Igre 
Analiza izbora na KiM: Ko će formirati vladu - Kurti bez jasne većine i Srpska lista sa jednim mandatom manje
Komentari10/03/2025
-21:31
Ni posle mesec dana nema konačnih rezultata parlamentarnih izbora privremenih institucija u Prištini, održanih 9. februara ove godine. Na osnovu preliminarnih rezultata pobednik je pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija sa osvojenih 48 od 120 poslaničkih mesta. Srpska lista je osvojila 9 od 10 zagarantovanih mesta za Srbe, dok je jedan mandat osvojila stranka Nenada Rašića, ministra za povratak i zajednicu u vladi Aljbina Kurtija.
Na zajedničkoj konferenciji za medije Aljbin Kurti i Nenad Rašić optužili su Beograd zbog navodnog mešanja u izbore privremenih prištinskih institucija i, kako su rekli, manipulisanja glasovima i finansijskih ucena.
Sudeći po rezultatima, na Kosovu i Metohiji još uvek ne postoji jasna većina, iako nisu saopšteni konačni rezultati.
Ono što se zna, za sastav Vlade je potrebno 61 mesto u prištinskom parlamentu, a trenutno to nema niti Kurti sa svojim ranijim koalicionim partnerima, a ni tri velike albanske političke partije koje su do sada bile u opoziciji.
Ono što je zabrinjavajuće jeste da se glasovi toliko dugo broje i da nema faktički pravog objašnjenja zašto se to događa. Ono što možemo da čujemo su međusobne optužbe, kao što je bilo i u predizbornoj kampanji, između predstavnika stranke Aljbina Kurtija i predstavnika tri ostale partije koje okupljaju Albance sa Kosova i Metohije, PDK, LDK i AAK.
Takođe možemo da čujemo i optužbe između Srpske liste i stranke Nenada Rašića "Za slobodu, pravdu i opstanak", koja je ipak uspela da osvoji to jedno poslaničko mesto.
I ranije, pre izbora, je bilo najavljeno da Aljbin Kurti neće formirati vladu sa Srpskom listom, kao ni Nenad Rašić. Rašić je najavio da će prvo razgovarati sa svojim dosadašnjim partnerom iz vlade, Albinom Kurtijem, a što se tiče tri albanske opozicione političke partije, oni nisu javno istakli da ne žele u vladu sa Srpskom listom, ali kako kažu analitičari, rado bi da to izbegnu.
Povezane vesti
Po Ustavu privremenih institucija je zagarantovano da partija Srba, koja ima najviše poslaničkih mesta, u Vladi dobije mesto jednog ministra i dva zamenika ministra. Sudeći po prošloj Vladi, kada nije ispoštovana ta odluka iz Ustava, a kada je Kurti u Vladu primio Nenada Rašića koji nije prošao cenzus sa svojom partijom, može da se očekuje da Srpska lista opet neće biti u Vladi, bez obzira na daleko najveći broj osvojenih glasova.
Euronews/Vladislav Ćup
Na konferenciji za medije, Aljbin Kurti je žestoko optužio Beograd, istakavši da je identifikovao nekih sedam centara odakle je bilo pritisaka na Srbe da glasaju za Srpsku listu. Optužio je direktno i državni vrh na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, zatim je optužio i doskorašnjeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, ali i Centre za socijalni rad.
U optužbama na račun srpskih institucija Kurtiju se pridružio i Rašić.
"Ljudi koji su se prijavili da glasaju na kosovskim izborima su bili u jednom određenom broju koji nije bio toliko veliki. Ali tri dana pred same izbore, ako ste pratili videli ste da je i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković obilazio u tom periodu sve te centre, pogotovo mesta gde se smatra da je bilo prijavljenih Srba za glasanje na Kosovu. I oni su bukvalno u zadnjih tri dana pod pretnjom pendreka i bukvalno sa policijom sve te ljude koji su tamo identifikovani na osnovu socijalnih davanja, organizovali u tri dana i dovezli ovde. Kao što rekoh, to je negde između 15.000 i 18.000 glasača", rekao je Nenad Rašić.
Na konferenciji za medije, Aljbin Kurti je rekao da je pritisak Srpska lista, ali i država Srbija, vršila i na stranku Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića, koja nije prešla cenzus, a na šta je reagovao Aleksandar Arsenijević.
