Igre 
Srbija između Zapada i Istoka: Pritisci zbog Ukrajine sve jači - i Brisel i Moskva će tražiti opredeljivanje
Komentari02/03/2022
-13:38
Stav Srbije o dešavanjima u Ukrajini, istaknut u zaključku od 15 tačaka, odmah po objavljivanju pozdravljen je u diplomatskim krugovima u SAD, Ukrajini i Rusiji. U tom stavu, koji istovremeno osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine i odbacuje uvođenje sankcija Rusiji, svaka strana je pronašla svoj interes, ali to, složni su u oceni sagovornici Euronews Srbija, ne znači da je priča završena. Naprotiv.
O rastućem pritisku govore ne samo oni, već i izjave pojedinih bivših evropskih zvaničnika koji traže ekstremnije mere protiv Srbije. I sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata isticao težinu sitauacije u kojoj se Srbija nalazi. Mnogima je stoga utisak da će, pogotovo u slučaju eskalacije situacije na terenu ili pada Kijeva, Srbija, sa obe strane, diplomatski govoreći, biti podsticana da se jasnije opredeli.
I u prvom trenutku bilo je jasno da stav Srbije o Ukrajini nije odgovorio očekivanjima i zahtevu EU za uvođenjem sankcija Rusiji. Naime, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se poziva da svoju spoljnu politiku uskladi sa stavovima Brisela. Iako je procenat usklađivanja u poslednjih nekoliko godina u porastu, pitanja u kojima nije postizana saglasnost uglavnom su se ticala Ruske Federacije. Srbija, istovremeno, ima dobre odnose sa Moskvom, a takođe je i zavisna od ruskih energenata.
Pre dva dana, šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žiofre i šefovi misija država članica EU u Srbiji poručili su, u zajedničkom autorskom tekstu, da računaju na Srbiju na glasanju o "Rezoluciji Ujedinjenih nacija (UN) o agresiji Rusije protiv Ukrajine", o čemu se glasanje očekuje večeras.
"Danas će Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasati o rezoluciji UN o agresiji Rusije protiv Ukrajine. Svaki glas je važan. Svaki glas se računa. A mi računamo na Srbiju", navodi se u zajedničkom autorskom tekstu Žiofrea i šefova misija članica EU u Srbiji.
Sve ovo zajedno dovelo je Srbiju u nezgodnu poziciju u kojoj se Beograd, barem zasad, stavio u sredinu ili tačku "neutralnosti".
Povezane vesti
Pozicija koja (ne)će morati da se menja
Ta pozicija sa sobom, međutim, nosi i niz problema jer će Srbija biti izložena uticajima i pritiscima i sa jedne i sa druge strane. Kako za Euronews Srbija kaže Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i nekadašnji ambasador u Nemačkoj, dve strane će pokušati da "odvoje" Srbiju od one druge.
"U tom smislu zaista nije lako održati poziciju i ja pretpostavljam da će ona u nekim aspektima morati da se menja, ali ne očekujem da će ona da bude radikalno promenjena, nego da ćemo prosto taktički lavirati u nekim situacijama pritiska bilo sa Zapada, bilo sa Istoka", rekao je on.
Faktor u tom procesu, ukazuje Visković, biće i Kosovo i Metohija.
profimedia
"Sigurno je da ćemo biti izloženi uticajima i čak pritiscima i jedne i druge strane, jedne strane ako je moguće odvoji u potpunosti od Rusije i bilo kakvog oblika neizjašnjavanja na način kao što oni to rade, sa druge strane Brisel će pokušati da nas na neki način veže time da može da otkaže podršku Ujedinjenim nacijama, odnosno u Savetu bezbednosti u vezi sa Kosovom i Metohijom, kao politički oblik saradnje i naravno da može pogoršati uslove pod kojima dobijamo gas iz Rusije. U tom smislu zaista nije lako održati poziciju i ja pretpostavljam da će ona u nekim aspektima morati da se menja, ali ne očekujem da će ona da bude radikalno promenjena", navodi Visković.
Signali, međutim, dolaze sa svih strana. Iako Rusi ništa zvanično ne saopštavaju niti se zvanično oglašavaju, indikativna je najnovija izjava ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Bocana Harčenka o ceni gasa u Srbiji. Bocna Harčenko je naime rekao "da Srbija nije podržala sankcije Zapada toj zemlji i da joj to omogućava da ide svojim putem u odnosima sa Rusijom i po pitanju cena gasa u narednom periodu".
Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put ukazuje da će Srbija morati u ovom procesu pažljivo da prati situaciju na terenu. On kaže da je pozicija Srbije bila dovoljno dobra da - ne zadovolji sve strane, ali i da niko nije previše razočaran.
"Ali situacija je fluidna i što bude veće polarizacije, ako dođe do pada Kijeva, mi ćemo morati da reformulišemo našu poziciju, naročito što vidimo Švajcarsku koja uvodi sankcije, Švedsku koja prvi put u istoriji šalje naoružanje u neku drugu državu, tako da je veoma teško zanositi se nekom zabludom da će Srbija moći da ostane neutralna u obimu u kom mi pokušavamo. Zasad mislim da je odgovor bio korektan, treba videti kako će se situacija odvijati i treba naravno konstruisati odgovor u skladu sa situacijom na terenu", rekao je Rašeta.
Povezane vesti
Jedna stvar ostaje - na zahtev EU se nije odgovorilo
I nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić, na pitanje u vezi sa odgovorom Srbije i zaključkom u 15 tačaka, kaže da iako je odogovor pozdravljen u diplomatskim krugovima različitih strana ostaje činjenica da se nije odgovorilo na zahtev EU.
