Igre 
Bajdenov tim za Kosovo: Glavni predsednikovi ljudi za Zapadni Balkan
Komentari31/05/2021
-07:00
Pristup nove administracije SAD kosovskom pitanju bitno će se razlikovati od načina na koji se prema ovom problemu odnosio bivši predsednik Donald Tramp koji je na samom kraju svog mandata pokušao da poentira potpisivanjem sporazuma s Beogradom i Prištinom. Prethodno su posrednici iz SAD tvrdili da je važno uspostaviti ekonomske odnose koji bi doveli do boljeg razumevanja. Pritom Trampova adnistracija nije previše marila za nastojanja evropskih pregovarača.
Za razliku od takvog odnosa, iz Bajdenovog tima najavljuju saradnju s evropskim posrednicima u pregovrima.
O tome svedoči i najavljena istovremena poseta specijalnih predstavnika Evropske unije i SAD Miroslava Lajčaka i Metjua Palmera danas i sutra boraviće u Prištini, a potom i u Beogradu kako bi dali novi zamah posustalom dijalogu.
Ovaj dvojac bi, kako je najavljeno trebalo da održi i zajedničku konferenciju za medije.
Diplomate očekuju da će nova runda razgovora na najvišem političkom nivou između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija moći da se održi 14. ili 15. juna u Briselu.
Do ponovnog aktuelizovanja dijaloga, deset godina od početka pregovora, dolazi nakon dužeg perioda tokom kojih su organizovani izbori i na Kosovu i u Srbiji, ali i došlo do promene vlasti u SAD.
EPA/GEORGI LICOVSKI
Promenu kursa je, i pre nego što je Bajden preuzeo funkciju, najavio Entoni Blinken, sada državni sekretar koji je u Spoljnopolitičkom odboru Senata SAD rekao da SAD žele da „ponovo udahnu snagu“ savezništvu sa Zapadnom Evropom i drugim strategijskim partnerima.
Povezane vesti
Pristup Bajdenove administracije će biti koordinisan sa EU, za razliku od Trampovog i Grenelovog pristupa. U tom pogledu će biti i agilnijeg delovanja ka pomeranju dijaloga Beograda i Prištine uz posredstvo Brisela sa mrtve tačke“, kaže za Euronews Srbija Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Trampov "prst u oko" Evropskoj uniji
Bivši američki predsednik i njegov specijani izaslanik za Kosovo Ričard Grenel insisitrali su na razvoju ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, a na samom kraju mandata predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali su sporazume sa Vašingtonom kojima je, između ostalog, stavljen jednogodišnji moratorijum na zahteve Kosova za članstvo u međunarodnim organizacijama, a sa druge, Srbija se obavezala da godinu dana neće voditi kampanju za povlačenje priznavanja kosovske nezavisnosti, ili tražiti od drugih država da ne priznaju Kosovo.
Istovremeno, ovim sporazumima je stavljen prst u oko Ujedinjenim nacijama, a naišli su i na osude u Evropskoj uniji, jer je njima predviđeno i prebacivanje ambasade Srbije i otvaranje ambasade Prištine u Jerusalimu. Među onim što su potpisali Beograd i Priština bilo je i stavki koje nemaju nikakve veze s regionom – kao što su proglašavanje Hezbolaha za terorističku organizaciju, ali i obavezivanje na angažovanje kako bi 69 država dekriminalizovalo homoseksualnost.
EPA/KENZO TRIBOUILLARD
Ipak, neke stvari ostaju nepromenljive - SAD su među prvima priznale kosovsku nezavisnost i ostaju saveznik Prištine kada su u pitanju napori za priznavanje.
Ovo je potvrdio i sam predsednik SAD Džozef Bajden, čestitajući v.d. predsednici Kosova Vjosi Osmani u februaru 13. godišnjicu proglašenja nezavisnosti, uz navode da bi sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine trebalo da sadrži međusobno priznavanje dve zemlje.