On je rekao da jeste tačno da je bilo pritisaka sa svih strana, ali da je najviše pritisaka bilo upravo od stranke Aljbina Kurtija, a Arsenijević je podneo i nekoliko tužbi protiv njega, konkretno da je doveo u pitanje opstanak te stranke.
On je optužio i nemačku Agenciju za međunarodnu saradnju (GiZ), da je navodno nekoliko dana pred izbore dodelila velika finansijska sredstva Nenadu Rašiću da bi mogao da podeli ljudima kao neki vid pritiska da glasaju za njega, a takođe je rekao i da je Rašić dobio glasove u sredinama gde nema Srba.
Povezane vesti
"Izašao je sa takvom tvrdnjom čovek čija je stranka više puta podnosila sedam prijava protiv nas za razne stvari i pokušavali da nas finansijski ugase. Kurti kao opresor mog naroda nema potrebe da me brani i da me stavlja u isti koš sa svojim fikusom, Nenadom Rašićem, kako mene, tako i Srpsku demokratiju. I mi znamo da se branimo i da se čuvamo sami. Za sada nam to jako dobro ide", rekao je Arsenijević.
Sada se očekuju žalbe na rezultate izbora, a zasada se zna samo da je Demokratski savez Kosova zatražio ponovno brojanje glasova iz inostranstva. Još uvek nema zvaničnog stava Srpske liste šta će preduzeti. Oni su u saopštenju rekli da će stranački organi doneti odluku o tome.
Formiranju Vlade predstoji izbor predsednika Skupštine koji takođe može da potraje, zato što bi ime predsednika Skupštine trebalo da saopšti stranka koja je osvojila najviše glasova, a ona nema rok do kada bi to trebalo da uradi.
Povezane vesti
O izborima na Kosovu i Metohiji, o opštem stanju u kojem živi srpska zajednica i u kojem se odvija politički život, za Euronews Srbija su govorili predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Srbije Milovan Drecun i Milan Radojević iz Srpske liste sa Kosova i Metohije.
Odalović: Kurti ne želi Srbe na Kosovu i Metohiji, to pokazuju njegova dela
Kraj rata u Ukrajini se nazire ako se pitaju SAD i Rusija, a postoji uvreženo mišljenje da predsednik SAD Donald Tramp može značajno da doprinese rešenju pitanja Kosova i Metohije, dok Odalović smatra da je potrebno prvo sagledati i sačekati rezultate izbora na KiM, kada će se i znati ko će dobiti podršku za sastav Vlade, a da bi se znali sledeći koraci i američke administracije.
"Izbori još nisu završeni, jer ima još nekih žalbi, ali suština je da je sada trenutak u kojem podrška Kurtiju, koja evidentno ne stoji, bi trebala da se i operativno pretvori u eventualno novu vladu bez njega. Sa novom vladom bez Kurtija i eventualnim uključivanjem Srpske liste, jer mislim da nijedna ozbiljna politička stranka, sem Kurtijeve, ne vidi svoje funkcionisanje na prostoru Kosova i Metohije bez Srpske liste, bez Srba, ali ne Srba u delu da to bude čovek koji je izabran albanskim glasovima, mislim na Rašića, i bez manjinskih lista", kaže Odalović i dodaje:
"Duboko verujem da bi trebalo da se to vrlo brzo preseče, jer dole već postaje jedna agonija, konfuzija, totalno prazan prostor u kojem svi daju sve izjave kako hoće, mislim na lidere političkih stranaka Albanaca. Jedni gledaju ka Trampu, drugi ga ne vide. Kurtiju je vrlo jasno poručeno još pre izbora da on nije neko na koga oni računaju što naravno znajući da u politici je sve moguće, ne bih se iznenadio da sutra vidimo neku koaliciju čak, koju će možda i da napravi, ali mislim da to nema budućnost nikakvu i da on nije čovek s kojim se gradi budućnost na KiM", smatra Odalović.
Tanjug/Tanjug video
On smatra i to da je plan da Srbi nestanu sa KiM u potpunoj suprotnosti sa dokumentima koje su same privremene institucije donosile.
