Igre 
Od predsednika Kine do prve dame Ukrajine: Nižu se posete Beogradu kako sa Istoka, tako i sa Zapada
Komentari15/05/2024
-20:02
Tek što je sa zgrade Geneksa skinuta velika kineska zastava koja je pozdravljala dolazak kineskog predsednika Sija Đinpinga, u Beograd je, uz mnogo manje pompe, stigla ukrajinska delegacija u sastavu ministar inostranih poslova Dmitro Kuleba i supruga predsednika Ukrajine Olena Zelenska. Gotovo istovremeno, srpski vrh sastao se i sa ruskom stranom, a u Beogradu je bio i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji. Sve to, kažu analitičari, jeste dokaz da se Srbija i dalje oslanja na spoljnu politiku "četiri stuba", a u prilog ide činjenica da posetama ovde nije bio kraj, pa je u Beograd stigla i podsekretarka Stejt departmenta Elizabet Alen.
Kineski predsednik, podsetimo, boravio je u dvodevnoj poseti Srbiji na prvoj evropskoj turneji posle pandemije kovida 19, na kojoj je, osim Beograda, posetio još i Pariz i Budimpeštu. Si se u Peking vraća prilično zadovoljan, jer je u Srbiji i Mađarskoj potpisano pregršt sporazuma sa Kinom, kojima se bilateralni odnosi podižu na viši nivo.
On je u Beograd stigao na dan kada je pre 25 godina bombardovana kineska ambasada, što je, ocenjuju analitičari, takođe bila određena poruka. Kineski predsednik je dočekan uz najviše počasti, a prve poruke bile su da svaka zemlja sama rešava svoje unutrašnje pitanje.
Tanjug/Nemanja Jovanović
"Oni su naš iskreni prijatelj i kao što mi imamo jasne i jednostavne stavove po pitanju kineskog teritorijalnog integriteta i zato uvek i na svakom mestu kažemo da, Tajvan je Kina, da to piše u povelji Ujedinjenih nacija, tako i oni podržavaju teritorijalni integritet Srbije bez ikakve rezerve. I tako su uvek sa nama u svim najtežim trenucima", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Poseta je, očekivano, izazvala veliko interesovanje na Zapadu, a vrlo brzo stiglo je "upozorenje" odlazećeg zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu Evroaziju Gabrijela Eskobara koji je rekao da je "nezdravo" podizati tenzije između Srbije i zapadne zajednice i pozvao partnere "da budu oprezni u vezi sa kineskom agendom u Evropi".
Đurđev: Kvadrilaterala Rusija-Kina-Mađarska-Srbija biće jedan od ključnih motora razvoja Evrope u narednim decenijama
Nedavnu posetu kineskog predsednika Beogradu mnogi vide kao odličnu priliku kako za Srbiju tako i za ceo kontinent. Takvo mišljenje deli i predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.
"Nakon trilaterale Rusija-Mađarska-Srbija, zasnovane na energetskoj i bezbednosnoj saradnji, nakon posete Si Đinpinga Beogradu i Budimpešti možemo govoriti i o kvadrilaterali Rusija-Kina-Mađarska-Srbija koja će počivati još i na ekonomskoj, tehnološkoj i naučnoj saradnji", izjavio je Đurđev.
Povezane vesti
Sudeći po njegovim rečima, ova kvadrilaterala biće jedan od najznačajnijih razvojnih centara Starog kontinenta u decenijama koje su ispred nas.
"Kina je već sada lider u oblasti veštačke inteligencije, Rusija je, pojedinačno gledano, vojno i energetski najmoćnija zemlja sveta, dok Mađarska i Srbija imaju strateški položaj od prvorazrednog značaja, ali i suverenu i nezavisnu politiku koju vode. Nema sumnje da će budućnost sveta bitno zavisiti od Rusije i Kine, ali i budućnost Evrope od Mađarske i Srbije. Dolaze vremena u kojima će istorijske nacije imati najveće šanse za opstanak, Srbija je svakako među njima", zaključio je Đurđev.
Nedelju dana kasnije u posetu su stigli Dmitro Kuleba i Olena Zelenska. Zelenska je bilateralnu posetu započela u nedelju obilaskom Biblioteke grada Beograda, u društvu prve dame Srbije Tamare Vučić. One su kasnije obišle i Kalemegdanski park i Beogradsku tvrđavu, a u ponedeljak su njih dve prisustvovale "Konferenciji o mentalnom zdravlju" koja je održana u Palati Srbija.
Jasno je, međutim, da se ovde radilo i o političkoj poseti jer je Zelenskoj društvo pravio ukrajinski šef diplomatije, sa kojim su u ponedeljak razgovarali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Miloš Vučević. Iako sa tih susreta nema mnogo detalja, a izostale su i konferencije za medije, u zvaničnim saopštenjima navedeno je da se razgovaralo o unapređenju bilateralnih odnosa, kao i o evropskom putu dve zemlje.
Ovo je inače prva poseta Kulebe Srbiji od početka rata u Ukrajini. Odnosi dve zemlje, od početka ruske invazije, predmet su interesovanja, a predsednik Srbije i njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski za prethodne više od dve godine sreli su se tri puta, uglavnom na marginama različitih međunarodnih skupova.
