Igre 
Šta donose izmene zakona i ko sve neće bojkot: "U Srbiji se opozicione koalicije menjaju od izbora do izbora"
Komentari22/04/2024
-15:38
Poslanici Skupštine Srbije raspravljaju danas o izmenama i dopunama zakona o lokalnim izborima. Da bi izbori bili održani 2. juna, potrebne su izmene zakona o lokalnim izborima, jer nije istekao mandat skupštinama koje su konstituisane krajem leta 2020. godine. Pred sednicu je održan Kolegijum Narodne skupštine koji je zakazala predsednica parlamenta Ana Brnabić, a na kojem su poslaničke grupe dogovarale na koji način će se odvijati sednica.
Republički parlament zapravo menja zakon koji predviđa da izbori mogu da se raspišu ne 120, već 150 dana pre isteka mandata, dok se za kampanju ostavlja najmanje 30, umesto dosadašnjih 45 dana.
Izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima ušle su juče u skupštinsku proceduru sa 184 potpisa narodnih poslanika. Predlog su podržali poslanici vladajuće koalicije, Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, Ekološki ustanak, samostalni poslanici Pokreta slobodnih građana, kao i poslanici SDA Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija.
Posle promene zakona o lokalnim izborima, 2. juna će više od polovine građana Srbije izaći na izbore. Osim ponovljenih beogradskih, na glasanje se ide u 88 gradova i opština. Za javnost će biti najzanimljiviji izbori u većim gradovima, poput Novog Sada, Niša, Subotice, Zrenjanina, Jagodine.
Beograđani će pored parlamenta u junu glasati i na opštinskim izborima, pa će između ostalih Novi Beograd, Zemun, Vračar birati svoje nove odbornike.
Orlić: Pokazali smo dobru volju da bi svi izašli na izbore
Narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Orlić izjavio je da je vladajuća koalicija pokazala dobru volju i suštinsku želju za dijalogom ispunivši zahteve opozicije da bi ona izašla na izbore.
"Danas održavamo sednicu Skupštine na kojoj ćemo da usvojimo veoma jednostavne izmene zakona koje će da omoguće da se lokalni izbori održe 2. juna u skladu sa onim što su tražile partije bivšeg režima tokom prethodnih meseci. Dakle, u skladu sa onim zahtevima koje su sami formulisali, onako kako su ih oni saopštili", rekao je Orlić.
Povezane vesti
Kako je rekao, svima je potpuno jasno da su na taj način pokazali ne samo dobru volju i suštinsku spremnost na dijalog, nego da je priča o pruženoj ruci o kojoj su govorili predsednik Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, kao i cela njihova poslanička grupa zaista bila iskrena.
Tanjug/Nemanja Jovanović
"Uložili smo ogromnu energiju da dođemo do nekog rešenja koje će učiniti da na izborima učestvuju svi, baš onako kako su to sami i želeli. I to je prva važna stvar koju smo pokazali predlogom koje je potpisala ne samo naša poslanička grupa, nego i brojne druge poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, uključujući i više grupa koje sebe nazivaju opozicijom. Čini mi se dvotrećinska većina narodnih poslanika stoji iza ovog predloga", rekao je Orlić.
Aleksić: Izlazimo na izbore pod sloganom "Biram borbu"
Pre početka sednice skupštine, šef poslaničke grupe Narodni pokret Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da će se šest opozicionih političkih organizacija izaći na beogradske izbore i lokalne izbore u Srbiji na listi pod sloganom "Biram borbu".
Na konferenciji za medije u holu Skupštine Srbije, Aleksić je rekao da je opozicija tražila tri zahteva koji su ispunjeni, a to je da se formira komisija koja će kontrolisati birački spisak, ravnomernu zastupljenost na javnom servisu i da se svi izbore održe u isto vreme. On je rekao da su odlučili da ne predaju bez borbe nijednu opštinu ni grad u Srbiji, svesni situacije u kojoj se nalaze i kako je rekao, "uzurpacije institucija" od strane vlasti.
Aleksić je istakao da će danas Skupština Srbije usvojiti zakon koji je opozicija inicirala, a koji će omogućiti da se održe svi izbori u isto vreme.
"Već sutra imamo sastanak za formiranje komisije za birački spisak i za medije. Razgovaraćemo sa još nekim akterima u političkoj borbi. Ne razumem odluku da se ne izađe na izbore u Beogradu, a da se izađe na lokalnim izborima u Srbiji", rekao je Aleksić.
