Boško Obradović u emisiji Direktno s Minjom Miletić: Poslao bih vojsku na sever Kosova

"Ako se bilo kakva ovakva stvar ponovi, srpska vojska mora da uđe na sever Kosova i da brani svoj narod.  Ako je neko krenuo da puca na vaš narod, i ako međunarodne snage ne sprečavaju tako nešto, onda valjda država Srbija ima elementarnu obavezu da zaštiti svoj narod", rekao je Obradović.

Na pitanje da li to znači da bi započeo rat s NATO, odgovorio je negativno s uverenjem da bi tek tada počeli pravi pregovori s Prištinom i pravi dogovori o zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji.

On je događaje poput poslednjeg upada ROSU na sever Kosova okarakterisao kao "krah desetogodišnje politike aktuelne vlasti prema KiM". 

"Oni su ušli u Vladu sa Tačijem, Haradinajem, Kurtijem, priznali lažne izbore, ukinuli naše institucije i očekivali da će dobiti Zajednicu srpskih opština, ali su dobili pucnje. Zaista je problematično da imate naše pregovarače koji deset godina nisu ispregovarali ništa što je na korist Srba na KiM", naveo je lider Dveri.

Kako je dodao, činjenica je da ROSU nije smela da uđe sever Kosova dok SNS nije došla na vlast. Naveo je da je Aleksandar Vučić priznao da nije potpisao Briselski sporazum, a da su i u Vladi 2013. sedeli ministri Vučića koji ih je sprečio da priznaju nezavisnost Kosova.

"Problem je u tome što je, očito, to bila njegova politika. Vučić je sa Tačijem nekoliko godina pregovarao o razgraničenju, što je ništa drugo nego priznavanje lažne države Kosovo, ali su se ti njihovi razgovori pokvarili dolaskom Kurtija", kaže Obradović.

"Ne vidim rešenje u drugom bojkotu"

Na pitanje šta se promenilo od prošle godine budući da su Dveri donele odluku o izlasku na izbore, odgovorio je: "Malo toga po pitanju izbornih uslova".

"S druge strane, ne vidim rešenje u drugom bojkotu i nekakvom pozivu na ulice, i ne vidim da ima plana šta bi opozicija radila", rekao je Obradović.

Dodao je i da je bojkot 2020. godine pokazao da "Skupština bez opozicije nema smisla" i da bi trebalo "na talasima bojkota ići na ove sadašnje izbore".

Euronews/Printscreen

"Nismo više hteli da čekamo te prazne priče i razgovore u opoziciji, kojih nema. Više ne čekamo nikoga i ništa. Mislim da, ako je definitivna odluka o zajedničkom izlasku na izbore kolega koji su nekada svi zajedno bili u DS, u tom slučaju Dveri trebaju da budu stožer jedne druge izborne kolone, da je nazovemo 'patriotskim blokom', koji nije ni za ovaj, ali ni za prethodni režim", rekao je Obradović.

Navodi da ga predstavnici Stranke slobode i pravde, Narodne stranke i ostalih nisu kontaktirali, a da je razlog za to verovatno "stavovi koje imaju Dveri", i da nisu želeli jednu takvu ideološku opciju, što je legitimno.

"Oni žele povratak na prethodni režim, ali mislim da ima izbora i za drugu izbornu kolonu, za koju bi bili građani koji kažu 'hoćemo neke ljude koji nikada nisu bili na vlasti, jednu novu opciju i neke koji nisu ni u sadašnjoj, a nisu bili ni u prošloj vlasti', i mi hoćemo da im ponudimo jednu takvu opciju", rekao je lider Dveri.

Dali smo veliki doprinos ukrupnjavanju opozicije

Na pitanje da li misli da Marinika Tepić može da bude kandidat za predsednika Srbije, Obradović je odgovorio da ne veruje da niko ko je imao bilo kakve veze sa prethodnim režimom može da ima dovoljan kapacitet kako bi pobedio Aleksandra Vučića.

"Nebitno da li je to Marinika Tepić, Dragan Đilas ili neko drugi. Onaj ko to želi, mora da se rukovodi politikom Đinđića 2000. godine gde se on povukao i stavio u prvi plan Vojislava Koštunicu, kao nekoga ko je i u tadašnjoj vlasti prepoznat kao patriotski predsednički kandidat, i tako može da uzme i deo glasova vlasti. Danas nam treba jedan takav predsednički kandidat", dodao je.

Obradović naglašava da su se kroz godine menjale taktike Dveri, i da su oni dali veliki doprinos ukrupnjavanju opozicije do sada. 

Od toga koliku će podršku dobiti kao kandidat šireg patriotskog bloka, kaže Obradović, zavisi da li će "moći mnogo" kao suparnik Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima.

Euronews/Printscreen

"Ono što Dveri zastupaju, to određeni broj ljudi koji su porodični, hrišćani, patriote i kojima je stalo do zemlje i to poljoprivrede... oni žele da imaju svog političkog predstavnika, nek ih je i jedan odsto. Prošlo je nekoliko godina, ljudi su imali prilike da čuju Dveri u Skupštini. Mislim da sam bio jedan od najaktivnijih i u Skupštini, i van nje, i mislim da su građani to prepoznali".

