Evropska komisija objavila izveštaje o vladavini prava u zemljama članicama i kandidatima: Šta piše u delu za Srbiju?

Evropska komisja objavila je izveštaje o vladavini prava u zemljama članicama, a ove godine prvi put je to učinila i za četiri zemlje kandidate, među kojima je i Srbija. U opširnom izveštaju na oko 30 strana analizirala se situacija u pravosuđu, medijima, borbi protiv korupcije i sveobuhvatno o situaciji u vezi sa vladavinom prava.

Kada se govori o pravosuđu, navodi se da je srpski pravosudni sistem prošao kroz brojne reforme, ali da politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo ostaje visok. Navodi se da su preduzeti brojni koraci kako bi se taj pritisak smanjio, ali da to i dalje mora da se posmetra i da se vidi kako se sa tim napreduje.

Druga važna oblast je borba protiv korupcije. Navodi se da u Srbiji postoji pravni okvir za borbu protiv korupcije, ali da su u praksi brojni nedostaci. Piše i da Tužilaštvo za organizovani kriminal nema dovoljno zaposlenih, a da takođe postoji i zabrinutost od, kako se navodi, politički motivisanog uplitanja u istrage slučajeva visoke korupcije.

Govorilo se i o situaciji u medijima, te stoji da je donet novi set medijskih zakona kako bi se uskladili sa standardima i normama EU, ali da je potrebno dalje usklađivanje kako bi se približili standardima.

Kritikuje se rad REM-a jer on, kako kažu, ne ispunjava u potpunosti svoj mandat za očuvanje medijskog pluralizma i profesionalnih standarda i postoji zabrinutost po pitanju nezavisnosti. Takođe stoji da se novinari suočavaju sa odbijanjem dostavljanja informacije od javnih zvaničnika, ili od njih uopšte ne dobijaju odgovore.

Četvrti deo se bavi zakonodavstvom i brojnim drugim oblastima i navodi se da je parlament ograničen u svom radu zbog, kako kažu, nedostatka autonomije, efikasnosti i transparentnosti.

Mitrović: Srbija kaska za državama članicama

Analitičar Sava Mitrović iz Centra za evropske politike smatra da Srbija, kada je u pitanju vladavina prava, kaska za državama članicama EU. Što se zemalja regiona tiče, on primećuje da one imaju iste probleme kao Srbija, kao i da će se korupcija ili pritisak na pravosuđe pomenuti i u izveštajima o Albaniji i Severnoj Makedoniji.

Fokusirajući se na situaciju u Srbiji Mitrović navodi nekoliko problema, koji su po njemu endemski.

"Sistem koji ja poznajem je sistem u Srbiji i tu zaista mogu da kažem da postoje neki endemski, hronični problemi kada govorimo o državnoj upravi. Naravno onaj problem postavljanja lica na funkcije, privremene funkcije, osnovne funkcije vršioca dužnosti, u javnim preduzećima, u državnoj upravi, gde se krši zakon o državnim službenicima, gde se lica koje nemaju status državnih službenika postavljaju na pozicije državnih službenika na položaju, odnosno onih menadžera koji su ključni za efikasan i kompetentan rad javne uprave. Ili kada govorimo o javnim nabavkama, znamo da nije od juče problem donošenja leks specijalisa, dakle zakona kojim se, faktički, određeni važni, vrlo obimni infrastrukturni i drugi projekti izuzimaju od zakonskih regulativa", kazao je analitičar za Euronews Srbija.

Što se metodologije EK tiče, naš sagovornik objašnjava da oni imaju izvore iz naše države i da komuniciraju sa organima državne uprave i političarima, ali i sa predstavnicima civilnog društva

"Ti podaci su vrlo transparentni. Evropska komisija tu u nekim delovima čak i citira našu državnu revizorsku instituciju koja ukazuje da gotovo 20 odsto ukupne vrednosti svih javnih nabavki koje su sprovedene u 2023. godini imaju neku nepravilnost u sebi", napominje Mitrović.

Države članice i EU u celini mnogo bolje primpremljene za nove izazove

Države članice i EU u celini su mnogo bolje pripremljene za otkrivanje, sprečavanje i prevladavanje novih izazova, što doprinosi otpornosti evropskih demokratija i uzajamnom poverenju u EU, ističe se u petom godišnjem Izveštaju o vladavini prava, koji je Evropska komisija danas objavila.

Međutim, u nekim državama članicama i dalje postoje sistemski problemi i stanje se dodatno pogoršalo i ti problemi su razmotreni u preporukama iz ovogodišnjeg izveštaja, saopštila je Evropska komisija.

Kao i svake godine, Izveštaj za 2024. godinu uključuje zvanično saopštenje u kom se ispituje stanje u celoj EU i 27 poglavlja o pojedinačnim zemljama u kojima se razmatraju bitne promene u svakoj državi članici.     

Izveštaj, takođe, uključuje ocenu sprovođenja prošlogodišnjih preporuka i na osnovu toga se još jednom daju posebne preporuke upućene svim državama članicama.

Izveštaj obuhvata četiri stuba: nacionalne pravosudne sisteme, okvire za borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, kao i druge institucionalne sisteme provere i uzajamne kontrole.

