Posle objave nacrta studija uticaja ponovo aktuelna debata o projektu "Jadar": Šta kažu stručnjaci za Euronews Srbija?

Kompanija Rio Tinto objavila je na svom sajtu radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar", u kojima se navodi da se projekat može bezbedno realizovati u skladu sa najvišim standardima životne sredine Srbije i Evropske unije. Iz Rio Tinta za Euronews Srbija kažu da objavljivanje ovog nacrta ne znači i nastavak realizacije projekta "Jadar". Posle ovoga je ponovo pokrenuta debata o među stručnjacima. 

Dve godine pošto je tadašnja premijerka Ana Brnabić saopštila da je stavljena tačka na projekat "Jadar", a nakon što je Vlada poništila sve upravne akte u vezi sa Rio Tintom, ta kompanija objavljuje radni nacrt studije o proceni na životnu sredinu. Dokument koji je pre odluke Vlade iz 2022. bio ključan kako bi se donela konačna odluka o eksploataciji litijuma, na 2.000 strana objašnjava na koji način bi rudarenje uticalo na životnu sredinu u okolini Jadra. Ne mnogo - zaključak je Rio Tinta.

"Objavljivanje ovih nacrta ne znači da se nastavlja sa realizacijom projekta. Ukoliko dođe do realizacije, onda bi studije bile podnete u redovnoj proceduri predviđenom zakonom koja podrazumeva javnu raspravu", rekla je Marijaniti Babić, zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji. 

U nacrtu studije navodi se da bi se ruda iskopavala na dubinama između 370 i 650 metara i da su razmatrani svi scenariji pa i oni sa najmanje povoljnim ishodom poput mogućih havarija i poplava. Među ključnim mogućim uticajima izdvajaju se promene u protoku površinskih voda.   

Izgradnja rudnika bi mogla da utiče i na kvalitet vazduha posebno tokom faze izgradnje. Rudnik bi izazvao i promene u staništima i na taj način doveo do negativnih uticaja na okolni biljni i životinjski svet. Za sve ove promene, Rio Tinto je predložio rešenja koja bi, kako tvrde stručnjaci u izjavama koje je medijima prosledila kopanija, anulirala sve negativne efekte. 

Dinko Knežević

"Prema svim raspoloživim podacima, a njih je preko 23.000, govorimo o analizama više od 100 učesnika, pokazuje se da je posebna eksploatacija jadra u tom delu Srbije apsolutno bezbedna i sigurna, kako sa stanovišta ljudi, tako i životne sredine", kaže Aleksandar Cvijetić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Kakav stav je zauzela SANU ranije?

Pre Rio Tinta, analizu o uticaju na životnu sredinu objavila je i Srpska akademija za nauku i umetnost. Pre dve godine SANU je saopštio da će realizacija projekta Jadar imati razorne efekte.

"Realizacija projekta Jadar vodila bi masovnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela, degradaciji biodiverziteta zemljišta, šuma, površinskih i podzemnih voda, raseljavanju domaceeg stanovništva, prestanku održivih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti", naveo je tada Velimir Radmilović, redovni član SANU. 

Objavljivanjem radnog nacrta studije, Rio Tinto saopštava da žele da pokrenu javnu raspravu o uticaju na životnu sredinu. Konačna studija bi, navode, mogla da bude završena tek kada Vlada vrati na snagu Prostorni plan područja posebne namene za projekat "Jadar" koji je pre dve godine ukinula.

Vučević: Ako se neko bavi rudarenjem, to mora da bude po najvišim standardima

Premijer Miloš Vučević rekao je za Euronews Srbija da mora da prouči preliminarnu studiju kompanije Rio Tinto, ali da podržava korišćenje svih ekonomskih, prirodnih, ljudskih resursa i potencijala koje Srbija ima za dalji razvoj i napredak.  

"Verujem u održivi razvoj, verujem da je moguće imati ekonomske prednosti i čuvati ekologiju, odnosno životnu sredinu i ljude. Ja verujem da je to strateška prednost Srbije u rudama i mineralima. Ja verujem da mi moramo da vodimo računa o nacionalnim interesima i interesima našeg naroda, a ne o interesima privatnih kompanija", rekao je Vučević i dodao: 

"Ali nisam u sukobu s privatnim kompanijama, nego mislim da treba biti u partnerskim odnosima i da ako neko se bavi rudarenjem, odnosno korišćenjem prirodnih resursa, da to mora da radi po standardima koji su najviši, ne u Srbiji, ne u Evropi, nego u svetu i da to mora da bude pod monitoringom, odnosno praćenjem svih relevantnih institucija, ne samo državnih, nego međunarodnih". 

Inače, Evropska unija je nedavno saopštila da litijum iz Srbije neće moći da se uvozi u zajednicu ukoliko se ne zadovolje ekološki standardi. Ta objava dolazi uoči najavljenog sklapanja trgovinskog sporazuma Srbije i EU kojim bi se uspostavilo strateško partnerstvo u oblasti snabdevanja EU kritičnim sirovinama.

