Priča o Starom zdanju u Aranđelovcu: Mesto raskošnih balova, ali i bolnica za ranjenike u ratna vremena

U poslednja dva veka menjao je ime i svrhu – bio je dvor u kom su se organizovali raskošni balovi, smeštaj za vojnike, bolnica za ranjenike, pa tako i hotel, danas poznat pod nazivom "Staro zdanje". Požar koji je izbio na krovu ovog kulurno-istorijskog spomenika u Aranđelovcu, biо je samo novi udarac na ovo nekada veličanstveno zdanje koje već nekoliko decenija stoji zapušteno. 

Svojevrstan spomenik kulture u parku Bukovičke banje, reprezentativni primer arhitekture srpskog romantizma i remek-delo arhitekte Koste Šreplovića, čiji autorski pečat nosi i Kapetan Mišino zdanje u Beogradu, danas podseća na zamak duhova, a iza njega je dva veka burne istorije. 

Gradnju je započeo knez Mihailo Obrenović 1868. godine, po projektu minhenskog učenika,  Koste Šreplovića. Zgrada Velikog konaka, kako je tada bila poznata, zauzima je oko 9.000 kvadratnih metara.

Na žalost, ni knez Mihailo, ni Kosta Šreplović nisu doživeli završetak svih radova – knez je ubijen na Košutnjaku u vreme početnih radova na izgradnji, a Kosta Šreplović je poginuo prilikom nadgledanja završnih radova na fasadi Starog zdanja.

Veliki konak izgrađen je u čisto romantičarskom stilu. Sastojio se od tri dela, srednji blok utvrđen bočnim krilima; centralni deo ima sprat više nego bočna krila, jer se u ovom delu nalazila velika sala za zabave, koja je sa galerijom za muziku zauzimala i drugi i treći sprat, navodi se u biltenu Narodnog muzeja Aranđelovac.

Na prvom spratu, ispod sale za zabave, nalazila se trpezarija sa prostranom i prelepom terasom sa gvozdenom ogradom. Terasa je bila urađena od peščara iz sela Pajsijevića, a stepenice od zelenkastog bukuljskog kamena.

Euronews

U vreme kada je podignuto, Staro zdanje je bilo jedan od najvećih objekata u unutrašnjosti Srbije.

Najimpresivniji deo dvora je balska sala, poznata kao Kneževa sala. U sali se nalazi centralni luster, sastavljen od mnogo delića kristala i četiri manja lustera, koja ga okružuju. U Dvoru Staro zdanje se nalaze vredne umetničke zbirke slika, kao i stilski nameštaj. U vreme kralja Milana i kralja Aleksandra Obrenovića priređivani su balovi, o kojima se pričalo u celoj Srbiji. 

Istorijski izvori kažu da se pred početak radova na izgradnji Starog zdanja, planiralo da se zgrada koristi u vojne svrhe. Tako je i bilo – u mirna vremena u Starom zdanju su odsedali gosti željni odmora i mira, ali u ratno doba menjala se struktura stanara – novi stanari bili su najčešće vojnici i ranjenici koji su u Bukovičku banju dolazili na oporavak. U ratna vremena ovde je bila smeštena rezervna bolnica.

Euronews

Početkom dvadetesetog veka, kako se dalje razvijala Bukovačka banja, hotel je dobio naziv Novo zdanje, imao je resotran i 28 soba namenjenih za izdavanjem banjskim gostima.

Od otvaranja ovog hotela, Veliki konak ili, dotadašnje, Novo zdanje, smešteno u parku Bukovičke banje, dobija svoj današnji naziv – Staro zdanje. Nekoliko godina kasnije izvršene su prepravke i na Starom zdanju. Velika hotelska terasa na kojoj su se divili pogledu istoričar Konstantin Jireček, putopisac Vladimir Karić, književnik Laza Komarčić i drugi, 1907. godine promenila je svoj izgled. Tada su stepenice izbačene van terase, svodovi prezidani, te je terasa postala veća, a konak je dobio sasvim novi izgled.

Od početka Staro zdanje je bilo državni objekat koji je na licitacijama davan pod zakup. Od 1964. godine dat je na trajno korišćenje AD "Bukovičkoj Banji". Oktobra 2005. godine hotel se vraća u državnu svojinu. 

Sanacija i restauracija objekta

Predstavnici Ministarstva kulture i informisanja su u četvrtak, zajedno sa stručnjacima Republičkog zavoda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, obišli Staro zdanje u Aranđelovcu i održali sastanak sa predsednikom opštine. Nakon uvida u stanje zaključeno je da je šteta izazvana požarom zahvatila 200 od 9.000 kvadratnih metara objekta. Opština Aranđelovac će zajedno sa nadležnom službom zaštite započeti sa hitnim intervencijama na objektu. 

 

 

Biće postavljena privremena zaštita stradalog dela krovne konstrukcije, čišćenje celog prostora i obezbeđenje svih otvora na zgradi u cilju sprečavanja daljeg oštećenja i neovlašćenog ulaska. Kragujevački zavod pokrenuće proceduru kategorizacije Starog zdanja za spomenik kulture od velikog značaja. Završena je izrada idejnog rešenja sanacije i restauracije objekta, sledeći korak je izrada projektno-tehničke dokumentacije za izvođenje radova. 

"Staro zdanje se nalazi na listi prioriteta projekta "Dvorci Srbije- zaštita kulturnog nasleđa" koje je pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja. Zaštitom i vraćanjem u život ove vrste dragocenog spomeničkog nasleđa obogatiće se kulturni život i turistički potencijal gradova u Srbiji", navodi se u saopštenju.