Pozicije nepromenjene, pristup različit
Iako će glavnu reč u pregovorima Beograda i Prištine tokom Bajdenovog mandata voditi EU, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da apsolutno nema rivaliteta između SAD i EU u pogledu dijaloga.
On se nedavno sastao sa Filipom Rikerom, vršiocem dužnosti pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja.
EPA/KOSTAS TSIRONIS
Povezane vesti
„Uvek je dobro upoređivati mišljenja, koordinisati i dogovarati saradnju EU i SAD za buduće aktivnosti na Zapadnom Balkanu”, napisao Lajčak posle sastanka, pokazavši time da će i Riker biti jedan od onih koji će zastupati interese SAD kada je ovaj region u pitanju.
U razgovoru sa v.d. predsednicom Kosova Vjosom Osmani, Riker je izjavio da SAD podstiču i Kosovo i Srbiju da se konstruktivno uključe u postizanje pravno obavezujućeg sporazuma, što bi rezultiralo uzajamnim priznavanjem.
Povezane vesti
Ko će još iz Bajdenove administracije biti zadužen za „raspetljavanje kosovskog čvora“?
Viktorija Nuland obavlja poslove na veoma važnoj funkciji. U pitanju je treća osoba Stejt departmenta.
Nekada je bila pomoćnica državnog sekretara za region Evrope i Evroazije, pa je dobro upoznata sa dešavanjima u ovom delu sveta.
Dok je Barak Obama bio predsednik SAD, Nulandovu su zvali „Obaminim jastrebom“, a istakla se tokom Ukrajinske krize. To je bila i dobra prilika da se javnost upozna sa njenim stavovima o Rusiji, prema kojoj, najblaže rečeno, ne gaji nikakve simpatije.
Ona je već boravila na ovim prostorima. U Beogradu je bila 2015. godine, a u Prištini godinu dana kasnije - oba puta insistirajući na tome da ova dva grada moraju nastaviti dijalog kako bi pronašli rešenje.
U više navrata je, takođe, davala podršku Beogradu i Prištini na putu evrointegracija.
“Na Prištini je da vidi kako će uspostaviti oblike autonomije koje Srbi traže na severu Kosova. SAD žele da vide mirno rešenje, koje bi omogućilo i Kosovu i Srbiji da napreduju na evropskom putu”, rekla je 2013. godine.
Takođe, tokom posete Prištini 2016. rekla je i kako je neophodno da se napravi specijalni sud za zločine OVK, tvrdeći da “ako to ne učini Kosovo, moraće Ujedinjene nacije, što bi dovelo odnose sa međunarodnom zajednicom u pitanje”.
"Mada Nulandova ima generalno pozitivne stavove prema Srbiji, ipak je za očekivati da bude okrenuta nekim drugim političkim pitanjima", smatra Krstić.
Umesto nje, ističe da bi možda trebalo da obratimo pažnju na Karen Donfrid, koja je nominovana upravo za funkciju koju je Nulandova obavljala.
Moli Montgomeri je u domaćim medijima često percipirana kao osoba koja će biti „novi Metju Palmer“.
profimedia
Ipak, to neće biti slučaj, naglašava Krstić, jer je ona zamenica pomoćnice državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, ali je primarno zadužena za odnose sa Zapadnom Evropom.
Ovo ne znači da njene odluke neće biti od značaja kada je Kosovo u pitanju, navodi sagovornik Euronewsa, naglašavajući da će se odnosi SAD i EU graditi, između ostalog, i kroz koordinisanje politike prema našem regionu, pa će se u tom kontekstu ogledati i njen uticaj.
Prethodno radno mesto Moli Montgomeri bilo je potpredsednička pozicija za Evropu u „Olbrajt Stounbridž grupi", konsultantskoj kući koju vodi nekadašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt.