"Ono što je on radio i način na koji se on odnosio prema prvenstveno Srbima i srpskoj zajednici, govori o tome da on Srbe dole ne vidi. I to je nešto na šta niko neće da pristane. Jedno je što Srbi neće pristati, Srbija neće, ali neće mislim ni centri moći koji su pokušali da naprave tu kvazi-državu, jer očigledno je da ako se vratimo na Ahtisarijev plan, svojevremeno, iza kojeg su stali svi zapadni centri, uključujući Ameriku, ustav samoproglašene države, prava koja su tu identifikovana kada je u pitanju prvenstveno srpska zajednica ali i ostale manjinske zajednice, govore o tome da niko od ovih koji su počeli još 90ih godina da razaraju Jugoslaviju, pa Srbiju, nema ideju da napravi dole prostor na kojem nema mesta za Srbe i ostale etničke zajednice", kaže Odalović i dodaje:
"Tako da mi se čini vrlo pragmatična odluka koja će uslediti da se pokuša formirati jedna nova struktura vlasti, ona struktura koju bi mogao da prepozna Tramp ili Trampova administracija. Oni koji budu u ime Trampa slali poruke i dolazili da podrže neku opciju, će vrlo jasno biti opredeljeni prema tome s kim treba da se radi dalje. I ako to budu ove opcije koje mogu da naprave većinu, i sa njima će se razgovarati o budućnosti srpske zajednice i o budućnosti ostalih nemanjinskih zajednica. To nema uopšte dileme da i značajno resetovanje se mora dogoditi u odnosu na trenutno stanje jer ovo stanje nije prirodno, nije normalno i nije nešto što je održivo. Iz prostog razloga što je Kurti nasiljem i terorom i svim onim što je radio i što radi i danas, promenio značajno etničku strukturu KiM, jer veliki broj Srba se pod terorom Kurtija iselio ili napustio svoje prostore. Znači nije to neka opcija koju će podržati bilo ko drugi", smatra on.
"Teror nad Srbima niko od drugih političkih predstavnika Albanaca nije osudio"
Ukoliko Aljbin Kurti ne dobije priliku da napravi novu Vladu, postavlja se pitanje, kada je reč o albanskim političkim predstavnicima, postoji li neko ko bi bio spreman da uključi Srbe, a pre svega Srpsku listu, u proces donošenja odluka na Kosovo i Metohiji.
"Svako ko je pragmatičan, mudar i ko razmišlja o funkcionisanju tog prostora i ko želi da gradi budućnost tog prostora, ne može to da radi bez Srba. Da li su oni u ovom trenutku spremni, kada bismo ih pitali, verovatno ne bi bili spremni. Kurti je više od dve godine vršio teror, ono što je radio na severu Kosova i Metohije, i to je bila jedina tema njegove kampanje, da je on proširio, uslovno rečeno, državnost i da je osvojio sever Kosova i Metohije. Ostao je samo most, nije ga još otvorio, nije ga srušio. Evo, to je jedina tačka koju još nije realizovao", kaže Odalović i dodaje:
"Niko od lidera političkih stranaka kosovskih Albanaca to nije osudio. Ove opcije koje su sada blizu te većine, a mislim na stranku Hašima Tačija (PDK), Ramuša Haradinaja (AAK) i stranku Ise Mustafe (DPK), nisu se oglašavale. Jednom je Isa Mustafa poslao poruku, rekavši da Kurti mora da ima mnogo više senzibilnosti za sever Kosova. Mislim, i to je bilo nešto u odnosu na ništa, ali u ovoj kampanji, oni su njega napadali samo zato što je srušio mostove sa Zapadom, kako su oni rekli, i s Amerikom. I to je strah koji su oni imali. Samo je to bila tema predizborne kampanje, a Kurtijeva tema je bila samo proširenje 'državnosti' i gašenje, kako on kaže, paralelnih institucija na severu KiM", ističe Odalović.
Komentarišući situaciju u kojoj je u parlament privremenih institucija ušao i dosadašnji ministar Nenad Rašić, Odalović ističe da se to postiglo "otimanjem mandata", da bi Kurti u skupštini KiM imao sebi bliske Srbe.
