Mihajlović za Euronews Srbija: Mnogi igrači bi želeli da imaju udeo u NIS-u

Formiranje nove Vlade Srbije još nije ni počelo, jer se izbori ponavljaju na nekoliko biračkih mesta, a već se nagoveštava da će najvažniji posao budućih ministara biti osiguravanje energetske stabilnosti. Ruska invazija na Ukrajinu ugrozila je mir, potresla ekonomiju, a Evropu učinila energetski ugroženom. U situaciji kada rastu cene nafte, gasa i struje, Srbija se suočava sa velikim pritiscima – NIS je izuzet iz petog paketa sankcija EU, ali zbog većinski ruskog vlasništva u srpskoj naftnoj kompaniji, pitanje je trenutka kada će se ponovo pojaviti pretnja zabranom rada NIS-a sa evropskim kompanijama.

Cena gasa za Srbiju je i dalje 270 evra na hiljadu kubnih metara, struja za privredu je 75 evra po megavat satu, struja za domaćinstvo 7,9 dinara po kilovat satu. Evrodizel košta 196,4 dinara, a bezolovni 174,2 dinara. Ukupno 60 odsto potrebnih količina gasa Srbija uvozi iz Rusije. Naša naftna kompanija u većinskom vlasništvu Gasproma (56 odsto) izuzeta je iz petog paketa sankcija. NIS u 29,87 odsto pripada Srbiji, dok oko 10 procenata je u rukama građana.

Da li u okolnostima u kojima se čitava Evropa, pa i Srbija nalazi, možete da uverite građane da ove zime neće biti problema sa grejanjem?

Neće biti problema u smislu snabdevanja, obezbedićemo svega dovoljno. Vi kada govorite o zimi morate da znate da mi cele godine radimo da bi ta zima bila dočekana kako treba. To znači količinski, da imamo sve što nam treba, dovoljno nafte, naftnih derivata, gasa, struje. Ali, da li će ta cena gasa da ostane na 270 (evra) koliko Srbija sada ima, ja nisam sigurna. Tektonski su poremećaji na evropskom i svetskom tržištu. Cene koje su bile 170 dolara na 1.000 metara kubnih, sada su preko 1.500 dolara na hiljadu metara kubnih. Dakle, mi tek počinjemo da pregovaramo naš novi ugovor sa Ruskom Federacijom.

Postojeći ugovor, u kome je i određena cena od 270 evra, ističe u maju.

Tako je. Ozbiljno je pitanje koja je cena koju možemo da očekujemo, ona ne može da bude 270, to je sigurno. Ona će sigurno biti viša, ali niko sada nije u stanju da projektuje tu visinu. Količinski ako govorimo o tome da imamo energiju i energente, mi ćemo ih sigurno imati, jer Srbija zaista čini sve da te energente imamo. Pitanje je, ako govorimo o gasu, koja je ta cena. Još uvek nije vreme da kažem, znate, to je ta cena.

Od gasa, međutim, ne zavise samo građani koji se greju, već i privreda. Možda je to pitanje za privredu i najznačajnije zbog dalje proizvodnje.

Apsolutno ste u pravu, ali ima tu stvari koji ne zavise od Srbije. Bez obzira što se mnogo toga dešava, ne zavisi od nas. Mi smo se u svakom momentu potrudili da budemo energetski bezbedni i mi smo i u ovom trenutnu energetski bezbedni. Dakle, i u ovom trenutku imamo svega dovoljno i kada to kažem ne mislim za jedan dan ili dva. Mi pričamo o mazutu za 80 dana, kerozinu za 90 dana, dizelu za 50-60 dana, u Banatskom Dvoru za nekih 30 dana... Ali, pitanje cena je nešto što nas sve tišti, gde mi pokušavamo i zaista smo puno uradili. Mi smo ograničili cene što naftnih derivata, što gasa, ograničili smo cene i električne energije za privredu, one nisu onakve kakve su u drugim državama, ali moramo da budemo svesni da se to negde vremenski stalno menja i da mi moramo da pronađemo načine kako prvo da imamo dovoljne količine energije. To je broj jedan u energetskoj bezbednosti, pa tek onda pitanje cene.