Kada je reč o reformi pravosuđa, mnoge države članice preduzele su mere na osnovu preporuka iz 2023. i sprovele reforme dogovorene u kontekstu Mehanizma za oporavak i otpornost, navela je u izveštaju EK.

Nekoliko država članica je pokrenulo ili dodatno napredovalo u važnim reformama za jačanje nezavisnosti pravosuđa.

Korupcija i dalje problem za građane i preduzeća EU

Istovremeno i dalje postoje određeni sistemski problemi u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, a uočeni su određeni slučajevi pogoršanja stanja.

U zemljama kandidatima preduzete su važne reforme, između ostalog na ustavnom nivou, kako bi se ojačali nezavisnost pravosuđa i kvalitet pravosudnih sistema, međutim, potreban je dodatan rad, posebno u oblastima koje se tiču funkcionisanja samoupravnih tela sudstva i imenovanja sudija.

Korupcija je i dalje ozbiljan problem za građane i preduzeća u EU, prema rezultatima Specijalnog i Brzog (fleš) istraživanja Evrobarometra iz 2024. o stavovima građana i preduzeća o korupciji u EU, navela je EK u izveštaju.

Od prošle godine države članice su poboljšale svoje institucionalno okruženje za uspešniju borbu protiv korupcije, između ostalog i povećanjem resursa za službe za sprovođenje zakona, tužilaštava i pravosuđa.     

Istovremeno su potrebne dalje mere kako bi se ojačali preventivni okviri, kao što su oni koji uređuju lobiranje i pravila o sukobu interesa i prijavljivanju imovine i osigurale efikasne istrage i krivično gonjenje u slučajevima korupcije.

U zemljama kandidatima ojačani su pravni i institucionalni aranžmani, iako je potrebno dodatno ojačati istragu i krivično gonjenje slučajeva korupcije.

Od poslednjeg izveštaja o vladavini prava nekoliko država članica je preduzelo konkretne korake za poboljšanje bezbednosti novinara i njihovog radnog okruženja, između ostalog imajući u vidu inicijative Komisije kao što su  Evropski akt o slobodi medija (EMFA), koji je već na snazi i u potpunosti se primenjuje od avgusta 2025, Direktiva i preporuka protiv strateških tužbi protiv javnog delovanja ("Anti-SLAPP") te Preporuka o bezbednosti novinara.

Međutim, u nekoliko država članica i dalje postoji zabrinutost u pogledu nezavisnog upravljanja ili finansijske stabilnosti javnih medijskih servisa, transparentnosti vlasništva nad medijima, prava na pristup javnim dokumentima te transparentne i pravedne raspodele državnog oglašavanja.

Komisija je još jednom izdala nekoliko preporuka o svim tim temama, uključujući bezbednost novinara.

U zemljama kandidatima postoje poteškoće, posebno kad je reč o transparentnosti vlasništva nad medijima, nezavisnosti regulatornih tela ili javnih medijskih servisa i bezbednosti novinara, iako su u nekima od njih sprovedene reforme kako bi se rešila neka od tih pitanja, navedeno je u izveštaju EK.

Države članice su nastavile da unapređuju kvalitet svojih zakonodavnih procesa i da u njih uključuju zainteresovane strane, što je trend zabeležen i u prethodnim izveštajima o vladavini prava.

Neke države članice su ojačale status i resurse nacionalnih institucija za ljudska prava, zaštitnika građana i drugih nezavisnih tela.

U nekoliko članica nastavljene su i inicijative za jačanje okvira i finansiranja civilnog društva.

Međutim, u pojedinim državama članicama i dalje postoje izazovi, kao što su prekomerna primena ubrzanih postupaka ili opšti kvalitet izrade zakonodavstva, kao i u procesu konsultacija sa zainteresovanim stranama.

U zemljama kandidatima i dalje postoje izazovi u daljem sistemskom postupanju na osnovu preporuka zaštitnika građana i drugih nezavisnih tela.     

Uočene su i poteškoće s kvalitetom izrade zakonodavstva i konsultacijama sa zainteresovanim stranama.

Poziv na nastavak rasprave

EK sada poziva Evropski parlament i Savet da nastave s opštim raspravama i raspravama za pojedine zemlje na osnovu ovog izveštaja i da prema preporukama dodatno razmotre kako se može ostvariti konkretan napredak.

Ona, takođe, poziva nacionalne parlamente, civilno društvo te druge ključne zainteresovane strane i aktere da nastave dijalog o vladavini prava na nacionalnom i evropskom nivou, i to uz veći angažman građana.

Konačno, Komisija poziva države članice da se aktivno posvete rešavanju problema i iskorišćavanju prilika utvrđenih u izveštaju i spremna je da im pomogne u daljem sprovođenju preporuka.

Kada je reč o zemljama kandidatima, EK će nastaviti da prati utvrđene probleme, između ostalog u sledećim godišnjim izveštajima o proširenju.

Dodatne zemlje kandidati će se uključiti u izveštaj o vladavini prava zavisno od toga koliko i kada budu spremne, navedeno je u izveštaju EK.