Rasprava o Srbiji u Evropskom parlamentu: Mnogo se čulo, ali šta sve (ne)će imati efekte?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/02/2025

15:10

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Poslanici Evropskog parlamenta u utorak su na plenarnoj sednici u Strazburu raspravljali o situaciji u Srbiji. Sednica je sazvana na inicijativu više političkih grupacija u Evropskom parlamentu, pre svega socijaldemokrata i partija levo od centra, ali je razgovor podržala i Evropska narodna stranka (EPP), najveća politička grupacija čiji je pridruženi član i Srpska napredna stranka. Govori evroposlanika upravo su i zavisili od toga ko iz koje partije dolazi, a postavlja se pitanje i hoće li ova rasprava uticati na proces evrointegracija.

Kako javlja dopisnik Euronews Srbija koji je pratio raspravu, govori poslanika zavisili su od toga ko sa koje strane dolaze - oni levo od centra bili su oštriji prema vlastima u Srbiji, dok su oni desno od centra pokazali blažu i pomirljivu retoriku.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos navela je da treba uspostaviti širok dijalog u Srbiji, a poručila je i da su nedopustivi napadi na mirne demonstrante i da to treba da bude istraženo. Dodala je i da govor mržnje i raspirivanje mržnje nemaju mesta u EU.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula rekao je da je ovo politička kriza koja zahteva političko rešenje, a to rešenje, kako je dodao, "nije u proterivanju građana EU iz Srbije".

Kako navodi naš dopisnik, debata je na trenutke delovala kao da je Srbija slobodna tema, pa su se tako čuli i pozivi da rumunska zajednica u Srbiji ima veća prava, a govorilo se i o lošem položaju Srba na Kosovu i Metohiji.

Slovenačka poslanica Irena Joveva se na kratko obratila i na srpskom jeziku, izrazila je podršku studentima u Srbiji, a u jednom trenutku im se i poklonila.

Inače, debata je ostala samo debata s obzirom na to da nije predviđena nikakva rezolucija ili dokument koji će to pratiti. Za danas su najavljeni sastanci delegacije EP i srpske delegacije za saradnju sa Evropskim parlamentom.

O plenarnoj sednici u Strazburu za Euronews Srbija govorili su Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike i Jovica Pavlović iz Instituta za evropske studije.

Na pitanje kako su razumeli ono što se dešavalo tokom debate, Dimitrov ističe da to znači da su evroposlanici i EP svesni dešavanja u Srbiji, ali i da smo videli debatu koja je bila obeležena stranačkim opredeljenjem.

"Videli smo i Martu Kos i ovaj put je govor bio malo konkretniji od onog njenog pisma koje je delovalo kao da ga je samo napisao ChatGPT, ali ona opet nije želela da bude kritična i nije bila kritična koliko ja smatram da je trebalo da bude, već je pokušala da nekim diplomatskim tonom pošalje, možemo slobodno reći, poruke koje su ustaljene diplomatske fraze u Evropskoj komisiji kako ne bi talasali odnose sa srpskim vlastima. Što se tiče evroposlanika, tu smo videli debatu koja je manje-više obeležena stranačkim opredeljenjima, dakle, da nisam video imena koja govore, otprilike bih znao na osnovu grupacije ko bi šta rekao. Bio je očekivano da će, recimo, EPP i konzervativci zauzeti neki srednji stav bez neke jake kritike, da će, recimo desnica održati govor koji je delovao kao da ga je pisala Srpska napredna stranka, dok će, recimo Tonino Picula, socijalisti, i Zeleni biti dosta kritični prema Srbiji", rekao je on.

Pavlović kaže i da je najindikativnije to što se ovakva debata održala tek tri i po meseca od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

"Jako je lepo od njih što su se setili da u svom neposrednom susedstvu prokomentarišu jako važne događaje koji se dešavaju, ali opet, to je po meni pre svega samo lepo, ali ne toliko i značajno. I dalje imamo Evropsku komisiju kao značajniju instituciju koja takođe za sada samo prati situaciju i ono što je meni najvažnije jeste ta poruka da ako će doći do nekih promena u ovom društvu, one moraju doći iznutra, ne može se oslanjati na bilo koga i to je jako važno i hvala evropskim poslanicima i EU što nas uči tu lekciju", rekao je on.

Debata je, kako kaže Dimitrov, bila više simboličke prirode, da ona jeste bila prilika da se pošalje poruka, ali da ona neće uticati na stav komisije.

Odnos Srbije i EU

Pavlović ističe da je odnos Srbije i Evropske unije već duže vreme takav da ne ostavlja prostor "osim da budete evroskeptik".