Da li ćemo morati da štedimo na grejanju

Hoćemo li onda i mi doći u situaciju kao što su na primer Nemci, koji su pre nekoliko dana preporučili da se, ukoliko bude manje gasa, ljudi manje greju?

Ne. Mi moramo da učinimo jednu drugu stvar u Srbiji što su neki drugi davno učinili, a mi nismo. Mi nismo počeli da učimo, možda nismo bili ni u mogućnosti da to radimo – da štedimo energiju. Mnogo više da štedimo nego da je trošimo. Energetska efikasnost je pitanje broj jedan, pitanje svih pitanja. Dakle energetska efikasnost u Srbiji može da obezbedi da smanjimo potrošnju naše energije minimum za 30 odsto u naredne dve-tri godine i to je ono što smo mi započeli. Od one najbanalnije priče da zamenimo prozore i vrata, do one veće priče  – koju tehnologiju koristimo, zašto smo energetski intenzivni, zašto ne koristimo bolje tehnologije koje manje troše energije... Sve je to nešto za šta država daje subvencije, pruža pomoć kako bismo podržali građane što više da se prijavljuju i da te stvari rade.

Dakle, ne verujete da ćete doći u situaciju da vi, ako budete budući ministar, ili u ime Vlade da se kaže: "Građani, malo smanjite grejanje zato što je situacija u svetu takva"?

Ne, ja mislim naš zadatak sada, pa i svakog trenutka ovo što sam rekla. Da sve što možemo upregnemo svim snagama i silama, da pokušamo da podignemo našu energetsku efikasnost, jer to je sistemska mera. Da li ćemo da snizimo za jedan-dva stepena temperaturu u stanu, to nije sistemska mera, to je neka trenutna kratkoročna mera koja neće doneti rezultat jer će taj neko kod koga smanjite grejanje koristiti grejalicu i trošiti mnogo više električne energije, pa ni to nije rešenje. Dakle, sistemska mera je jedini način da mi stvarno za dve, tri godine kažemo: Srbija ne troši toliko mnogo energije, Srbija je sada u egalu sa svim zemljama Evrope.

Da li je Banatski Dvor taj osnovni deo za koji se hvatamo za energetsku stabilnost kada je u pitanju gas?

Banatski Dvor i pokušaj da ove godine počnemo izgradnju još jednog skladišta. To jeste baza svega, a Banatski Dvor ima srpski i ruski deo koji kad se pogledaju imamo sigurno za 30 dana gasa.

Predsednik je rekao da je Banatski Dvor gotovo prazan, da li je situacija sada drugačija?

Mi smo ga stalno malo punili. On jeste bio sa srpske strane malo prazan. Kada se desila velika kriza u Bugarskoj, kada je došlo do havarije u Bugarskoj, mi smo morali da izvadimo jedan deo gasa.Treba znati da Banatski dvor ima mogućnost da se dnevno izvadi iz njega 5 miliona metara kubnih, naša potrošnja zimi je 13-14,6 miliona smo dobijali od Ruske Federacije i dobijamo dan danas, a sve drugo smo uzimali ili iz Banatskog Dvora ili smo uvozili. Nakon toga smo pravili kalkulacije pa smo jedan deo koristili iz Banatskog Dvora, jedan deo uvozili i punili taj Banatski Dvor kako bismo bili sigurni.

Ako je politika bila jedan od važnih faktora u određivanju cene od 270 dolara, koliko je sad politika još veći faktor u narednom pregovaranju za novi ugovor?

Politika i energetika ne idu jedno bez drugog, ali da budemo potpuno svesni, Srbija jeste još uvek zavisna od jednog dobavljača. To što mi imamo dva pravca dotoka gasa to je odlično, ali mi istinski zavisimo od Ruske Federacije u nabavci gasa. Naša konekcija sa Bugarskom, koja će biti sledeće godine gotova, daje nam mogućnost već sada da pregovaramo i da gledamo da li ćemo od septembra sedeće godine moći da koristimo TNG iz Grčke i da li ćemo moći da se vežemo za azerbejdžanski gas, i mi ćemo to sigurno moći da uradimo. Mi moramo jako da povedemo računa kako ćemo pregovarati. Isto tako treba znati još jednu stvar: Ruska Federacija je jako zavisna od prihoda od gasa i nafte, negde 45 odsto njihovog federalnog budžeta jesu prihodi, prema tome nisam ja baš sigurna... Kao što i sada vidite gas teče, iako imamo ratno stanje u Ukrajini.