"Vidimo da i posle tog odgovora dolaze nezadovoljstva. Druga stvar ono što nije objašnjeno našoj javnosti, niti međunarodnoj, da Srbija ne znam pod kojim pristiscima bi mogla da donese neku drugu odluku. Prvo jer Rusija uvodi kontrasankcije, mi bismo pod time dobili sankcije na gas i naftu, a mi smo jedini u Evropi koji 100 odsto zavisimo i od ruske nafte i od gasa", istakao je on.
Jedna od kritika koja je ovih dana stigla na račun Srbije bila je od švedskog političara i diplomate Karla Bilta. Kako je on rekao, Srbija se svojim stavom "diskvalifikovala iz procesa pristupanja Evropskoj uniji".
Povezane vesti
"Ovim stavom Srbija se de fakto diskvalifikovala iz procesa pristupanja EU. Ne bi trebalo biti mesta za nove članove Unije koji ne dele naše osnovne vrednosti i interese", napisao je Bilt na Tviteru.
Biltova ocena bila je, međutim, povod za dodatne, hirovite, pa i ekstrmne zahteve iz sličnih centara, pa su tako bivši visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini Kristijan Švarc-Šiling i Valentin Inco u pismu generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu i predsednici EK Ursuli fon der Lajen naveli da Srbiji treba oduzeti status kandidata za učlanjenje u EU, pozivajući se upravo na navode Bilta. Istovremeno, oni su tražili da se BiH "brzo i nebirokratski" primi u EU", a od NATO-a garancije da će zaštititi stanovništvo BiH.
profimedia
Komentarišući ovo, Visković kaže da su Biltove reči "malo preteške", uzimajući u obzir da se i njegova zemlja Švedska u mnogim situacijama ponašala drugačije od drugih jer je bila u specifičnoj poziciji.
"Ja sam saglasan da je u nekim situacijama poželjno da se zemlja izjasni i da se to očekivalo, znam da se očekivalo i od Srbije u ovom trenutku, ali mislim da objektivno nije to realno. Nije realno zbog zavisnosti koju imamo od Rusije u energetskom sektoru i nijedna zemlja, ni Švedska, niti bilo koja druga na našem mestu ne bi verovatno drugačije postupile. Svestan da kada gledamo realno i kada se ponašamo odgovorno, onda moramo ipak prihvatiti i imati razumevanja i prihvatiti ovakvu poziciju Srbije u ovom trenutku", rekao je profesor Visković.
Rašeta ukazuje i da Karl Bilt nije više toliko relevatan više, iako jeste neko ko ima autoritet.
Vučić: Pritisci su ogromni
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je danas da su pritisci na Srbiju ogromni, te da će biti mnogo teško izdržati ih. Izrazio je uverenje da će zemlja uspeti da odoli svemu tome.
Odgovarajući novinarima na pitanje da prokomentariše "javna pitanja hrvatskog RTL-a dokle će Vučiću da se dozvoli da sedi na dve stolice, i u Briselu i u Moksvi", predsednik je ponovio da Srbija ima samo jednu, svoju stolicu, ali i istakao da je izložena velikim pritiscima.
"Mi imamo svoju stolicu, a pristici su ogromni na našu zemlju i biće mnogo teško izdržati ih, pitanje je i kako i šta...", rekao je Vučić.
Vučić je danas najavio i da će rukovodstvo Srbije preuzeti nove mere s kojima će građane upoznati danas ili sutra. On je naveo da je situacija u Evropi i svetu, a zbog sukoba u Ukrajini, sve teža.
"Ona je teža iz časa u čas, i upravo zbog toga i u skladu sa tim, rukovodstvo Srbije preduzima sve neophodne mere da bi građanima naše zemlje obezbedili normalan život", rekao je je Vučić u video poruci objavljenoj na Instagram profilu BudućnostsrbijeAV.
I ministar policije Aleksandar Vulin izjavio je danas da pritisci na Srbiju i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da napusti vojnu neutralnost i uvede sankcije Rusiji rastu brže nego što bilo ko može da zamisli.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je danas da Srbija ne bi trebalo da vodi politiku u skladu sa interesima Zapada i Istoka, nego u skladu sa sopstvenim interesima. Kako smatra, onaj koji traži da uvedemo sankcije Rusiji nije protiv Rusije, nego protiv Srbije.
"Mi smo u situaciji kada se od nas očekuje da se svrstamo na nečiju stranu. Svi polaze od svojih interesa, logično je da i Srbija polazi od svojih, a mi nemamo interesa da vodimo politiku u skladu sa očekivanjima Istoka i Zapada, nego sa našim interesima," istakao je Dačić u izjavu za RTS.
Dodao je da Srbija uvažava šta govore iz Brisela, ali da je naša obaveza da spoljnu politiku usklađujemo sa politikom Evropske unije (EU) postepeno do ulaska u Uniju.
I ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović izjavio je danas da je neverovatan i bezobrazan način na koji su se Evropskoj komisiji i NATO obratili bivši visoki predstavnici u BiH Kristijan Švarc Šiling i Valentin Incko, jer su za najveći broj problema koji se trenutno dešava u BiH odgovorni upravo oni.
"Oni su ti koji su svojim lošim potezima čak podsticali stvaranja problema, a uopšte nisu radili na njihovom prevazilaženju", ocenio je Stefanović u saopštenju za javnost.
Preporuka za vas
Komentari (0)