Lični stav kolumniste Ivana Radovanovića: Kada glupaci marširaju

Kada pogledam poslednju nedelju (šta, nedelju? Godinu, deceniju), prvo mi padnu na pamet Karlo Cipola i njegovi Temeljni zakoni ljudske gluposti (idiotluka).

Davno upokojeni profesor ekonomske istorije sa Berklija, napisao je taj esej za sebe i par drugara, ali stvar se raširila, i postala ne samo popularna, nego i temelj svake ozbiljne rasprave o glupostima, gluperdama i njihovom uticaju na naš život.

Što je najvažnije, Cipola nije gnjavio. Stvar je, ionako, prosta, i on je samo sistematizovao, ubacio logiku tamo gde je nema, i sada svi znamo:

Glupi su oni koji, svakom svojom akcijom, postupkom, nanesu štetu i sebi i drugima.

Naivni, objašnjava Cipola, uglavnom sebi štete, ali neko može, od njihovih postupaka, da ima i korist. Inteligentni, uvek, rade nešto za svoju i tuđu dobit. Pokvareni, znaju tebe da prevare, ali oni će da se bar naplate.

Samo od glupih, nikakve vajde nema.

I, sada, da ne bi, na uglednom portalu, bilo koga vređali, mislim da je vreme da čitaoci sami ocene naše političko okruženje, na najjednostavniji mogući način:

Napišite ime stranke, lidera, pobrojite akcije koje su pravili, i onda stavite crticu, i posle nje, zaključak.

Naivan.

Inteligentan.

Pokvaren.

Glup.

Da bi vam bilo lakše, služite se Cipolinim temeljnim zakonima, ima ih pet.

Prvi glasi:

Uvek se, i neizostavno, potcenjuje broj glupaka u opticaju.

Drugim rečima, ne potcenjujte glupost, ničiju. I vrlo brzo će vam biti jasno isto što i Cipoli. Glupaka ima svuda, pa i među onima koji su vam, na tren, izgledali pametno.

I da sve bude još gore, pojavljuju se na najneočekivanijim mestima, iznenada, samo da bi vam dosađivali i maltretirali vas, krali vam vreme i energiju, bez ikakvog razloga.

Kome nije jasno o čemu pričam, neka proba da ponovo pročita sagu o Sergeju Trifunoviću, sve zajedno sa njegovim i izjavama njegovih saboraca. Da se izbodeš, i popiješ kukutu, za svaki slučaj.

Drugi temeljni zakon je logičan nastavak prvog i glasi:

Verovatnoća da neka osoba bude glupa, nema nikakve veze sa bilo kojom drugom karakteristikom te osobe.

Ako vam nije jasno, razmislite, niste vi glupi.

Koliko je glupih među krezubim radnicima, penzionerima, nepismenima, isto ih je, u procenat, i među obrazovanima, pa i među akademicima (Cipola tvrdi da je ozbiljno to istražio, i verujem mu).

Uostalom, pogledajte novine (novinare), obratite pažnju na razne glumce, političare sa mašinskim mozgom i bez njega, profesore koji šire teorije zavere, zatucane akademike, istraživače javnog mnjenja, sociologe, psihologe, ...i videćete uvek jedno te isto. Od svega što rade, pričaju, koristi nema niko, a najmanje oni.

Da sve bude još gore, ti nesrećnici, i kada uzrokuju, za sebe, neki dobitak, on je toliko sitan da odmah možete da ih smestite u potkategoriju o kojoj govori Cipola, a koja je, za moj ukus, možda i najgora. Takvi su naivni, ka glupim. Užas.

Treći temeljni (zlatni), zakon je onaj o kojem smo već pričali:

Glupa osoba je ona koja izaziva gubitke drugoj osobi, ili skupini ljudi, istovremeno ne pribavljajući nikakvu korist za sebe, osim što, često, i sebi nanosi štetu.

Poznato vam je, da ne gnjavim. Samo razmislite koju ste, vi sami, korist imali od silesije raznih političkih akcija, protesta, buna, uzbuna, u proteklih deset godina, kakvu korist je imala nesrećna opozicija, i sve će vam biti jasno.

Četvrti temeljni zakon je dosta poučan:

Čovek koji nije glup stalno zaboravlja da se svaka saradnja i/ili odnos sa idiotom, u bilo koje vreme, na bilo kojem mestu, i u bilo kakvim okolnostima, na kraju, po pravilu, pokaže kao skupa greška.

Sasvim sam ubeđen da je ovaj temeljni zakon bio apsolutno nepoznat Vladici Cvetkoviću (akademiku, geologu, jednom od retkih koji su o litijumu pokušali da govore racionalno), kada se, svojevremeno, odlučio za društveno politički angažman u Proglasu.

Danas ga tamo nema, nema ga ni u medijima koji su ga dizali u nebesa, i nadam se da će tako i ostati. Zbog četvrtog zakona. Previše je on mudar za tu količinu glupana.

Peti temeljni zakon, poslednji, ponovo nas vraća na početak:

Glupa osoba je najopasnija.

Prema tome, izbegavajte takve. Neki put je bolje biti sam, nego okružen glupacima. Razmislite o svom benefitu, u svakom smislu te reči. Život nema reprizu, skup je, treba snage i energije da se izgura, ne trošite ih, a ni novac, ni vreme, na budale.

Za kraj, pošto počinje zasedanje Skupštine, a zabave radi, uzmite papir i olovku, i ocenjujte:

Pametan, naivan, pokvaren. Pa glup, glup, glup...