Mesecima govorimo o pritisku iz Brisela i Vašingtona na Srbiju da se okrene na ukrajinsku stranu. Koliko postoji ruskog uslovljavanja, kada je u pitanju nabavka energenata?

Kada bismo govorili o onome što se dešava u poslednjih nekoliko meseci, ja moram da kažem da smo mi sa Naftnom industrijom Srbije imali odličnu saradjnu kad je bila u pitanju nabavka i mogućnosti za nabavku i mogućnosti za skladištenje, tu je bio partnerski odnos. Rat u Ukrajini menja potpuno menja sliku sveta dolazi do rekonfiguracije, Srbija mora da nađe način da u toj novoj podeli nađe najbolje mesto za sebe. Nije to pitanje uslovljavanja u smislu: "Vi ne treba da imate NIS u ruskim rukama, treba da je vaše", to je pitanje malo veće i šire od toga. Mi svi treba u jednoj debati da sednemo i da razgovaramo, i da odgovorimo na jedno prosto pitanje: Da li hoćemo u EU ili nećemo? Koje su odgovornosti koje moramo da podnesemo sa tim i šta Srbija mora da uradi sledeće. A ne da kažemo, da parcijalno odgovaramo. Sad odgovaramo na rusku priču, sutra ćemo verovatno na kinesku, prekosutra možda na Bosnu. Mi moramo da imamo jedan jasan stav svih nas zajedno. Vlada Srbije i predsednik Srbije su rekli, mi jesmo na putu ka EU, ali to podrazumeva korake koje u narednom periodu moramo da preduzimamo.

Hoćemo li preduzeti te korake?

Razgovaraćemo, evo ide nova Vlada, pa ćemo da razmišljamo o tome kako će izgledati budućnost. Ta budućnost u smislu ako govorimo o Ruskoj Federaciji, ja mislim da će oni mnogo više da se bave svojim politikama, nego bilo kojim drugim državama, jer će morati da vode računa o svojoj ekonomiji, i politici i unutrašnjoj i spoljnoj. Mi moramo da vidimo šta je s našim partnerstvima i sa naravno Evropskom unijom, u tom smislu ja očekujem Vladu koja će poseban akcenat staviti na to.

"Od septembra 2023. imaćemo gas i iz drugih izvora"

Malo pre ste govorili o takozvanoj diversifikaciji, odnosno traženju novih izvora gasa, evo Nemačka i Katar su napravili sporazum, Italija i Alžir uspostavili saradnju, grčki premijer je rekao da će oni tražiti svoj sopstveni gas... Gde je tu Srbija, gde Srbija vidi način da ne bude energetski zavisna od Rusije?

Pitanje od milion dolara, ali nije tako nemoguće za Srbiju.

Ali svi razmišljaju o tome.

Razmišljamo i mi. Velika je šteta što Srbija nije počela pre deset godina da gradi Niš - Dimitrovgrad. Mi bismo sada bili potpuno mirni. Mogli bismo da kažemo barem 50 odsto gasa dolazi iz različitog izvora. Mi smo počeli da gradimo tu interkonekciju Srbija – Bugarska januara ove godine, septembra sledeće godine biće gotova. U međuvremenu u junu ili julu biće gotova interkonekcija Bugarska – Grčka. To znači da od sledeće godine, od septembra imamo mogućnost da koristimo TNG i da koristimo azerbejdžanski gas. To je već drugačija situacija i to jeste diversivikacija.

Većinski u odnosu na aktuelnu situaciji?

To zavisi od nas. Vi ne možete odjednom ništa, jel može EU odjednom da promeni?

EU je počela pre nekoliko godina.

Ali, pre nekoliko godina. Mi smo mnogo više pričali o energetskog diversifikaciji prethodnih godina nego što smo istinski radili, ako govorimo o gasu.

Hoćete da kažete da smo do septembra naredne godine mi energetski zavisni od Rusije?

