Hil za Euronews Srbija: Osnivanjem ZSO biće rešeni i drugi problemi, pitanje je samo kada, a ne da li će se to desiti

Američki predstavnik Gabrijel Eskobar je bio na Kosovu i poslao je prilično oštre i jasne poruke kosovskom rukovodstvu, rekao je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil za Euronews Srbija povodom odluke Prištine da ukine dinar kao sredstvo plaćanja. Iako je pitanje dinara najsvežije, Hil je ukazao da je fundamentalno pitanje koje se mora rešiti Zajednica srpskih opština.

Američki ambasador je u emisiji Direktno sa Minjom Miletić govorio o odnosima Srbije sa SAD i EU, Otvorenom Balkanu, ratu u Ukrajini i drugim aktuelnim pitanjima.

Da počnemo sa biznis forumom na Kopaoniku. Učestvovali ste i nekoliko vaših izjava su imale snažan odjek. Rekli ste da bi Srbija trebalo da jasno i odlučno nastavi evropskim putem. Šta ste time mislili?

- Kada pokušavate da se pridružite nekom klubu, morate da jasno i odlučno pokažete da vam je stalo da uđete u taj klub. Sve je to izuzetno složeno i važno je shvatiti da Srbija donosi jedan drugačiji skup veština, da tako kažemo. Ne podseća na neke prethodne članice, to je jedna drugačija zemlja. Ta raznolikost nije ništa loše, ali Srbija treba da jasno pokaže, time što sa sobom donosi različite odnose sa drugim zemljama, da je to nešto što je potrebno Evropskoj Uniji. Da pokaže da donosi nešto što će, u pogledu tih odnosa, biti korisno za EU.

Moram da vas pitam, na koji način Srbija u tome nije bila jasna i odlučna?

- Među mnogim Srbima postoji određena percepcija. Pre početka panela, predsedavajući je postavio pitanje: "Da li mislite da EU želi Srbiju u svom članstvu?". Manje od polovine učesnika odgovorilo je da EU želi Srbiju. Onda je usledilo pitanje: "Da li Srbija želi u Evropsku Uniju?". I opet je manje od 100 odsto odgovorilo pozitivno. Mislim da je, kada pokušate da se nekom pridružite, važno da se dođe do 100 odsto.

U redu, ali kada pogledate poslednje proširenje EU 2013. godine, tempo pregovora, ako pogledamo Srbiju i našeg suseda Severnu Makedoniju, mislim da nema mnogo prostora za optimizam?

- Ja to razumem. Toliko je godina prošlo. Ja sam 25 godina bio odsutan sa Balkana i kada sam se vratio zatekao sam iste probleme i to me je pomalo obeshrabrilo. Ipak, stvari su se poslednjih meseci promenile, delom i zbog ovog katastrofalnog rata Rusije protiv Ukrajine i to je dovelo do razgovora o tome šta treba dalje činiti, da li Ukrajina može da uđe u EU, i šta će onda biti sa Zapadnim Balkanom. Puno se danas razgovara i proširenje je ponovo aktuelno. Ali definitivno shvatam da su ljudi razočarani. Ponekad čujemo - "želimo da Srbija ima evropsku perspektivu", ali Srbija kaže - "već imamo evropsku perspektivu i to traje već 17 godina. Tako da problemi definitivno postoje. Ono što je posebno važno, a ja znam da je istorija bitna i da je bolna, ali ako pravnici i istoričari žele da se osvrću na istoriju, neka ih, ali mi diplomate moramo da budemo okrenuti budućnosti.

Kada pogledate evropsku politiku, koliko je proširenje prioritet?

- Mislim da jeste aktuelno, jer EU shvata da je to nedovršeni posao. Ipak, veoma je važno razvijati planove rasta koje je Evropska komisija donela. Već su održani važni sastanci u Skoplju i Tirani o tome šta se može uraditi u pogledu pristupa jedinstvenom tržištu, ekologije i ostalom. Važno je da, kada se građani Srbije probude ujutro, ne smeju da imaju dilemu oko toga da li pripadaju Evropi. Naravno, postoje birokratske strukture, ali ljudima mora da bude jasno da je Evropa budućnost Srbije i da je Srbija danas u Evropi. Oni koji misle da je Srbija negde drugde i daleko, jednostavno se nisu informisali, jer je Srbija u Evropi.

Istovremeno, međutim, vlada narativ da je Zapadni Balkan pod uticajem Rusije, Kine i nekih drugih zemalja. Da li su svi ti problemi mogli da budu rešeni da je Zapadni Balkan primljen u EU?

- Narativ je izraz koji se često koristi, ali imati narativ ne znači imati istinu. Narativi ponekad ne odgovaraju stvarnosti. Ne mislim da je ovo zemlja kojom prevladava prorusko razmišljanje. Ovo je zemlja koja je donela odluku da bude deo Evrope. Ljudi će govoriti o uticajima drugih zemalja, ali moraju da shvate da Srbija ima drugačiju istoriju i različite odnose i sa tim razlikama Srbija može da bude veoma dobra članica EU. Ali sve mora da ide brže i teško je očekivati od ljudi da čekaju 17 godina i budu time zadovoljni, stvari moraju brže da se odvijaju.