"Ja kao neko ko se zalaže za evropske integracije prosto smatram da je vreme da i Srbija redefiniše svoj odnos tako. Gledano duži niz godina, određene reakcije koje su proforme, koje su vrlo birokratskim jezikom izrečene i vidimo da se saradnja sa vlastima u Srbiji koje formalno vode proces evropskih integracija, dok usput tog Piculu predstavljaju tako kako predstavljaju, onda vam ne ostaje ništa drugo nego da se zapitate koji je krajnji cilj EU u vezi sa Srbijom", rekao je on.

Gledajući ekonomski interes Evropske unije, kaže Dimitrov, on svakako jeste usmeren ka Srbiji kao najvećoj zemlji na Zapadnom Balkanu i ekonomski najjačoj.

"Najviše poslova koje ima EU na Zapadnom Balkanu i najviše novca se upravo okreće u Srbiji. S druge strane, imamo to da Srbija ima tu balansirajuću politiku, gde ona želi dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom. Evropska unija želi da što više približi Srbiju sebi i na taj način izbaci Rusiju i izbaci Kinu", dodao je on.

Na pitanje da li će ova debata i trenutna dešavanja u Srbiji uticati na proces evrointegracija, Pavlović kaže da je pitanje ko i kako vodi taj proces integracija. Ako očekujemo, kako dodaje, više onoga što već imamo, misli da na to neće biti uticaja, a nastaviće se formalno taj proces bez nekog cilja na kraju.

"Ako želimo da napravimo mi sami neke reforme koje će nas možda u budućnosti voditi ka pravim evrointegracijama, gde ćemo moći i mi da imamo evroparlamentarce koji će biti ravnopravni, onda stav Evropske unije jednostavno mora da se promeni. Dakle, ako ona stvarno vidi Srbiju kao ravnopravnog člana, ako ne, ovo može da se nastavi još 20 godina. Smatram da sve zavisi od Evropske unije, kako ona vidi i želi Srbiju da vidi u budućnosti i da li u svom neposrednom komšiluku ili kao deo svog sistema. Ono što je jasno je da u Srbiji demokratske promene prosto postoji želja koja se pokazuje. Studenti su to pokazali da se ne živi više u tom ustaljenom sistemu gde se pravimo da idemo u Evropsku uniju, a Evropska unija se pravi da hoće da nas integriše. Dakle, gest sa ove strane je pokazan, sad je na Evropskoj uniji da li će da nastavi sa svojim birokratskim rečnikom ili će stvarno da se potrudi da preduzme neke konkretne pomake kako bi Srbija napredovala ka Evropskoj uniji", istakao je Pavlović.

Govoreći o tome što je Marta Kos izjavila da put ka članstvu podrazumeva reforme koje se nalaze u evropskim vrednostima, a ne samo u zakonodavstvu, Dimitov kaže da to možemo protumačiti tako da će Marta Kos, za razliku od njenog prethodnika, ovaj put gledati da li se zakon primenjuje i da li su te reforme zaista sprovedene.

"Mi imamo dosta toga što je Srbija uradila, što zaista je samo ono da se štiklira da je nešto urađeno, ali kada pogledamo suštinu, osim donetog zakona, suštinski reforme nemamo. Srbija manje više stoji u mestu, to što se donese je ili deklarativne prirode, ili samo da se kaže da smo u procesu. Mžemo tu izjavu Marte Kos tumačiti na taj način da će recimo Evropska komisija u sledećem svom izveštaju govoriti i o tome šta je zapravo sprovedeno", rekao je on.

Očekivanja opozicije od EU

Na pitanje da li opozicija u ovom trenutku ima prevelika očekivanja od Evropske unije kada je reč o učešću u razrešenju krize u Srbiji, Dimitrov kaže da opozicija ovog puta uopšte ne gleda u Evropsku uniju.

"Mislim da je došlo do nekog velikog razočarenja Unijom, pogotovo nakon njene otvorene podrške litijumu. Tu je naravno i opala podrška među stanovništvom, gde se samo stanovništvo oseća na neki način izdano i kao da je Evropska unija prosto prodala Srbiju zarad svojih ekonomskih interesa. Dodatno, njeno ćutanje na mnoge suštinske probleme u Srbiji takođe je dalo signal opoziciji da Evropska unija, Evropska komisija pre svega i neke države članice prosto nisu saveznici. A s druge strane, mi nemamo funkcionalnu opoziciju sa kojom Evropska unija može istinski da razgovara", naglasio je Dimitrov.

Sa tim je saglasan i Pavlović koji kaže da je problem ako govorimo o opoziciji kao instituciji. Ona je, kako dodaje, oslabljena kao i većina institucija.

"Tako da je pitanje koga ona zapravo predstavlja. Jer mi ne bismo imali ovoliki bunt na ulicama. Dakle, da građani, odnosno naše društvo, može da kanališu svoje mišljenje institucionalnim putem, odnosno glasanjem za opozicione stranke. Tako da je manje više po meni trenutno irelevantno kakav stav ta opozicija zauzima prema Evropskoj uniji", dodao je on.