Ja to nisam rekla, rekla sam da je naša zavisnost u gasu apsolutno visoka. Mi možemo da biramo drugu stvar i da idemo na veći uvoz, ali ja mislim da je to pogrešno. Mi moramo da nađemo balans između onoga što možemo da dobijemo gasovodom od Ruske Federacije i onoga što možemo da kupimo na tržištu. Ekonomska priča je jednako važna kao i politička priča. Od sledeće godine potpuno sam sigurna da Srbija može veliki deo, dve trećine svog gasa, da dobije iz drugih izvora i da na taj način ima svoju sopstvenu sigurnost.

Ali, to će biti skuplje nego što je sada?

Pa, to ćemo da vidimo. Prvo cene ne mogu da ostanu nikako onakve kave su bile prošle godine i to je svima jasno. I sigurno da će da bude skuplje, i ako neko misli da će neka cena da se vrati kao što su bile marta - aprila prošle godine, to je pogrešno. Vi ste imali da je cena struje prošle godine bila 50 evra po megavatu maja prošle godine, danas je 260 evra, bila je i 300-400. Sigurno je da se te cene neće vratiti na te iznose i to je naša realnost. To je realnost celog sveta pa tako i naša.

Mnogi igrači bi želeli da imaju udeo u NIS-u

Druga karika energetske stabilnosti je nafta. Da li bi Srbija bila energetski sigurnija da ima NIS u svojim rukama?

Vi znate da je to nešto za šta sam se ja uvek zalagala. Mislim da je pitanje energetske bezbednosti pitanje razvoja države i sve što treba da se uradi da bi jedna država bila bezbedna treba da uradi, pa ako to znači da deo NIS-a ne bude u ruskim rukama, onda i to. Od državne stabilnosti nema ničega, ukoliko ne postoji energetska bezbednost.

Da li je tačno da je "Gaspromnjeft" odbio ponudu Srbije da kupi udeo u NIS-u?

Ja ne znam, nisam učestvovala u tim razgovorima. Mislim da će se u nedeljama ispred nas i te kako razgovarati o tome. To što smo mi izuzeti iz petog paketa (sankcija EU), to je za nas u Vladi samo jedan korak. Mi ne znamo šta može da se desi u narednim nedeljama i spremamo se za to da može da stane (dotok preko nafotovoda JANAF), možda ne 15. maja nego nekog drugog datuma. Sve vreme radimo da nabavimo sve što nam je potrebno i razgovaramo sa svima kako da nađemo najbolji način da se, da ne kažem, izvučemo iz svega ovoga, ali da nađemo ono što je najbolje za našu zemlju.

Euronews Srbija

 

A šta je trenutno najbolje? Da li da azerbejdžanska kompanija kupi udeo, ili kao što kaže Dušan Bajatović da ruske kompanije koje nisu pod sankcijama uđu u NIS?

Neću to da komentarišem, ne znam za ponude bilo kakve da su došle ka NIS-u, odnosno ka ruskom partneru. Koje god budu bile, mislim da kao država moramo da imamo stav da učinimo sve. Šta je najpovoljnije za zemlju, to će se odlučivati u Vladi Srbije.

Nemate informaciju da je kompanija Sokar zainteresovana za kupovinu NIS-a?

Mnogo toga se priča, mnogi su verovatno zainteresovani, nije samo Sokar. Budite svesni da je NIS regionalni igrač, geostrateški je povoljan, ima fantastično tržište već razvijeno, prema tome, vrlo je primamljiv u tom smislu za mnoge igrače koji bi želeli da imaju udeo u NIS-u.

Juče je premijerka Ana Branbić rekla da se nijedan scenario ne isključuje, pa tako ni udeo. Nešto se dešava oko NIS-a.

To vi novinari volite tako da kažete, ali ja mislim da energetska bezbednost traži da sve instrumente iskoristimo kako bismo mi bili energetski bezbedni. Ako to znači da budemo mi vlasnici ili bilo ko drugi onog dela koji drži ruski partner, i to.

U slučaju da ostane većinski ruski partner, jel izbegnuta bilo koja mogućnost da nam ponovo prete sankcijama?

