Gojković o izmenama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida: Trajno sećanje na stradale

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković poručila je da je Srbija danas posvećena negovanju i očuvanju kulture sećanja da se zločini ne bi ponovili i da je u tom kontekstu veliki značaj Muzeja žrtava genocida.

Gojković je u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida, rekla da je ovaj Muzej osnovan Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida iz 1992. godine, kada nije postojao sistem pravnog uređenja kulture kakav postoji danas, tako da su izmene i dopune ovog zakona bile nužne radi usaglašavanja zakonske regulative.

Ministarka je podsetila da je Muzej osnovan radi trajnog sećanja "na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade, i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida".

"Muzej je ustanova kulture, koja obavlja poslove prikupljanja, obrade i čuvanja podataka o stradanju Srba na prostoru prethodne Jugoslavije, kao i podatke o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima Muzeja", rekla je Gojković.

Ona je podsetila da se Dan Muzeja obeležava 22. aprila, na Dan sećanja na žrtve holokausta i druge žrvte fašizma u Drugom svetskom ratu, kada je 1945. bio proboj logoraša u koncentracionom logoru Jasenovac i podsetila da je Srbija nedavno ovaj dan obeležila zajedno sa Republikom Sprskom.

Saradnja sa sličnim institucijama

Gojković je dodala da Muzej žrtava genocida tokom tri decenije svoga rada ima razvijenu izdavačku delatnost i u realizaciji projekata sarađuje sa drugim institucijama i pojedincima kako u zemlji tako i u svetu i zemljama u okruženju: Jad Vašem u Jerusalimu, Muzejom holokausta u Vašingtonu, Vizentalovim centrom u Jerusalimu, SHOAH centrom u Los Anđelesu, Dokumentacionim centrom za prikupljanje građe o ratnim sukobima 1991-1995. iz Banjaluke, Dokumentacionim centrom "Veritas" iz Beograda i Banjaluke, Muzejom Republike Srpske iz Banjaluke, Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba i dr.

Gojković je navela da je u Zakonu o muzejskoj delatnosti, koji je nedavno usvojen u Skupštini, Muzej žrtava genocida definisan kao matični muzej i obavlja poslove matične muzejske delatnosti za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i holokausta.

Tehničke izmene propisa

Precizirala je da su danas pred narodnim poslanicima manje, tehničke izmene i dopune Zakona, kojima se postiže obezbeđivanje organizacionih, kadrovskih i materijalnih pretpostavki za ostvarenje negovanja sećanja na žrtave.

Objasnila je da se tako reguliše pitanje sedišta ovog muzeja, jer se u članu 1. stav 1. ovog zakona utvrđuje da je to u Kragujevcu, iako je njegovo sedište još od 1995. godine u Beogradu, što je otežavalo funkcionisanje.

Gojković je dodala da je dodtni problem bio vezan za zahtev Uprave za trezor Ministarstva finansija da se shodno činjenici da je sedište muzeja u Kragujevcu i računovodstveni poslovi obavljaju iz tog grada.

Imajući u vidu da je zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida ujedno i osnivački akt muzeja, rešavanje navedenih problema je bilo moguće jedino kroz izmene i dopune ovog Zakona.
Gojković je naglasila da je radi trajnog pamćenja i spomena žrtava holokausta, genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina sprovedenih nad srpskim stanovništvom na prostoru prethodne Jugoslavije, kao i podataka o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina, 1992. donet Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida. Podsetila je i da je radi očuvanja trajne uspomene na žrtve fašističkog terora na stratištima logora Staro Sajmište u Drugom svetskom ratu, 3. marta 2020. donet Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište".