Igre 
Od stava prema NATO bombardovanju do poštovanja državnih simbola: Zakonsko regulisanje pitanja od nacionalnog značaja
Komentari29/09/2024
-20:16
Govoreći na generalnoj debati 79. sednice Generalne skupštine UN, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je podsetio na prirodu i posledice NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno Srbiju, kao deo tadašnje zemlje.
Institucije zemlje su jasne u određenju ka događajima od pre 25 godina. One ih posmatraju kao agresiju, i to agresiju bombardovanjem, koja je u znatnoj meri uništila infrastrukturu zemlje, a njen najznačajniji rezultat je stavljanje pod privremenu upravu UN južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije.
Ka svemu onome što se dogodilo na Kosovu i Metohiji, od terorističkih aktivnosti tzv. OVK, zločina terorističkih grupa i NATO snaga tokom agresije, usvajanja rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, povlačenja srpskih snaga bezbednosti iz pokrajine, progona i pogroma nad Srbima, pa do jednostranog proglašenja nezavisnosti od strane privremenih institucija u Prištini, institucije države imaju jasno određenje.
Još važnije, o nekim od tih pitanja se jasno određuje i Ustav, kao i zakoni Srbije u delu u kojem se oni bave suverenitetom, teritorijalnim integritetom i političkom nezavisnošću zemlje, te samim tim obavezom institucija da po svaku cenu i svim sredstvima brane zemlju u ovom delu.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Ipak, svedoci smo svakodnevnog poricanja ili nepoštovanja države, njenih simbola, pa čak i vređanja dostojanstva žrtava, ili direktnog nepoštovanja Ustava, i to u zvaničnim institucijama zemlje. Poslednji primeri, kao što su paljenje zvanične državne zastave i iznošenje stava da je sama Srbija kriva za NATO agresiju, razlog su za duboko uznemirenje javnosti.
O ovoj temi, na osnovu analize istorijskih činjenica, ali i Ustava i zakona, za Euronews Srbija su govorili redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Orlović i istoričar i analitičar Srđan Graovac.
Orlović: Nije zdravorazumski da žrtva agresije želi da bude bombardovana
Profesor Slobodan Orlović je, na pitanje šta su obaveze građana Srbije prema Ustavu, po pitanju poštovanja nacionalnih simbola, iz ugla pravne nauke i tumačenja Ustava i zakona, rekao da u Ustavu Srbije ne postoji obaveza poštovanja nacionalnih simbola, ali je izlaganje poruzi državne zastave kažnjivo zakonu.
Povezane vesti
"U Ustavu Srbije nema takve obaveze, već su simboli kao državna obeležja navedeni među Osnovnim načelima. Izlaganje poruzi državne zastave, što znači i njeno paljenje, kažnjivo je po zakonu", ističe profesor Orlović.
U skladu sa često pominjanim pitanjem poštovanja teritorijalnog integriteta naše zemlje, koji je garantovan pravnim aktima zemlje, Orlović kaže da je to zapravo osnovno načelo Ustava, te da je kao takav nepovrediv.
"Teritorijalni integritet je osnovo načelo u Ustavu i on je nepovrediv. Svi zvaničnici Republike moraju da ga poštuju, kako u javnom govoru tako i u ponašanju (postupanju), u suprotnom snose političku, a u nekim slučajevima i krivičnopravnu odgovornost. Ostali gradjani, u skladu sa slobodom govora, nemaju takvu odgovornost", kaže Orlović.
U odnosu na događaje iz 1999. godine koji su u javnosti nazivani agresijom, a zatim "intervencijom", da bi se danas opet govorilo o "agresiji" na Srbiju, kao "zvaničnom stavu države", profesor Orlović ističe da Ustav i zakoni ne uređuju pitanje NATO agresije, a da, po slobodi govora i mišljenja, ostaje na svakom pojedincu da se prema ovom pitanju odredi.
"Ustav i zakon ne uređuju NATO agresiju. Nije mi poznat ni 'zvaničan' stav o tome, osim što se ona pominje - i sada naziva agresijom, dok je ranije bila intervencija - po potrebi, češće ili ređe. Opet po slobodi mišljenja i govora, svako ima pravo na svoje mišljenje o NATO agresiji", ističe profesor.
Youzube/RTS Oko - Zvanični kanal/Screenshot
Agresija NATO na SRJ, odnosno Srbiju, je izvršena protivpravno, od strane jednog dela međunarodne zajednice, iako je Srbija, odnosno tadašnja SRJ, uradila sve da do agresije ne dođe. Svejedno, u javnom diskursu se pojavljuje stav da je tadašnja vlast kriv za agresiju.
Na pitanje šta na takav stav kažu Ustav i zakoni i da li u takvom stavu postoji nešto pravnički problematično, profesor Orlović ponavlja da agresija NATO nije predmet najvišeg pravnog akta zemlje, ali da "nije logično, niti je zdravorazumski da žrtva agresije želi da bude bombardovana".
Povezane vesti
"Nije NATO agresija predmet ni Ustava ni zakona. A što se tiče krivice žrtve agresije (SRJ), nije logično, niti je zdravorazumski da žrtva agresije želi da bude bombardovana, a da joj agresor, nemajući kud, eto ispunjava tu (mazohističku) potrebu. Inače, jasno je da se radilo o agresiji, jer nije reč o vojnoj intervenciji koja je bila skladu sa međunarodnim pravom ili odlukom SB UN", objašnjava profesor Orlović.
"Istorija nije uređena Ustavom, već je svaki Ustav propis sadašnjice i plan za budućnost"
Odgovarajući na pitanje šta Ustav i zakoni kažu o suverenitetu zemlje u određenju prema svim pitanjima, pa i prema pitanjima istorije, te ima li Srbija pravo da samostalno određuje kako će da gleda na neke događaje ili je obavezno prihvatanje tuđeg stava, profesor ističe da Ustav ne uređuje ni istoriju, ali da suverene države imaju pravo da same uređuju svoju istoriju.
"Istorija nije uređena Ustavom, već je svaki Ustav propis sadašnjice i plan za budućnost. Država je po definiciji suverena, pa kao najviša vlast na državnoj teritoriji sama utvrđuje stavove o svakom pitanju. Realan problem je što mnoge države to ne rade, a neke i ne žele, već slušaju velike sile", ističe profesor Orlović.
Povezane vesti
Na kraju, po pitanju političke nezavisnosti države, Orlović kaže da je ona srž Ustava svake samostalne države, a da po definiciji politička zajednica koja nije nezavisna, ne može da bude država.
"Državna nezavisnost je srž svakog Ustava samostalne države. Po definiciji, politička zajednica koja nije nezavisna ne može ni biti državom. Otuda se svaka država samoproklamuje nezavisnom, ali tek manji broj njih je stvarno nezavisan u međunarodnim odnosima", zaključuje profesor Slobodan Orlović.
Graovac: Zakonima regulisati pitanja od nacionalnog značaja
Istoričar Srđan Graovac kaže da, iako istorija nije ustavna kategorija, postoje brojni primeri zemalja koje zakonima regulišu određena pitanja od nacionalnog značaja.
"Istorija naravno nije ustavna kategorija u tom smislu da će Ustav definisati polje delokruga istorijske nauke, ali ono što jeste važno je da neka pitanja koja su važna, koja imaju istorijski značaj, imaju važan nacionalni, pa i politički značaj, se nekada i definišu, ako ne direktno Ustavom, onda zakonima. Vi imate primer zemalja koji u zakonima određena pitanja regulišu, pitanje genocida ili slično. Da to bude jednostavno zakonska obaveza kada je u pitanju poštovanje tih događaja", kaže Graovac i dodaje:
"Mi nemamo ni zakonski regulisano pitanje NATO agresije, tako da u tom smislu to je pre svega odgovornost svakog pojedinca i odgovornost društva kako ćemo se mi odnositi prema tom pitanju. E sada, ovde je glavni problem politizacija svega toga što se desilo. Nije sporno da je to agresija. Po pravnim kriterijumima sprovedena je jedna akcija koja nije bila u skladu sa međunarodnim pravom, koju je sproveo NATO pakt, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji jedini ima pravo da dozvoli vojnu akciju protiv određene zemlje, što znači da je to bila brutalna agresija i ništa više. I drugačije ne može nikako da se tumači".
Youtube/B92 TV/Screenshot
On kaže i to da se izvrtanje istorijskih činjenica i događaja dešava isključivo zbog politizacije, a da to što se dešava u Srbiji nije izolovan slučaj.
"Kod nas je to tako isključivo zbog politizacije i istorije, a što nije nešto strano, što se dešava i dan danas širom sveta. Imate primer Aušvica, gde onaj ko je oslobodio Aušvic, ne može da prisustvuje obeležavanju oslobođenja tog logora", kaže Graovac.
Graovac kaže i to da agresija NATO na SRJ nije neka daleka istorija, već upravo bliska i da je sve svima poznato u vezi sa tim događajem, ali da spoljni faktor, onaj koji je agresiju izveo, ne želi da se ona tako definiše.
"Ovo je itekako bliska istorija. To se desilo pre 25 godina. Ali šta nam to govori? To nam govori da određene strukture spoljnog faktora, one koje su učestvovale u toj agresiji, ne žele da se to definiše kao agresija, već kao 'intervencija'. U okviru našeg društva u Srbiji itekako ima političkih delatnika i organizacija koje to zastupaju iz direktno pragmatičnih interesa, a to je da dobiju podršku zapadnih centara moći, da dobiju njihovo razumevanje", kaže Graovac i dodaje:
"To je nešto što se tiče samo zloupotrebe istorije u dnevno-političke svrhe. E sad, koliko je ta zloupotreba istorije bitna, vidi se kroz činjenicu da je istorija deo identiteta svakog naroda, kao što svaki pojedinac ima svoju prošlost i ta prošlost je nešto što ga definiše, isti je slučaj i sa narodom".
"Onaj ko pravda NATO agresiju i naziva je 'intervencijom' direktno se zalaže za protivpravnu nezavisnost 'Kosova'"
Graovac o pitanju pozadine NATO agresije kaže da je njen cilj bio stavljanje pod kontrolu teritorije Kosova i Metohije, što je NATO-u na neki način i uspelo nakon 1999. godine.
"Pozadina tih događaja iz 1999. godine je bila želja, u ovom slučaju NATO-a, da Kosovo i Metohiju stavi direktno pod svoju kontrolu. Cilj agresije nije bila agresija sama po sebi, nego upravo stavljanje pod kontrolu dela teritorije Srbije. NATO je to i uspeo nakon 1999. i to je formalizovano na neki način i Kumanovskim sporazumom, i rezolucijom Ujedinjenih nacija, naravno sve uz prisustvo NATO trupa koje su raspoređene na Kosovu i Metohiji", kaže Graovac.
S obzirom da je cilj bio staviti tu teritoriju pod kontrolu NATO-a, Graovac primećuje da se agresija naziva "intervencijom" sa ciljem da se opravda i krajnji rezultat, tj. zauzimanje Kosova i Metohija i "nezavisnost Kosova".
"Agresija se naziva "intervencijom" upravo zato što je ta teritorija trebalo da se izmesti iz ustavno-pravnog poretka Srbije i stavi pod direktnu kontrolu NATO-a, a ta teritorija je u ovom slučaju 'nezavisno Kosovo'. Samim tim svako ko govori o NATO 'intervenciji' i pravda agresiju, on je u stvari logično neko ko zagovara upravo taj krajni cilj, onoga što je bilo osmišljeno kao NATO-agresija. Tu nema nikakve dileme", objašnjava Graovac i dodaje:
"Vi imate političke partije i pojedince, koji direktno pravdaju NATO agresiju. Direktno rečima kojima NATO pokušava agresiju. I kad pogledate njihovo delanje, uvek ćete videti da se oni suštinski, na ovaj ili onaj način, manje ili više prikriveno, zalažu za nezavisnost Kosova".
Tanjug/Jadranka Ilić
Osim pitanja agresije i njenog cilja, u javnosti se i ovog puta, u odnosu na optužbe da je Srbija sama kriva za agresiju, povela rasprava da li je otpor agresiji bio nužan, potreban i svrsishodan. Graovac ističe da postoji i mišljenje da je otpor bio uzaludan, i da bi rezultat u svakom slučaju bio isti, ali da je otpor bio obaveza institucija države po samom Ustavu.
"Kada pogledate danas, ima onih koji imaju mišljenje da bi rezultat bio svakako isti. Da se naša zemlja i saglasila sa mirnim preuzimanjem dela naše teritorije ili što je pružila oružani otpor, da bi u svakom slučaju rezultat bio isti. Samo bismo izbegli to stradanje itd. To ne može tako da se tumači, jer ukoliko bismo se mi saglasili sa tim stavom, onda bismo de facto pogazili sopstveni Ustav", kaže Graovac i objašnjava da to ne bi bio prvi slučaj u istoriji, ali da su okolnosti u drugim primerima bile potpuno različite.
"Imate primer Čehoslovačke pre Drugog svetskog rata. Zapadne sile, bile na strani Nemačke ili protiv Nemačke, složile su se tada da bi Čehoslovačka trebalo tako da postupi da bi se izbegao rat širih razmera. Tako da nije naš primer jedini u istoriji. Primer Čehoslovačke je najpoznatiji", objašnjava Srđan Graovac i dodaje:
"Ali to takođe ne izuzima situaciju da se desila agresija. I nakon rata svi su priznali da se desila agresija na Čehoslovačku i da to nije ništa sporno. Ali politička elita tada u Čehoslovačkoj je odlučila da se neće braniti. Da će se jednostavno pomiriti sa svojom sudbinom i da će prihvatiti da bude uništena. To je bila odluka tadašnje vlasti u Čehoslovačkoj. U svakom slučaju postoji pitanje da li je to bilo protivustavno delovanje u Čehoslovačkoj, naravno da je bilo. Tu nema dileme", zaključuje Graovac.
Preporuka za vas
Komentari (0)