Ne nije, ja sam upravo rekla. To što smo mi izuzeti iz petog paketa to je jedna priča i to je sjajno, ali mi ne znamo šta može da se desi 16. maja, 25. maja. Niko praktično ne može da kaže ni koliko će sve ovo trajati ni kako će izgledati i da li će se u jednom trenutku desiti šesti, sedmi, deseti paket u kojem može da se desi da imamo prekid dotoka nafte.

Da li su tačne najave da se razmatra izgradnja skladišta nafte u Srbiji, vrednog 400 miliona evra?

Pre svega se razmatra izgradnja novog skladišta gasa, a što se tiče nafte i naftnih derivata, to je nama zadatak ne sada zato što se desio rat, već zato što Srbija mora da ima svoje rezerve za najmanje 60 dana, to je po direktivama i po trećem energetskom paketu koji je Srbija potpisala. To smo počeli da radimo prošle godine, biće raspisani međunarodni javni pozivi i sigurno će se praviti takva skladišta koje će nam 2023. godine omogućiti da kažemo da imamo rezerve za 60 dana.

Gubici u EPS-u premašuju milijardu evra

Kakvo je stanje u EPS-u sada?

Novi direktor ima puno poverenje u ministarstvo i mene. Ima puno posla, nije jednostavno. Treba vreme i ne očekujem da EPS može da dočeka zimu mirna, cene divljaju na evropskom tržištu. Mi uvozimo struju i sad smo dali dozvolu da uvozimo i ugalj zato što to manje košta. Činjenica je da je EPS dezinvestiran. Mi sad plaćamo cenu lošeg rada. Kad sam rekla prošle godine ne može odjednom, minimum godinu, godinu i po dana treba EPS može da kaže da imamo sve što nam treba i ne uvozimo električnu energiju.

Koliko vremena treba da se ustanovi šteta po budžet zbog havarija u EPS?

Šteta je velika. Ministarstvo je podnelo krivične prijave i protiv bivšeg direktora, i protiv direktora kopova. Nadležni organi moraju da rade svoj posao, štete se mere stotinama miliona evra, mi govorimo o štetama unutar samog EPS-a zato što nije proizvedeno dovoljno otkrivke, imali smo silne havarije, ozbiljno je pitanje kako su radili revitalizaciju. S druge strane šteta je i na imidž EPS-a. To je najveće preduzeće u državi i treba da bude najjače preduzeće. Treća vrsta štete jesu ove štete koje mi plaćamo kao budžet, tako što omogućavamo da se plati struja. Mi smo prošle godine imali uvoz i 25 i 30 odsto konzuma u u električnoj energiji, sad dakle uvozimo ugalj. Sve su to stvari koje moraju da se menjaju - jedan deo je taj tekući, a drugi  investicioni.

Imamo tu štetu koja je nastala prošle godine zbog havarije, a uz to i cifra koju smo platili zbog uvoza struje.  Jel to prelazi milijardu ili ne?

Pa prelazi sigurno. Mi čekamo da se sve to sabere pa ćemo izaći (sa podacima). Još jedna stvar koje moramo da budemo stvesni – mi jesmo u krizi, EPS je mogao da bude spreman da ne uvozimo struju. Drugo je gas i priča o energentu koji nemamo, ali ako mi struju imamo i pravimo, onda bi svakako tu struju trebalo da proizvodimo mi. Ako je nešto strašno, to jeste što mi prošle godine nismo uspeli da izvozimo elektronsku energiju, a ne da je nažalost uvozimo.

Imate li informaciju šta se dešava sa krivičnim prijavama koje je podnelo ministarstvo i EPS?

Ne, čekamo da nam Tužilaštvo javi u nekom doglednom roku. Mi ovde ne pričamo o nečemu što može da se reši za mesec dana, mi pričamo o sistemskom, ogromnom, ozbiljnom problemu koji je napravljen EPS-u i svim zaposlenima.

EPS tvrdi da je to bila sabotaža, a ministarstvo da je loše ubravljenje?

Ma kakva sabotaža.

Da li se očekuje da se nađe osnovni krivac?