Dan nakon susreta sa ukrajinskom delegacijom, predsednik Srbije sastao se i sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Bocan Harčenkom. Vučić je naveo da je u razgovoru ponovio zahvalnost Ruskoj Federaciji na čvrstom stavu u pogledu teritorijalnog integriteta Srbije, kao i na poštovanju suvereniteta u pogledu nezavisne politike i jedinstvenog puta koji je Srbija odabrala.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Vučić je dodao da je sa Bocan Harčenkom razmenio mišljenja i o pokušajima destibilizacije regiona, kao i o naporima Srbije da se u međunarodnoj areni izbori za očuvanje ne samo sopstvenih državnih i nacionalnih interesa, već i za poštovanje međunarodnog prava i načela na kojima treba da počiva pravičan globalni poredak.
Povezane vesti
Inače, Vučić bi uskoro trebalo da ponovo otputuje u Njujork kako bi prisustvovao sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj će se raspravljati o rezoluciji o Srebrenici. Ta sednica još jednom je odložena, sada za 22. maj.
Veze i sa Istokom i sa Zapadom
Govoreći o diplomatskoj aktivnosti kojoj svedočimo i kakvu poruku Srbija šalje uporednom diplomatijom i sa Ukrajinom, i sa Rusijom, ali i sa Kinom i Amerikom, te sa predstavnicima Evropske komisije, Aleksandar Ivković sa portala European Western Balkans kaže da se Srbija i dalje drži politike "četiri stuba", ali da je ona u realnosti dosta "nagnuta" ka Zapadu.
"I iz prostog razloga geografskog položaja Srbije, i ekonomske veze Srbije, kada pogledamo bezbednosnu politiku, pa čak i energetsku u nekom smislu, posebno od izbijanja rata u Ukrajini, Srbija je prosto bliža zapadu i EU nego Istoku. Ali sa druge strane, te veze sa Istokom se posebno ističu, posebno u javnosti, u medijima, na političkom nivou. Videli smo koliko je bila pompezna ceremonija kada je predsednik Kine bio u poseti, dok je poseta ukrajinske delegacije prošla relativno neopaženo kada je reč o većini medija. Mislim da se odnosi sa Istokom naglašavaju, iako oni nisu toliko duboki kao odnosi sa Zapadom, upravo kao neka vrsta kontrateže koju vlast koristi da bi smanjila pritiske na sebe u pogledu raznih pitanja i raznih nerešenih problema koje Srbija ima sa Zapadom", rekao je Ivaković.
Povezane vesti
Kada je reč o predstojećoj sednici u Njujorku, Ivković kaže da Vučić posetom želi da pošalje poruku kako inostranoj, tako i domaćoj javnosti koliko se Srbija protivi rezoluciji o Srebrenici.
"Da li može to da promeni nešto u smislu njenog usvajanja - verovatno teško, to čujemo i od naših zvaničnika. Opet i tu je malo teže proceniti šta će se desiti s obzirom na to da su informacije koje dobijemo o dešavanjima u Njujorku dosta ograničene i dosta prolaze kroz filter naših državnih zvaničnika. U svakom slučaju očekujem da će ova rezolucija, sa obzirom na to kako je izazvala kontroverzu u javnosti i kako je predstavljena u javnosti od strane političkih aktera da zategne odnose između Srbije i Zapada na neko vreme. Ipak, verujem da oni brzo mogu da se poprave i da ovo može da bude prevaziđeno ukoliko bude političke volje i naše strane i strane Zapada, zato što ne verujem da će ta rezolucija proizvesti toliko negativne političke posledice na terenu kako se pominje", rekao je on.
Maltene u isto vreme, podsekretarka američkog State Departmenta za spoljne poslove Elizabet Alen došla je na Zapadni Balkan. U regionu će boraviti do 20. maja, kako bi, kako se navodi u zvaničnom saopštenju, produbila partnerstvo i podstakla regionalnu saradnju.
"Nemam neke naznake da je to nešto više od, da kažem, rutinske diplomatske aktivnosti američkog Stejt departmenta. Sada imamo i situaciju rotacije diplomatskih funkcija i čuli smo da će i Gabrijel Eskobar napustiti funkciju zamenika pomoćnika sekretara zaduženog za Zapadni Balkan, tako da treba videti ko će biti njegov naslednik. Amerikanci već nekoliko godina, rekao bih, u ovo vreme posećuju region i to je njihov način da pokažu da je region za njih značajan u strateškom smislu. Verovatno ova poseta ima neku dodatnu težinu u kontekstu posete predsednika Kine Srbiji nedavno. Amerika će verovatno želeti da pošalje poruku da ipak ona želi da zadrži glavnu reč kada je reč o strateškoj poziciji regiona. Doduše ne verujem da je poseta baš zbog toga inicirana, verovatno je to sve planirano još i ranije, ali opet biće iskorišćena prilika da se takve poruke pošalju", rekao je Ivković.
Tokom posete Beogradu, evropski komesar Oliver Varhelji rekao je, između ostalog, da se nada se će tokom mandata nove Evropske komisija Srbija ući u EU. Ivković kaže da je realno da će se EK baviti proširenjem, ali da je teško bilo šta prognozirati.
"Zbog rata, Ukrajina je dobila status kandidata, kao i Moldavija i Gruzija. Proširenje je ponovo vraćeno na dnevni red EU, ali da li će u narednih pet godina biti primanja novih članica ili će se samo napraviti značajni korak - u tom smislu da se to neće desiti je trenutno teško prognozirati i takve stvari mogu da se promene u narednih nekoliko godina. Dinamika može da bude nepredvidiva, ali ono što je istina je da je sada proširenje mnogo više politički prioritet nego što je bilo pre dve, tri ili četiri godine", rekao je on.
Komentari (0)