"Po onoj staroj 'drž'te lopova', to Kurti danas radi, on je sve što je mogao da uradi uradio da Srbima otme mandate. Da stvori uslove da neke druge političke opcije koje su njemu mnogo bliže dobiju glasove i da budu deo parlamenta. I nažalost uspeo je, to je sad moralno pitanje za Rašića, moralno pitanje za Srbe koji su upali u jedan ovakav aranžman, ali to je Kurtiju trebalo iz više razloga", kaže Odalović i dodaje:
"Jedan od razloga je prvo da Srpsku listu proba da na određeni način svede na mnogo manji broj mandata nego što je ona uvek imala. To mu je bio prvi cilj i sve što je radio prethodne dve godine, među ostalog proterivanje Srba, sudski sporovi, hapšenja na prelazima i teror koji je vršio su bila u funkciji zastrašivanja Srba i da Srbima on kaže da neće moći na budućim izborima slobodno da odlučuju", ističe on.
Odalović je govorio i pitanju uspostavljanja mira u Ukrajini, a njegovo gostovanje u celosti pogledajte u video prilogu..
Drecun: Procena NATO-a je da je situacija na KiM nestabilna
Milovan Drecun je govorio o posebno teškom položaju Srba na KiM, kao i o perspektivi za uključenje stvarnih predstavnika naroda u kreiranje političkog života i zajednice na KiM.
Na sednici Vlade Srbije u Beogradu, kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, istaknuto je da na prostoru KiM postoje bezbednosni izazovi, a pitanje koje se postavlja je u kakvoj su ti izazovi vezi sa izbornim procesom na Kosovu, koji još uvek nije okončan.
"Svaka politička nestabilnost, bila ona vezana za predizborni, izborni ili postizborni proces, svakako da pogoršava bezbednosnu situaciju. Tim više što je odnos aktivnih vlasti u Prištini prema srpskom narodu izuzetno brutalan. Teroriše se srpski narod, ne samo da ga terorišu institucije, aparat prisile poput tih specijalnih parapolicijskih jedinica, već je sve više ekstremnih Albanaca koji takođe napadaju srpski narod. I to utiče na bezbednost", kaže Drecun i dodaje:
"Sama turneja koju generalni sekretar NATO-a planira na Balkanu, da poseti Sarajevo i Prištinu, pokazuje kakva je bezbednosna situacija. Dakle, ako NATO koji tretira, kako oni kažu, Zapadni Balkan, kao region od suštinskog značaja za sopstvenu bezbednost, šalje generalnog sekretara da bude u Sarajevu i u Prištini, onda to pokazuje da postoje ozbiljni elementi koji ugrožavaju bezbednost, stabilnost i mir", ističe on.
Tanjug/Dragan Kujundžić
Ipak, u ovom slučaju nije u pitanju samo bezbednost NATO-a, jer je NATO odgovoran za bezbednost i u BiH i na Kosovu i Metohiji.
"Ako oni smatraju da je ovaj region od suštinskog značaja za bezbednost, odnosno da bi svaka nestabilnost u regionu mogla da utiče na bezbednost članica NATO-a, onda je jasno da NATO snosi određenu odgovornost, svakako i ponajveću. Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, preko prisutstva u KFOR-u, a kada je u pitanju BiH, preko prisutstva u EUFOR-u. Vidite da tamo jačaju snage i ova turneja nije nimalo slučajna. Očigledno da je i u NATO-u u proceni da postizborna situacija na Kosovu i Metohiji, koja se tek otvara, jer nisu saopšteni konačni rezultati, da može dovesti do velikih nestabilnosti, ne samo političkih nego i međunacionalnih, i može dovesti do incidenata", kaže Drecun i dodaje:
"Aljbin Kurti ne prestaje s tim, bez obzira što je jasna situacija da građani na Kosovu i Metohiji zaista žele promene, jer opozicione stranke su dobile više glasova, a on namerava i dalje da ostane na vlasti, a njegov odnos prema srpskom narodu, ne da se nije stabilizovao u smislu da postoje naznake da će odustati od daljeg terorisanja ili barem smanjiti nivo terora, već potpuno pokazuje jasne namere da u potpunosti eliminiše izbornu volju srpskog naroda tako što će potpuno marginalizovati Srpsku listu, jednostavno je ignorisati i sprečiti da učestvuje u radu pri institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji, sem u Skupštini u Prištini", smatra on.
Drecun ističe i da u ovoj celoj priči postoje i drugi rizici, koji su vezani za izborni proces i političku krizu.