Ja bih bila najsrećnija da je bio jedan incident koji se desio i to je izazvalo ovu situaciju. To nažalost nije tačno. Godinama se radilo kako treba, i sad još više stvari se raspetljava. Trudimo se da damo podršku EPS-u, jer oni moraju sada da rade na nekoliko frontova. Imaju energetsku krizu, problem sa ugljem, problem sa strujom, sa kapacitetima, kapaciteti su stari preko 30 godina, nije se ništa gradilo 30 godina... Imamo sada polako i obnovljive izvore energije, te mora da se menja razmišljanje šta mi hoćemo od energetike – jel mi mislimo da ćemo za 30 godina dobiti struju iz termoelektrana koje su stare 30-40 godina, iz najlošijeg uglja. To ne može da bude naša strategija moramo da se okrećemo novim kapacijetima. EPS mora da obezbedi bagere, opremu, otvara nova polja – mnogo posla da bismo zimu uzpomoć države završili, a da sledeća godina bude kada EPS profunkcioniše.

Srbija mora da ulaže u obnovljivu eneregiju

Obnovljive energije su sada skupe, čuli smo da "Elektromreže" imaju gubitke zbog obnovljive energije.

Obnovljivi izvori energije nisu skupi i to je definitivno zelena agenda. Čini mi se da smo mi svi deklarativo za zelenu agendu, ali bismo da nam se ništa ne promeni, da ostane sve ovako. Srbija mora da gradi, to je suština cele priče o energetici. Srbija mora da uradi reverzabilne hidroelektrane, gradi velike solarne panele... Treba da razmislimo o scenariju gde imamo i nuklearnu energiju, mi svakako moramo imati jednu vrstu sigurnosti. Da imamo kameni ugalj ili mrki ugalj, onda bismo rekli, da nam ostane jedna termoelektrana kao baza, ali Srbija to nema, taj lignit koji imamo je tako lošeg kvaliteta ne može da nam da bezbednost.

Zbog toga uvozimo iz Pljevalja?

Ne samo iz Pljevalja. Uvozimo iz više država, četiri miliona tona imaju dozvolu od Vlade Srbije da uvoze uglja, kako bismo imali neki oblik bezbednosti i kako ne bismo plaćali 300 evra po megavat času.

A koliko ćemo plaćati?

Nije plan da se cena električne energije poveća, upravo zbog krize. Kao što i znate mi smo ograničili cenu za privredu kao što znate na 75, i preporučili smo cene EPS-u kakve cene treba da budu, što se tiče cena za gađane, ona ostaje kakva jeste, pokrenuli smo još jednu uredbu, a to je Uredba o energetski zaštićenom kupcu, time pre svega treba one građane da obezbedimo koji ne mogu da plate struju, gas i toplotnu energiju.

Da li je Milorad Grčić i dalje zaposlen u EPS-u?

Pa, ja to suštinski ne znam. Tražili smo tu informaciju, da li je i dalje zaposlen i ako jeste, na kojoj poziciji.

On je u svojoj ostavci vas pominjao veoma oštro.

Mnogo je važno ko vas kritikuje. Ako vas kritikuje neko ko je u životu napravio mnogo toga kvalitetno onda se i zabrinute, ali kad vas kritikuje neko ko je uništio EPS, onda je ta kritika nebitna. 

Ako ste podneli krivični prijavu protiv njega, i ako ako se sluti da je on bio odgovoran za gubitak od više miliona dinara, nelogično je da je on u EPS-u.

Dok se ne dokaže, to je tako kako jeste.

Euronews Srbija

Sutra se ponovo radi nivelacija cena naftnih derivata, šta očekujete?

Cena je od jučerašnjeg do današnjeg dana ponovo skočila, videćemo sa Ministarstvom trgovine i naftnim kompanijama. Volela bih da ostane na istom ili da za nijansu bude niža, ali nikad se to ne zna, bez obzira šta ko mislio.

Nedavno se desila tragedija u Rudniku "SOKO". Preliminarni izveštaj bi mogao da bude ove nedelje kako je najavljeno?

Svi čekamo. Komisija je taj dan formira, ljudi iz rudnika "Soko" su predali izveštaj Tužilaštvu. Mi onog trenutka kad dobijemo informaciju, ona će biti javna. Neće se tu ništa skrivati.

Preživeli rudaru i članovi porodice su izlazili rekavši da su bili primorani da rade u neispitanom delu jame i da se spuste u jamu. Saša Dimitrijević, jedan od rudara kaže da se znalo da može da se dođe do nesreće, ali je naredba bila takva. 

