pitanju ustav BiH, a ona, ovakva kakva, je ne može da uđe u EU jer je nefunkcionalna. Neke stvari se moraju shvatiti i menjati ali ne na duge staze kao što se sada čekalo da prođe 26-27 godina od Dejtonskog sporazuma, a BiH je bliža raspadu nego konsolidaciji", ističe Popov.
Komentari (0)