Jovović: Kad god se nešto radi, postoji uticaj na životnu sredinu

Profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta, koji je bio angažovan na izradi studija, rekao je da je urađeno više od 20.000 analiza i da iza toga stoji šest i po godina rada. 

"Iza toga nisu samo strane institucije, već i ogroman broj domaćih institucija. Mislim da je ogromna čast i ogromna odgovornost pala na Univerzitet u Beogradu i institute u Srbiji da budu glavni kontrolori ovako grandioznog projekta, verovatno jednog od najvećih u poslednjih 50 godina u Srbiji", rekao je Jovović za Euronews Srbija.  

Prema njegovim rečima, šta god da se radi, bolnica, škola ili fudbalski teren, postoji uticaj na životnu sredinu, a na lokaciji na kojoj bi se potencijalno nalazili rudnik i postrojenje može doći do nekakve promene terena. 

"U tih 200 hektara na koliko će se nalaziti postrojenje, naravno da neće postojati životna sredina onakva kakva je danas. To je određeno poljoprivredno zemljište, ne baš nekog vrhunskog kvaliteta, od kojeg živi određeni broj ljudi koji su dobrovoljno rešili da ga prodaju ne bi li se tu izgradilo postrojenje", naveo je Jovović. 

Govoreći o tome na koji način su vršena istraživanja, on je rekao da studije imaju više od 2.000 strana, a da nebrojeno više ima u materijalima koji su korišćeni. Ističe da su rađena iskopavanja, geološka istraživanja, hidrogeološka istraživanja, uzorkovanja vode. Kako objašnjava, pošlo se od trenutnog stanja životne sredine na lokaciji. 

To je rađeno od strane nekoliko institucija, a vršena su razna modelovanja i proračuni. Kada je rađena prva studija potencijalnog odlaganja otpada, tada je bilo predviđeno projektnom dokumentacijom da se uradi deponija tečnog otpada, uslovno rečeno. Tada je urađena studija udesa koja je pokazala da bi rizik postojao, u nekoj fazi manje ili više prihvatljiv. Ali zajednička procena kompanije i nas koji smo radili na takvim poslovima je bila da treba primeniti tehničko rešenje. Zato i služe studije koje su rađene", naveo je Jovović. 

Napominje da su studije kombinacije istraživanja na terenu, velikog broja proračuna i različitih modela. Ističe da sve to ne bi moglo da bude odrađeno da nije bilo projekata. 

"Prvo su strane i domaće eminentne komapanije uradile određen nivo idejnog rešenja i projekta. Ako bi došlo do toga da se projekat nastavi, i ako bi došlo do određenih promena u idejnom projektu, naravno da bi se onda i studija uticaja menjala u skladu sa tim. Odnosno, radili bi novu procenu određenih tehničkih rešenja", rekao je Jovović.

"Jadarit povoljniji nego tvrde stene"

Profesor Univerziteta u Portu Alešandro Lima rekao je nedavno za Euronews Srbija da je jadarit novi mineral i da sa njim još nema iskustava. Međutim, Aleksandar Jovović kaže da studija predstavlja kraj ogromnog procesa ispitivanja samog minerala i da je jadarit ispao mnogo povoljniji nego tvrde stene zato što neće biti potrebe da se rade određeni metalurški procesi na visokim temperaturama, i sa agresivnim kiselinama. 

"Već samo običan proces rastvaranja kiselinom u reaktorima, znači u posebnim zatvorenim posudama, bez uticaja na životnu sredinu. Niko ne ulazi u projekat, a da ništa ne zna o tome. Hiljade eksperimenata je rađeno od strane kompanije u njihova dva istraživačka centra, ne računajući eksperimente poslate u nekoliko univerziteta u svetu”, rekao je profesor. 

Povodom izjava koje su došle iz SANU, Jovović je rekao da oni nisu radili nikakvu analizu, već da je u toj instituciji održan skup posvećen potencijalnom projektu "Jadar".  

EPA/MICK TSIKAS

"U tom momentu ljudi koji su govorili, ili većina akademika, nisu baratali sa jednim tehničkim podatkom o samom projektu", rekao je. 

Srbija bi mogla da bude na vodećem mestu u svetu u oblasti kritičnih sirovina"

Kada je reč o protestima od pre dve godine, profesor Jovović je rekao da su studije objavljene u skladu sa zakonom "da bi se upravo ta negativna kampanja zasnovana na potpunim izmišljotinama završila".  

"I da počnemo da razgovaramo", poručio je. 

Ističe da on ne kaže da su autori studije apsolutno za svaku stvar u pravu i da veruje da će se pojaviti stručnjaci koji će pročitati svih 2.000 strana i koji će ukazati na nešto za šta vide da nije u redu.  

"Mislim da, kada bismo, NVO, akademija, univerziteti, istraživači i zainteresovana javnost mogli da razgovaramo onako kako je propisano zakonom, da bi to stavilo Srbiju na vodeće mesto u svetu kada je oblast kritičnih sirovina u pitanju", naveo je.  

Poručuje da se nada da će biti dovoljno pametnih glava koje će proceniti da je potrebno da bar probamo da razgovaramo o tome i da se ceo proces vrati u javnost.  