Tanjug/Nemanja Jovanović
On je dodao da je i na prošlim izborima, u teškim uslovima, opozicija pobedila u šest opština u Beogradu, a u Srbiji ostvareni rezultati od preko 60 odsta.
Povezane vesti
Buduću koaliciju činiće Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Novo lice Srbije.
Burazer: Izborni uslovi i dalje tema na stolu
Govoreći o sednici skupštine i izmenama Zakona o lokalnim izborima, programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer rekao je za Euronews Srbija da je jasno da postoji većina, te da će za izmene glasati stranke vladajuće koalicije, kao i neke opozicione.
"Mislim da će do izmene zakona svakako doći, da je to nešto što je, da kažem, u tom smislu već dogovoreno, već je razrešeno, ali da i dalje ostaje pitanje izbornih uslova, da će to biti i dalje tema na stolu, naime kako sad stvari stoje, ali tako neke stranke i opozicije će učestvovati na tim izborima, neke stranke su izrazile želju da ne učestvuju ovakvim uslovima, ali još uvek postoji određeni prostor da se tu nešto promeni, ali ja ne bih mogao spekulisati u ovom trenutku šta će se tu dogoditi. Verovatno će biti onako stanje kako je sada, u smislu da će ove stranke koje su najavile učestvovati, ali i dalje ostaje određeni prostor za nekakvo iznenađenje", rekao je on.
Povezane vesti
Kako je dodao, objedinjavanjem svih izbora u isti dan, ali 2. juna, a ne na jesen, na neki način je otežalo opoziciji da bojkotuje izbore. Kaže da opozicija nema taj luksuz da izvrši bojkot svih lokalnih izbora jer bi to izazvalo velike probleme u samim strankama.
"To bi mnogo koštalo opoziciju na nivou cele države i onda je zapravo, čini mi se, tom odlukom da se ide na sve lokalne izbore u isti dan, znatno oteženo opoziciji da bojkotuje sve izbore. Mislim da je ovo bio pokušaj da se zapravo opozicija na neki način istera na izbore, računica je bila da će dobar deo opozicije prosto morati da u tom slučaju prihvati kakve izborne uslove imamo i da učestvuje", rekao je on.
Komentarišući određeni "raskol" koji se može videti u koaliciji "Srbija protiv nasilja", Burazer ističe da se opozicione stranke razlikuju pre svega u smisli njihove ideje šta je najbolja strategija da se bori protiv vlasti i ti stavovi su izgleda nepomirljivi.
"Mislim da ni jedna ni druga strana, ni ovi koji su bili za izbore, ni ovi koji su bili protiv učešća na izborima nisu bili spremni da prihvate odluku većine. Ipak je problem to što je ova koalicija na neki način rasformirana, što nije nastavljeno da se ide na izbore u istom sastavu jer je to bila dosta dobra strategija za opoziciju da se ukrupnjava i mislim da je na poslednjim izborima postignut jedan sinergetski efekat", rekao je on.
Kako je dodao, u Srbiji se opozicione koalicije "menjaju od izbora do izbora".
"Konstantno se menja i sastav koalicija, menja se i naziv izbornih lista, tako da su birači onda možda negde i navikli da se ta kompozicija opozicionih koalicija menja. Mislim da zbunjenost možda pre proizilzi iz toga što će, kako stvari stoje trenutno, barem u jednom broju lokalnih samouprava sve stranke opozicije, ali skoro sve stranke opozicije, ipak učestvovati na izborima, gde kao u nekim drugim neće i to je sad zaista veliki izazov za opoziciju, kako da zapravo se napravi jasna slika zbog čega se neki izbori bojkotuju, a neki ne", rekao je on.
Na pitanje da li onda cela ova situacija ide u korist vladajućoj koaliciji, Burazer odgovara potvrdno i kaže da će postojati velika asimetrija.
"Nekako vlast i opozicija pokušavaju da, kako bih rekao, nadmudre jedni druge, u smislu sa svojim zahtevima, popuštanjima i tako dalje, ali asimetrija je tu zaista velika. Vlast odlučuje o svemu samostalno, ima sve informacije o tome što se dešava u opoziciji. Opozicija je ipak složena, veliki broj partija, koje imaju neku svoju nezavisnost i autonomiju, čak i unutar koalicija. Tako da, u tom smislu, nekako je i očekivano da slika bude takva, da je vlast nekako složna i jasna, dok je opozicija konfuzna, ali to je posledica velikog disbalansa koji postoji u smislu moći, predstavljanja u medijima", zaključio je Burazer.
Komentari (0)