Priština formira mehanizam za istraživanje ratnih zločina, a pominju i genocid - kakva ovlašćenja će imati i šta je cilj

Kosovska Vlada je donela odluku o formiranju Instituta za istraživanje ratnih zločina počinjenih tokom sukoba na Kosovu uključujući, kako je nevedeno u odluci, i zločine protiv čovečnosti i genocid.

Institut za istraživanje ratnih zločina na Kosovu je formiran 2011. godine i posle objavljivanja samo nekoliko pubikacija, 2018. godine je zatvoren. Sada je vlada odlučila da formira novo telo.

"Oni ne kažu Institut za ratne zločine nego 'mehanizam za utvrđivanje činjenica'. Po onome što sam pročitao, taj mehanizam će biti nadležan da prikupi informacije o svim ratnim zločinima", rekao je Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Priština.

Procesuiranje ratnih zločina na Kosovu koje je, kako podvlače kosovski zvaničnici, počinila Srbija, predizborno je obećanje stranke kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

"Prošle su 22 godine od rata, a rešavanje zločina je daleko. Ne možemo gubiti vreme i moramo dati sve od sebe. Zločinima će se baviti poseban mehanizam i dokumentovanje zločina će poslužiti za podizanje svesti na Kosovu i u regionu. Ovo je trenutak da zaštitimo kolektivno sećanje za generacije posle nas", rekao je Kurti.

Kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu istakla je kako je ideja da se zločini prikupe i provere, "kako bi bili dostupni žrtvama, društvu, a potom i institucijama pravde".

"Tužba za genocid"

Od formiranja Kurtijeve vlade i izbora predsednice Vjose Osmani, često se čuje poruka da će Kosovo protiv Srbije podneti tužbu za genocid.  

"Mislim da to nema veze, iako je bilo par izjava da će taj mehanizam, odnosno Institut za istraživanje ratnih zločina pomoći nadležnim instutucijama da prikupe podatke, odnosno dokaze o navodnom genocidu na Kosovu", rekao je Bljakaj.

Dodaje, međutim, da ne vidi ovaj institut kao telo koje bi se isključivo time bavilo, nego da bi "svaka zemlja koja proizilazi iz jednog sukoba bi trebalo da ima institut koji prikuplja dokaze o tome šta se dogodilo tokom sukoba".

Kosovska skupština je 2019. godine usvojila Rezoluciju o genocidu koji je, kako u njoj piše, počinila Srbija, a već nekoliko puta poslanici neuspešno pokušavaju da usvoje i Zakon protiv negiranja zločina na Kosovu.

"Negirati genocidne zločine koje je ceo svet osudio i nepriznavanje Kosova, znači streljati čak i besmrtne pale borce. Poricanje genocida ubija dostojanstvo preživelih. Mi smo protiv osvete, ali želimo pravdu i odbijamo da zaboravimo", rekao je Kurti.

Po rečima ministarke pravde, Aljbuljene Hadžiu, Institut za istraživanje ratnih zločina ili mehanizam za utvrđivanje činjenica će biti formiran, kada se, kao i za podizanje tužbe za navodni genocid Srbije na Kosovu, obave neophodne, detaljne pripreme.

Janjić: Ovo je politička odluka

"Nikad nije dovoljno javnog govora i osude ratnog zločina, i to samo po sebi nije sporno. Sporno je što ovde postoji jedna vrlo jasna politička odluka i to jednog dela da kažemo Kurtijevog Samoopredeljenja i sadašnje vlasti" , rekao je za Euronews Srbija direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.

Dodao je da je i ranije bilo najava da bi Kosovo moglo da tuži Srbiju za ratni zločin, ali je postojala saglasnost da bi trebalo da odgovaraju države koje su odgovorne za ratne zločine na Kosovu.

"Postojali su na Kosovu i UNMIK i EULEKS, ali kada je došlo do zatvaranja UNMIKA 2008. onda je EU pobegla iz privatizacije. Haški tribunal je završavao svoj posao, tako da je sada Kosovo u situaciji da ima suđenje albanskim pripadnicima OVK, da ima pravo da sudi za ratne zločine sud u, na primer, Gnjilanu, a da je sve to blokirano iz političkih razloga", kaže Janjić.

Ističe da, kada su u pitanju procesi ratnih zločina koje su počinile snage OVK na Kosovu, na toj teritoriji im se privremeno sudi, i postupci su uglavnom počeli.

"Inače, to u međunarodnim sudovima zna da traje dugo. Komplikovane su procedure i može dugo da traje, ali se očekuje da ova prva suđenja, na primer Tačiju, se završe do kraja godine. To je jedan od motiva zašto Kurti sada poteže pitanje novog mehanizma za reviziju svega što je bilo i za gonjenje srpskih oficira", rekao je Janjić.

Naveo je da ovaj Institut ne može da vodi istrage, i da mu je "maksimum da skupi što više javno dostupnih podataka uz saradnju sa organima gonjenja, i da se radi ono što radi Fond za humanitarno pravo na Kosovu".

"Instituti ne mogu da vode istrage, već da se, ukoliko nađu neke nove dokumente, obrate specijalnom mehanizmu, odnosno budućem sudu za ratne zločine na Kosovu", zaključio je Janjić.

Surlić: Predizborno obećanje Aljbina Kurtija

Stefan Surlić, politikolog sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smatra da će se mehanizam osnovati jer je to predizborno obećanje Aljbina Kurtija.

"Institut će biti formalno osnovan ali sa ciljem da se razmatraju zločini počinjeni od strane srpske vojske i policije, ali ne i zločini nad Srbima. Ne vidim u ovom institutu ništa novo osim ostvarivanja predizbornog obećanja i političke odluke", rekao je Surlić za Euronews Srbija.

Kako je rekao, u pitanju su tri ključna cilja: Prvi je da se aboliraju zločini pripadnika OVK, a drugi da se delegitimizuje specijalizovani sud u Hagu koji sudi upravo pripadnicima OVK. Treći cilj je, smatra Surlić, da se prikaže monoetnička slika sukoba - da su žrtve isključivo Albanci, a zločinci isključivo Srbi.

Čak i ako do presude dođe u okviru specijalizovanog suda u Hagu, sve snage će se usmeriti ka pravno-političkoj borbi kako bi se Srbija optužila za genocid, kaže Surlić, dodajući da, iako niko od međunarodnih institucija nije nijedan zločin na Kosovu okarakterisao kao genocid, ovakva retorika se koristi u političke svrhe.

Ovakav institut bi mogao da odalji Beograd i Prištinu, zaključuje Surlić, čak možda i toliko da se ni ne formira neka zajednička komisija koja bi zapravo otkrila šta se sve dešavalo devedesetih tokom rata na Kosovu.