Oni imaju monitoring koji radi 24 sata. Kada neko kaže da je bila povećana koncentracija metana, a da je u tu povećanu koncentraciju metana ušao u jamu, čak i ja kao ekonomista, i nisam stručna mogu da kažem da nije tako. Mi znamo svaki sekund kako se kretala koncentracija metana. Ona je bila u dozvoljenim granicama to je prvo što je tužilac tražio. Treba sačekati i videti jel ima odgovornih tu ili nema. Mi znamo suštinski šta se desilo, to pokazuju i grafikoni pokazaju u 20 sekundi je nastala neverovatna koncentracija.

Da li će Soko biti zatvoren, to jest, on ni sada ne radi?

On ne radi. Ministarstvo je dalo rešenje o obustavi rada. Znate kako, podzemna eksploatacija uglja "Resavica" ima devet rudnika. Oni su formirani 2004. godine i tada se razgovaralo o količini. To jeste kvalitetan ugalj, ali u maloj količini. Mi treba da sednemo i da razmislimo, da li je bolje da država daje 45 miliona evra za plate tog rudnika ili treba da vidimo kako te ljude da zaposlimo i da im damo budućnost i mogućnost za bolji život.

Odluku o litijumu je trebalo donositi nakon urađenih studija

Poslednjih godinu dana dosta se pričalo o litijumu i jadaritu, tu je 30.000 potpisa za narodnu inicijativu koja se predaje skupštinu. Kako će nova vlada reagovati i da li će biti prihvaćen moratorijum?

Za novu vladu ne znam, ali imam svoj stav. Mislim da mi mnoge šanse propuštamo. Od trenutka kada sam imenovana za ministarku, rekla sam da moraju da budu urađene sve analize, kada sve studije budu bile gotove treba da donosimo odluku, jer ni vi, ni ja niti bilo ko iz narodne inicijative ne zna kako bi izgledala eskploatacija litijuma.

Zna SANU.

Ne zna ni SANU, sve je priča može biti, a ne mora. Ti rudnici na koje se poziva SANU su površinski rudnici sa starim tehnologijama. Ovo je trebalo da bude podzemni digitalizovan rudnik. Ali bez obzira na sve priče, dajte da vidimo zvanične studije. To je propuštena šansa, jer litijum jeste kritični mineral 21. veka, bez čega nema digitalizacije. Sve druge zemlje će vršiti eksploataciju litijuma, to su samo priče iz kampanje da neće.

Vi mislite da je to bila greška?

Ja sam od početka to govorila. Mi smo doneli jednu odluku, ja sam bila na toj sednici Vlade. Mi sad nećemo da kršimo tu odluku, doneta je i to je to. Kao građanka kažem da je ovo propuštena šansa. 

Ekološki aktivisti tvrde da projekat nije završen. Emitovali su telefonske razgovore gde dolazi mašina i buši do 150 metara u dubinu.

Ne. Pet inspekcija se nalazi na tom prostoru i sve pregledaju. Zna se koje obaveze ima australijska kompanija da zatvori sve što je radila. Niko ne radi po tom projektu i u skladu sa zakonom niko nema pravo da radi u tom projektu.

Mnogi govore da će se posle izbora Rio Tinto vratiti?

NIje, čuli ste i predsednika. Žao mi je što nismo uspeli da sačekamo rezultate studija.

Ta studija se radi i dalje paralelno?

Pa prekinuli smo sve. Zamislite koji bi napadi bili da se studije i dalje rade.

Dačić ne može da bude premijer

Vi ste visoko pozicionirani u SNS. Da li se razgovara o koalicijama?

Mislim da će mnogo vode da protekne do nove vlade, ima mnogo toga da se uradi u narednom periodu. Posle formiranje parlamenta, verifikovanja mandata i inauguracije predsednika možemo da pričamo o tome ko će biti koalicioni partneri.

Da li imate sliku kako će izgledati vladajuća koalicija?

Imam utisak da se to deset dana pre formiranje vlade zna.

Ko će biti vaši partneri?