"Izrada studije, diskusija, pa čak i njeno usvajanje, ne znači da će projekat biti realizovan, jer je jedan od segmenata projekta izrada tehničke dokumentacije", rekao je profesor Mašinskog fakulteta.

Đorđević: Procene Biološkog fakulteta očigledno ne odgovaraju kompaniji

Sa druge strane, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević rekla je za Euronews Srbija, komentarišući nacrte studije uticaja, da bi to sve morao da bude jedan dokument, a ne tri. 

"Te tri zasebne jedinice ne mogu da funkcionišu jedna bez druge. Mora da se posmatra kumulativno dejstvo. Ja sam pogledala sva tri nacrta. Videla sam da figurišu samo dva imena. Od stotina stručnjaka koje najavljuje Rio Tinto, samo dva eksperta sa Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta", rekla je.

Navela je i da procene Biološkog fakulteta očigledno ne odgovaraju kompaniji jer je Biološki fakultet rekao da, ukoliko bi se rudnik tu otvorio, došlo bi do brisanja mreže života.

"Mada, moram da priznam da u ovom jednom nacrtu koji se odnosi na podzemni kop, odnosno na rudnik, stoji eksplicitno da su najviši rizici po život apatičnog sistema, da je izuzetno visok rizik po zagađenje podzemnih voda, a znamo da je tamo ogroman rezervoar podzemnih pitkih voda drinskog porekla, takozvani drinski aluvijon koji zahvata Jadar i Mačvu. Znači te vode su povezane. Već pri samom otvaranju rudnika doći će do zagađenja tih voda. Da li znate šta znači kada zagadite podzemnu vodu? Pogotovo toliku količinu na koju se oslanja kompletna poljoprivreda Jadra i Mačve? Zagađenjem te vode, ona je trajno uništena, jer podzemne vode su praktično stajaće", istakla je Đorđević.

"Na papiru sve može da se menja, ali je realnost nešto drugo"

U objavljenim nacrtima studija se nudi spektar rešenja za sve probleme, ali sagovornica Euronews Srbija smatra da, kada se zagadi podzemna voda, ona više nema rešenja.

"Tu se izdvaja takođe izuzetno visok rizik od buke pri rudarenju. Ali ne pominje se ta buka koja povezuje tri jedinice. Znači mi ćemo imati transport rude, odnosno transport koncentrata, imaćemo transport jalovine u dolini Štavice, a tek je jaloviše u dolini Štavce poseban problem, to je istakao i njihov ekspert profesor Dinko Knežević na skupu u SANU, gde je rekao da ta deponija predstavlja visoki rizik, jer može da dođe obrušavanja, a u tom slučaju će doći do ugrožavanja ekosistema i samog rudnika. Njima je veći problem ugrožavanje njihovog rudnika", rekla je Đorđević.

Povodom toga što su se tehnička rešenja menjala tokom istraživanja, ona je navela da na papiru sve može da se menja, ali da je realnost nešto drugo.

"Ja sam dugo trpela napade raznoraznih promotera i kvazieksperata kako izmišljam neke kiseline i kiselinske pare. Upravo u dokumentu koji se odnosi na postrojenje su identifikovane kiselinske pare koje će se osloboditi u atmosferu", rekla je. 

Dragana Đorđević kaže da su u drugom nacrtu studije jalovišta koja se planiraju u dolini Štavice okarakterisana kao ona sa opasnim otpadom. Navodi da taj materijal u sebi sadrži ostatke svih štetnih elemenata koji su se već našli u rudi. 

Euronews Srbija

"U dokumentu stoji da će sadržaj bora u tom ostatku biti oko osam odsto. To je stravično mnogo na količinu otpada. I to nije više onaj bor koji se nalazi u mineralu, on je pretrpeo hemijske transformacije sa agresivnim kiselinama i postaje drugi hemijski oblik koji je migratoran", navela je. 

Smatra da rudarenje koje ostavlja jaloviše na površini zemlje ne može da se podvede pod ekološko.

"Imamo jedan ostatak jalovišta kod sela Babe u okolini Sopota. Jalovište je ostalo od rudnika iz Rimskog doba, od pre 2.000 godina. Još uvek je neplodno. Nema rešenja sa otpadom koji ostaje na površini zemlje", rekla je.

Upitana da li je u nacrtima studija videla nešto pozitivno, kaže da je tehnički deo doveden do savršenstva. 

"Ja se ne razumem u rudarenje i ne mogu to da komentarišem. Ti tehnološki sistemi su očigledno napredovali. Ali opet kažem, ako ostaju jalovišta na poršini zemlje, tu ekologije nema. Ono može da se drži pod kontrolom dok je kompanija tu. Nakon toga može da se naspe zemljom, da se zasadi, ali šta dalje? Oni daju kao rešenje foliju koju će da podmetnu ispod jalovišta koja je plastična. Ti materijali vremenom propadaju, pucaju. Sve što se izloži ispod će završiti u podzemnim vodama koje su u kontaktu sa rečnim i šumskim sistemima", zaključila je Dragana Đorđević.