Bursać: Opozicija stalnim menjanjem pristupa i strategije ne uspeva ništa da napravi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/10/2024

14:33

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Na poziv saveza ekoloških organizacija Srbije, nekoliko stotina građana okupilo se juče ispred Gradske uprave Grada Loznice kako bi izvršili pritisak na gradsku skupštinu da ne usvoji prostorni plan grad u kom bi trebalo da se nađe i uređenje za područje Jadra, jer bi, po rečima organizatora, to predstavljalo dozvolu za otvaranje rudnika kompanije Rio Tinto. Ranije su najavili da će u subotu krenuti u jednočasovne blokade upozorenja širom Srbije, kako bi naterali vlast da odustane od projekta Jadar.

Osim ekoloških aktivista, na protestu su bili prisutni i predstavnici opozicionih stranaka.

Komentarišući temu litijuma i proteste, politički analitičar Dejan Bursać rekao je za Euronews Srbija da ovo svakako jeste postalo političko pitanje jer vidimo da se uglavnom politički akteri izjašnjavaju oko toga.

"Što se protesta tiče, svakako da jedan veliki motivator protesta jeste briga za životnu sredinu u tom regionu i to smo videli juče na tom protestu u Jadru da su uglavnom bile lokalne ekološke organizacije uključene i kao organizatori i kao govornici, ali svakako da jedan veliki deo nezadovoljstva tim projektom generiše i generalno opoziciono nezadovoljstvo u određenim krugovima koje postoji prema SNS-u gde se radi o i političkim akterima i glasačima koji se protive svakom potezu SNS-a. U ovoj priči mislim da postoji i jedan drugi generator nezadovoljstva pored ekološkog i pored ovog opozicionog, a to je jedan broj ljudi kom se ne sviđa uopšte kako je postavljen ovaj projekat", rekao je on, dodajući da se to odnosi na to da je reč o zapadnoj kompaniji, da se stvari i određeni patriotski otpor prema projektu.

Kako je dodao, čini mu se da je problematično to što je ovo pitanje postalo politički problem pre nego što je struka rekla svoje.

"Jer onda smo nekako svi, celo društvo smo se odredili prema tom pitanju, bez relevantnih informacija o projektu, nego smo zauzeli neke pozicije, a ljudi jednom kad zauzmu pozicije, menjaju vrlo teško", dodao je on.

Govoreći o strategiji SNS, Bursać kaže da veruje da je tema litijuma ponovo pokrenuta jer nikakvi izbori nisu na vidiku.

"Ja verujem da su oni zato sad pokrenuli ponovo ovaj projekat Jadar, poučeni po njih negativnom iskustvu iz kraja 2021. godine kada su bili oni prvi veliki protesti oko Rio Tinta, a kada su oni morali nekako da to pitanje gurnu pod tepih, jer su dolazili prvo ustavni referendum početkom 2022. a onda i predsednički, vanredni parlamentarni i beogradski izbori u aprilu 2022. Sad SNS nema takav, hajde da kažemo, negativan motiv i oni mogu do 2027. praktično da prolongiraju izbore na svim nivoima vlasti i samim tim mogu da sprovode ovaj projekat, bar do onog vremena kada će većina građana da prihvati to neće biti više politički problematično, bar iz njihove perspektive", rekao je on.

Kada je reč o opoziciji, Bursać kaže da se ona nalazi u konceptualnom problemu.

"Prvo da kažem, kada pogledate brojke, jasno je da opozicija mora da pristupi glasačima, vlasti, bar onim nekim labavim, neodlučnim i slično, da ih nađe ko su oni, jer ako se obraćate samo svojim glasačima iz pozicije opozicije, nemate ih dovoljno. Za listu građanske opozicije na decembarskim izborima je glasalo malo manje od 950.000 ljudi. To je najveća brojka u poslednjih 12 godina koja je glasala za opoziciju i dalje je nedovoljna da se pobedi SNS. Nećete nigde naći glasača osim kod SNS-a. Litijum je možda dobra tema da se neki od njih koji glasaju za SNS, ali su zabrinuti zbog tog Rio Tinta, da im se obratite. A sad kako da im se obratite, to je tako veliko pitanje za opoziciju, ali konceptualni je problem u tipu režima kakav je u Srbiji. Opozicija se u ovakvom tipu režima stalno nalazi u jednoj velikoj dilemi, a to je na koji način se boriti protiv režima", rekao je Bursać.

Kako je dodao, vidimo različite strategije primenjene od strane opozicije.

"Čas protesti, čas borba kroz institucije, čas izlazak na izbore, čas podrška nekim novim akterima koji se pojave politički, čas je to kompletan bojkot izbora i slično. Ja trenutno radim jedno istraživanje sa koleginicom iz Mađarske, tamo se opozicija nalazi u vrlo sličnom sosu kao kod nas i naš zaključak je u stvari vrlo relevantan za ovu situaciju. A to je da opozicija stalnim menjanjem pristupa i strategije u ovom tipu režima ne uspeva ništa da napravi. Njih borba kontinuirana tera da stalno menjaju strategiju iz protesta u borbu u institucijama, iz borbe u institucijama, u bojkote, iz bojkota, opet u izbornu borbu i sl. Ali to zbunjuje glasače i ta nekonzistentnost u stvari sprečava da se stvori jedna kritična masa koja će moći da ugrozi režim. To je u stvari, ja bih rekao, najveći problem opozicije, jedno konceptualno i strategijsko nestrpljenje da se dugoročno bori protiv režima", rekao je Bursać.