Nadam se da će to svakako biti manjine, ja sam rekla svoj stav. Mislim da (lider SPS Ivica) Dačić ne može da bude premijer, mislim da je to mesto za SNS. Mnogo je važnije šta hoćemo od vlade. Trenutak je takav da ne smemo da imamo nikakve greške i moramo da imamo jaku vladu.

Ako Dačić ne može da bude premijer, da li može SPS da bude partner?

O tome treba razgovarati, nemam ništa protiv. Ali mislim da uopšte predstavnik SPS-a ne može biti premijer vlade. Od te vlade se mnogo očekuje i ja očekujem proevropsku vladu.

Neko bi rekao da ste nefer prema socijalistima koji su poslednjih deset godina bili lojalan partner i podržali Aleksandra Vučića u predsedničkoj kampanji.

Moje mišljenje je da su se oni uvek oslanjali i naslanjali na Vučića i uvek je bila rečenica od Dačića koja počinje "Ja i Aleksandar Vučić...". Oni jesu bili partneri, ali to ne znači da ne trebamo dalje da se razvijamo. U ovoj kampanji nisu baš pokazali partnerski odnos. S druge strane, ja se sećam SPS-a i sećam se kada su podržavali Koštuničinu vladu, te ucene koje je tada SPS činio su bile strašne. Oni za mene nisu validan partner bez obzira koliko se oni ljutili.

Da li Vučić misli na njih kada kaže da je on vodio državu tokom kampanje, a drugi su bili na raspustu?

Ja ne znam da li je on mislio na njih, ali kada mene pitate, smatram da su to bili oni.

Kao partnere sigurno vidite stranke nacionalnih manjina?

Da, sigurno. Sa svim manjinama treba naći zajednički jezik i razgovarati, ali sa SPS-om je stvar drugačija gde moramo svi nekoliko puta da merimo pre nego što sečemo.

Jesam za razgovore, ali nisam za to da SNS sarađuje sa strankom Dragana Đilasa

Da li je nešto promenio razgovor Vučića i lidera SSP Dragana Đilasa?

Ja jesam za razgovore, ali nisam za to da SNS sarađuje sa strankom Dragana Đilasa. Mi sad razgovaramo sa čovekom za koga smo rekli da je ukrao 619 miliona evra. Svi smo zbunjeni, nisam sigurna da je to pravi put. Svi zaboravljaju SNS je pobedio na beogradskim izborima bez obzira kako se to predstavljalo: 150.000 glasova imamo više od drugoplasiranog. Hajde da se ponove izbori gde treba da se ponove, da objavimo konačne rezultate i da prvoplasirani proba da napravi gradsku vlast, ako ne može ide drugoplasirani, ako ni on ne može onda idu ponovni izbori.

Postavljalo se pitanje da li je za SNS Đilas i dalje lopov ili je postao gospodin?

Pa dobro o tome treba da se razgovara. To vidim, zato sam i rekla da je to zbunjujuće. Ja nisam za to da SNS sarađuje sa strankom Đilasa, jesam da razgovaramo sa svima.

Lider Narodne strane Vuk Jeremić kaže: "Ako bi se ponovili izbori u Beogradu, to bi značilo da su SNS i SSP u tehničkoj koaliciji".

Treba da pratimo pravila, nema druge filozofije, samo pravila. Proglasimo rezultate, prvoplasirani, pa drugoplarisani pa novi izbori.

Da li mislite da ćete ući u Vladu?

Nisam razmišljala o tome, dugo sam u Vladi. O tome mora da se ozbiljno razgovara. Hajde prvo da vidimo kako će izgledati. Ja sam bila u raznim vladama, najbolja je ona koju je vodio Aleksandar Vučić, ta je bila brza i efikasna.

Projekat Ministarstva koji se tiče energetske efikasnosti je zanimljiv za građane. Raspisan je javni poziv za dodelu sredstava za unapređenje energetske efikasnosti. Ima mnogo stanova i kuća sa lošom izolacijom, da li mislite da će se to promeniti?

Nema šta da se promeni. Prošle godine smo počeli sa projektom ove godine 250 miliona evra se nalazi u budžetu, bilo naših budžetskih para ili naši. To je kao nova elektrana da se pravi nova investicija, i ko god bio ministar verujem da će to nastaviti.