Riči Tores je kongresmen koji je „zamenio“ Eliota Engela, poznatog po zastupanju albanskih interesa u Kongresu SAD.
profimedia
„Ne treba preuveličati ulogu kongresmena u kreiranju spoljne politike SAD. Tores sigurno neće biti jedan od ključnih implementatora, iako će glasno zagovarati albansku poziciju”, ocenjuje Krstić.
Naglašava i da je potrebno da Srbija u Kongresu ojača svoje pozicije, što se može učiniti čvršćim povezivanjem sa članovima Kongresa koji dolaze iz država sa značajnim udelom stanovnika srpskog porekla, kao što su Ilinois ili Ohajo.
Tores je, inače, zanimljiv još zbog jedne stvari - u pitanju je prvi otvoreni predstavnik gej i latino populacije u američkom Kongresu.
Na koga bi još trebalo da obratimo pažnju?
Mada su ove tri ličnosti trenutno u centru pažnje javnosti zbog potencijalnog uticaja koji bi mogli da imaju na „kosovsko pitanje“, tu nije kraj važnim „igračima“.
Kako objašnjava Krstić, Entoni Blinken će, kao državni sekretar SAD, imati načelni uticaj i na stav SAD prema dijalogu Beograda i Prištine, iako se operativno neće baviti ovom temom.
“Načelni uticaj bi mogao imati i savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Bajdena, Džejk Saliven, a možda i jedan od savetnika potpredsednice Kamale Haris, Filip Gordon, koji se već bavio našim regionom tokom prvog Obaminog mandata“, smatra Krstić.
Još jedna od osoba koju je obeležio kao potencijalno značajnu, jeste i bliski Bajdenov saradnik Majk Karpenter, koji dobro poznaje Balkan i važi za jednog od ljudi od najvećeg Bajdenovog poverenja u domenu spoljne politike.
Šta možemo da očekujemo?
Na osnovu dosadašnjih stavova predstavnika Bajdenove administracije koji će se kosovskim pitanjem moguće je predvideti u kom pravcu će se kretati njihova politika.
Kada je Riči Tores u pitanju, Krstić je ocenio da će nastaviti tamo gde je Engel stao u zastupanju albanskih interesa na Kosovu.
Tome u prilog ide i činjenica da je, kad je Tores izabran za kongresmena, poznati albanski biznismen Hari Barjaktari je objavio na svom Tviter nalogu da je obećao kako će „slediti put Eliota Engela u albanskim pitanjima“.
Takođe, Tores je prošle godine saopštio na Tviteru kako je neophodno “osigurati pravdu za žrtve ratnih zločina prilikom etničkog čišćenja pod režimom Miloševića, jednog od najvećih ratnih zločinaca 20. veka".
Što se tiče Viktorije Nuland, dosadašnje izjave su do sada uvek bile naizgled pomirljive i, može se reći, diplomatske.
profimedia
“Snažno podržavamo dijalog s Kosovom, vidimo da taj ide na bolje. To je proces koji će trajati, a mi smo itekako voljni da mu pomognemo i pospešimo ga”, izjavila je u Beogradu 2016.
Bez obzira na neutralni ton ovakve izjave, Nulandova je svaki put jasno stavljala do znanja da do nekakvog dogovora između Beograda i Prištine ipak mora doći.
Stav SAD kada je dijalog Beograda i Prištine u pitanju, najbolje se ogleda u izjavi Moli Montgomeri.
"I dalje podržavamo dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije. Očekujemo sveobuhvatni sporazum o normalizaciji koji bi doveo do obostranog priznanja, ili bio zasnovan na obostranom priznanju. To će biti naš cilj u budućnosti”, rekla je za Glas Amerike.
Dodala je i da su SAD veoma posvećene saradnji sa EU kada je ovaj dijalog u pitanju, rekavši da su zajedno najuspešniji.
Time je Montgomerijeva, ujedno, stavila tačku na razmišljanje o tome da li su SAD za pravljenje alternativnog dijaloga koji bi same koordinisale.
Komentari (0)