"Takva situacija imajući u vidu izuzetno visok stepen organizovanog kriminala koji je uvek nekako nacionalistički opredeljen i protiv srpskog naroda, zatim radikalni islamizam na Kosovu i Metohiji, koji može da oseti da je ovo trenutak za buđenje u smislu jačanja nekih subverzivnih aktivnosti i generalno loših međunacionalnih odnosa na Kosovu i Metohiji, onda to svakako jeste zabrinjavajuća situacija i ona pogoršava bezbednost. Ponavljam, sve dok postoji politička neizvesnost, politička kriza, a ona sada postoji, dok se ne formira izvršna vlast, dok se ne formira ta nova većina, situacija će biti veoma ozbiljna i opterećena", smatra Drecun.
Gostovanje Milovana Drecuna u celosti pogledajte u video prilogu.
Radojević: Srpska lista najveći protivnik Aljbina Kurtija
Fukncioner Srpske liste Milan Radojević ukazao je na pritiske sa kojim se suočavala njegova stranka i podvukao kako je ona, ipak, pobednik prethodnih izbora. Govoreći o izbornom ciklusu, Radojević izostanak konačnih rezultata dovodi u vezu sa Kurtijevom namerom da vrši pritisak na prištinske institucije.
"Mislim da ovo pre može da se koristi za rubriku 'Verovali ili ne', nego za neki izborni proces. Prošlo je više od mesec dana otkako smo završili izbore na Kosovu i Metohiji. U nekim prethodnim izbornim ciklusima, već u samoj noći nakon izbora znali smo konačne rezultate, a narednih sedam dana potvrđene rezultate. Ovo je zaista nešto što je apsolutno neverovatno. Jedino što može biti razlog, jeste pritisak Samoopredeljenja na Centralnu izbornu komisiju da prekroji rezultate koji nisu išli njima u prilog. Ono što je evidentno jeste da Samoopredeljenje Aljbina Kurtija nije postiglo rezultate koje su želeli. Znate i sami da su oni jurili brojku od nekih pola miliona glasova, a osvojili su 10 odsto manje nego u prethodnom izbornom ciklusu. Apsolutno ne mogu sami da formiraju vladu, nemaju većinu, moraju praviti koalicije. Iako formalno možda jesu pobednici ovih izbora, oni su ipak najveći gubitnici u konačnom broju glasova", kaže Radojević.
Govoreći o optužbama Aljbina Kurtija na račun državnog vrha Srbije, Radojević je istakao da je to već viđeno i podvukao da je Srpska lista, uprkos svim pritiscima, apsolutni pobednik.
"To nije ništa novo, ne samo od strane Aljbina Kurtija, već i u prethodnim izbornim ciklusima. Setićemo se da smo u prošlom izbornom ciklusu imali navodne zatrovane koverte sa glasovima koje su došle iz centralne Srbije. Do dana današnjeg nemamo odgovor na to pitanje ko ih je zatrovao, kako, šta je sa tim stvarima. U ovom izbornom ciklusu Aljbin Kurti je optužio državni vrh Srbije. Da ne zaboravimo, spomenuo je čak i Rusiju i ruske medije. Možda će u nekom narednom periodu biti neki mali zeleni ljudi, ko to zna", objašnjava Radojević i konstatuje:
"U svakom slučaju, njegov najveći protivnik je Srpska lista. Ono što je najbitnije i na čemu smo izuzetno ponosni jeste da smo na ovim izborima osvojili najveći broj glasova Srba sa Kosova i Metohije. Da smo bili apsolutni pobednici u svim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, i zato je naš predsednik u izbornoj noći izašao i proglasio pobedu, znači osvajanje svih deset mandata."
Sagovornik podvlači kako je Srpska lista morala da vodi bitku na dva fronta tokom kampanje.
"Srbi sa Kosova i Metohije su ukazali i dalje poverenje Srpskoj listi i samim tim državi Srbiji. To je ono što boli Aljbina Kurtija i to je ono što je poražavajuće za njega. Naime, iako pokušava da prekroji izbornu volju građana, uguravši Rašića i pokušavajući da mu dodeli taj jedan mandat sa albanskim glasovima u Prizrenu i u nekim drugim mestima, na kraju krajeva ne sme se smetnuti s uma da je Srpska lista bila sama protiv svih — kako albanskih, tako i drugih srpskih partija", kaže Radojević
Gostovanje Milana Radojevića u celosti pogledajte u video klipu na dnu teksta.
Komentari (0)