Poslanici Evropskog parlamenta za proširenje EU na Zapadni Balkan, Viček: Ubrzati pristupanje Srbije

Komentari

Autor: Tanjug

18/12/2024

15:40

Poslanici Evropskog parlamenta za proširenje EU na Zapadni Balkan, Viček: Ubrzati pristupanje Srbije - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) založili su se danas za proširenje EU na Zapadni Balkan, a Anamarija Viček iz političke grupacije Patriote za Evropu pozvala je EU da ubrza tempo kada je reč o pristupanju Srbije ističući da će pregovori sa Srbijom o Klasteru 3 moći da počnu krajem januara ili početkom februara naredne godine.

Tokom debate uoči današnjeg samita EU-Zapadni Balkan u Briselu mnogi poslanici EP govorili su o značaju proširenja EU za bezbednost Evrope, zasnivanju tog procesa na zaslugama i poštovanju vrednosti EU, posebno vladavini prava, kao i o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok se Viček osvrnula na uspehe mađarskog predsedavanja Savetom EU, koje se privodi kraju.

U tom kontekstu ona je, između ostalog, rekla da je Srbija ključna zemlja na Zapadnom Balkanu, ali i u Evropi i ukazala da Srbija sada može da podnese svoje stavove u vezi sa poglavljima 16 i 19 u okviru Klastera 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.

"Važno je da oni mogu da napreduju u tome. To znači da krajem januara, početkom februara možemo da počnemo pregovore o tom klasteru. Lično mislim da će to biti podsticaj procesu proširenja. To je važno za Srbiju. Srbija je ključna zemlja u ovom regionu, ali i u Evropi. Sada je vreme. Vreme je da EU to shvati i da ubrza tempo kada je reč o pristupanju Srbije u budućnosti", poručila je Viček.

Picula: Podržavati proces zasnovan na zaslugama

Predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta (EP) za odnose sa Srbijom Lukas Furlas istakao da je proširenje nije samo geopolitička neophodnost, već je "izbor za bezbednost u Evropi". "Kao predsednik delegacije EU-Srbija, činim sve da ubedim Beograd da su oni potrebni nama i mi njima", poručio je Furlas.

Poslanik Levice Nikolas Faranturis istakao je da je Zapadni Balkan u srcu Evrope i zatražio da se Srbija i Crna Gora pridruže EU.

Izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula rekao je da Zapadni Balkan pripada EU i istakao je da je u procesu proširenja ključno podržavati proces zasnovan na zaslugama i kriterijumima iz Kopenhagena. On je ocenio i da je potrebno da se više sredstava preusmeri ka projektima koji proizvode demokratske, ne samo ekonomske vrednosti.

Poslanica socijalista i demokrata Alesandra Moreti rekla je da je region potreban Evropi, kao i ona njemu, ali, kako je naglasila, ne po svaku cenu. Ona je poručila da je potrebno da postoji jasna volja da region želi da bude deo porodice EU i ukazala na značaj poštovanja evropskih vrednosti. Za poslanika Evropske narodne partije Davora Ivu Štira proširenje EU na Zapadni Balkan ima primarni geopolitički značaj, a, kako je naveo, ključno je da zemlje kandidati iskoriste priliku oživljenog procesa proširenja kojim se ubrzavaju reforme, omogućava pomirenje i priznanje i usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Ukazao je na koristi koje će Zapadni Balkan imati od EU i pre članstva, preko Plana rasta, i ocenio da je potreban brži napredak u oblastima kao što je integracija regiona u evropsku zonu bez rominga.

"Komisija može da računa na našu podršku u ostvarivanju strateškog zadatka integracije Zapadnog Balkana u EU", poručio je on.

Tineke Strik iz Zelenih rekla je da EU iz samita u samit upućuje dirljive reči kako EU nije potpuna bez Zapadnog Balkana, ali je ocenila da je EU izneverila region u poslednjih 20 godina zbog unutrašnjih borbi, nezainteresovanosti i izbornih dobitaka.

"Očajnički nam je potrebna akcija. Postepena integracija u naše jedinstveno tržište. Ogromne zelene investicije. Učiniti da građani osete prednosti EU. Ali takođe treba da razgovaramo jednim glasom, koji daje prioritet demokratskim reformama i poštovanju evropskih vrednosti, koji odbacuje etničke podele i nazadovanje vladavine prava", poručila je ona.

Tokom debate čule su se i pojedine kritike na račun Srbije, pa je tako poslanik Ivajlo Valčev rekao da se Srbija ne pridružava zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, tvrdeći da njen pristup prema Prištini i stalne tenzije predstavljaju pretnju po region i pozvala da se tokom samita pokaže da je potrebno pomirenje i pridržavanja obaveza.

Poslanik Vladimir Preblič pozvao je Srbiju da se uskladi sa "demokratskim principima i vladavinom prava EU" i podsetio na tragediju u Novom Sadu i proteste u Srbiji, kao i na tvrdnje Amnesti internešnala o hapšenju aktivista i špijuniranju, dok je o protestima govorio i Andreas Šider iz socijalista i demokrata.