Na pitanje koliko ga je skupo koštala jedna čaša vina, odnosno ona koju je popio s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tokom sastanka sa delegacijom Republike Srpske, odgovorio je: "veoma skupo".

"Veoma skupo jer sam mislio da će neko znati da ceni to što sam bio spreman da pričam o Republici Srpskoj, a ne da zloupotrebi u svojoj prljavoj kampanji kao što je to uradio Aleksandar Vučić", rekao je Obradović.

Naveo je i da postoje neki delovi iz političkog programa Dimitrija Ljotića koje podržava i da se to odnosi na to što je Ljotić bio "hrišćanski političar", ali i da je on imao jednu "krajnje spornu kolaboracionalističku ulogu".

Odgovarajući na pitanje da li i dalje sumnja u vakcine, Obradović je rekao  da veruje da je ustavno pravo da svako odlučuje o svom zdravlju, i da ima mogućnost da se vakciniše ili ne vakciniše. On, dodao je, nema poverenja u vakcine i nije se vakcinisao.

Drecun: Beograd insistira na dijalogu sa Prištinom

Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun je gostujući u drugom delu emisije naveo da trenutno na severu Kosova nema novih pokreta specijalnih jednica, ali da se ni to ne može isključiti. On je istakao da su građani veoma uznemireni i da im je stresno da preživljavaju takve stvari iz nedelje u nedelju. Srbija, dodao je, sve preduzima da se takve stvari ne nastavljaju.

On je podsetio da su Đozep Borelj i Entoni Blinken uputili poziv da se što pre nastave pregovori između Beograda i Prištine.

Euronews/Printscreen

Priština, kako je naveo, umesto da deeskalira tenzije, dodatno ih potpiruje koristeći jedan formalni razlog. Dodao je i da je delegacija Srbije u Briselu želela da razgovara o tablicama i isteku dogovora koji je donedavno bio na snazi, ali da iz Prištine to nisu želeli.

On navodi da je Beograd taj koji insitira na dijalogu.

"Aljbin Kurti uvek govori samo deo onoga što se zaista dešava. Pitanje je ko je dao naređenje, a operativni centar za komandu tim operacijama je u južnom delu Kosova. Ovde se formalni povod borbe protiv šverca koristi da bi se primenjivala sila, zastrašivao narod i da bi se dobijali politički poeni pred izbore", naveo je Drecun.

Razgovori sa Kforom i međunarodnom zajednicom

Drecun objašnjava i da se poruke koje Srbija šalje u cilju zaštite srpskog naroda na KiM i deeskalacije tenzija, sastoje iz nekoliko delova.

"Prvi deo, i odbrana od jednostranih akcija Prištine je srpski narod, koji na miran način i demokratski brani svoje pravo na ostanak tamo. Drugi deo je razgovor sa Kforom gde insistiramo da oni stvore bezbedno okruženje za sve koji žive tamo", kaže Drecun.

Dodaje da su treći deo srpske naše međunarodne akcije i insistiranje da se Priština vrati za sto i da se nastave pregovori, a da je četvrti poruka Vučića da će, ako se krene sa proterivanjem i ubijanjem srpskog naroda, a Kfor ne učini ništa da to spreči, Srbija iskoristiti odbambene kapacitete, odnosno vojsku i policiju "za zaštitu svog naroda".

Aljbin Kurti uvek dolazi do granice, i onda se povlači, a Kfor funkcioniše na isti način, smatra Drecun. 

Euronews/Printscreen

"Imamo incident za incidentom, i plašimo se da ćemo ih imati još, a usmereni su na zastrašivanje srpskog naroda, a ne na masovne akcije i pogrome kao 2004. To je za Kurtija crvena linija jer on zna da, ako NATO ne bi reagovao za 24 časa, da bi Srbija morala da interveniše", kaže Drecun.

"Ne bi trebalo dozvoliti da Srbija izgubi predstavnike u deset opština"

Ističe i da je pitanje za Srpsku listu da li bi trebalo preispitati učestvovanje članova te partije u kosovskim institucijama, ali da ne bi trebalo dozvoliti da srpski narod izgubi predstavnike u deset opština. 

"Koliko god da vas ne poštuju, imate mogućnost da se borite za svoje interese ako ste prisutni u institucijama. Zbog prisustva srpskog naroda, Priština ne može da prekine veze sa Kancelarijom za KiM i sa Beogradom, a oni bi upravo to želeli", dodao je Drecun.

Kada je u pitanju Savet bezbednosti UN i njegovi stavovi u vezi sa dešavanjima na KiM, Drecun ističe da postoji veoma jasan stav predstavnika Unmika i UN na Kosovu - osuda jednostranih poteza Prištine i osuda šefa Unmika, specijalnog predstavnika generalnog sekretara Zahira Tanina, da je moglo da dođe do rata zbog nepromišljenih poteza Prištine.

Naveo je i da i Priština i Beograd imaju podršku među velikim silama, a da su na strani Srbije dve zemlje članice Saveta Bezbednosti UN - Rusija i Kina.