"Eskobar je bio na Kosovu i poslao je prilično oštre poruke"

Ako govorimo o evropskim integracijama, naša glavna prepreka je pitanje Kosova i Metohije. Kako vi gledate na odnose Beograda i Prištine? Mislim da su ti odnosi dugo u jednom negativnom ciklusu.

- Po povratku u Srbiju posle toliko vremena, voleo bih da je napredak mnogo veći, posebno u pravcu normalizacije. Drago mi je što se koristi izraz normalizacija. To znači da Srbija i Kosovo mogu da koegzistiraju, da upotrebim stari izraz iz Hladnog rata. To znači situaciju da je ta granica, odnosno linija, nešto što spaja, a ne razdvaja. Problem je u tome što je puno političkog i emotivnog naboja. Nadam se, iako nada ne može da bude osnov politike, verujem da može da dođe do napretka i mislim da je ono što radi Miroslav Lajčak pravi način. 

Ali kako? Shvatate da su Srbi na Kosovu zabrinuti, jer žive u sve gorim uslovima. Poslednje što se desilo jeste da je Kurti ukinuo dinar kao sredstvo plaćanja.

- To je veliki problem u ovom trenutku. Ipak, ono što je utešno jeste da svi shvataju da je potrebno da se taj problem reši. Američki pregovarač za Balkan Gabrijel Eskobar je bio na Kosovu i poslao je prilično oštre i jasne poruke kosovskom rukovodstvu. Potrebno je rešiti više problema i pitanje ukidanje dinara je najsvežije i možda i najteže. Ipak, fundamentalno pitanje koje se mora rešiti i koje je već dogovoreno u prošlosti je Zajednica srpskih opština. Osnivanjem te zajednice, svi ostali problemi, kao što su paralelne strukture ili upotreba dinara, trebalo bi da budu rešeni. Pitanje je samo kada, a ne da li će se to desiti. Logika je veoma jasna, obe strane su to već dogovorile, to želi EU i to će se i ostvariti. Nadam se da će se nešto i preduzeti po tom pitanju.

Euronews Srbija

Onda moram da vas pitam kakva je svrha dijaloga i sporazuma ako jedna strana, u ovom slučaju Priština, nije osnovala Zajednicu srpskih opština? To je problem i zato postoji utisak kod većine ljudi, bez obzira koju političku opciju podržavaju, da Aljbin Kurti, šta god da uradi, nikada ne trpi posledice, uz veliku podršku SAD i EU.

- Nije moje da govorim ljudima da ne budu nezadovoljni. Mislim da je logika onoga što Miroslav Lajčak predlaže više nego jasna. Jasno je šta treba da se uradi, nekima je to odmah jasno, drugima je potrebno više vremena da shvate smisao toga. To se mora uraditi i uveren sam i da hoće, da će se ta zajednica formirati. Srbi su na Kosovu vekovima unazad i to se mora poštovati. Ja jesam rekao da istoriju treba prepustiti istoričarima, ali istorija se mora poštovati i to se mora uskladiti sa time kako danas izgleda život i kakav će biti u budućnosti. Srpska zajednica na Kosovu ima pravo da se probudi ujutro i da razume kako će njen život izgledati, kako će dobijati penzije, kako će im deca ići u školu, kako će im biti obezbeđene bolnice. To je sve predviđeno zajednicom srpskih opština, to nije puki slogan o kome se stalno govori, već jedan suštinski bitan element za bilo kakav napredak.

"Mislim da je Otvoreni Balkan sjajna inicijativa"

U poslednje vreme, pominje se da bi Ohridski sporazum mogao da bude deo poglavlja 35. Šta treba očekivati od tog sporazuma, ako su prethodni sporazumi samo mrtvo slovo na papiru?

- Ne želim da ulazim u pitanje koji bi trebalo da budu elementi poglavlja 35. To je nešto na čemu se mora poraditi. Glavna zamisao bi trebalo da bude, ako se nastoji da se neke zemlje prime u EU, onda te zemlje moraju da uspešno reše svoje probleme sa svojim susedima. Važan element rešavanja problema sa susedima i postojanje komunikacije sa njima je takozvani "Otvoreni Balkan." Mislim da je to sjajna inicijativa i čestitam Srbiji što joj pruža podršku, baš kao i Albanija. To je približilo Srbiju i Albaniju više nego ikada pre u prošlosti. Mislim da je to pravi pristup. EU želi da primi nove članice, pod uslovom da one pre toga reše svoje probleme i to je razumljivo.

Imam još jedno pitanje o Kosovu. Prošle godine ste u intervjuu Glasu Amerike izjavili da niste sigurni da je Kurti još uvek partner Amerike. Šta danas mislite o tome?

- Ukazao bih vam na dve stvari koje je Gabrijel Eskobar rekao na istu temu. Definitivno postoje ozbiljni problemi u komunikaciji koji se moraju rešiti. Što se tiče pojedinosti, pročitajte šta je o tome izjavio Eskobar, mislim da je bio prilično jasan.

Ali šta vi mislite?

- Ja definitivno imam mišljenje, ali nastojim da se fokusiram na razvijanje naših odnosa sa Srbijom, da to postane partnerstvo kakvo sam uveren da može da bude. Kada pogledam srpsku delegaciju koja je prošle nedelje otputovala u Vašington radi dijaloga o vojnim pitanjima, činjenicu da se šef srpske delegacije obratio brojnom auditorijumu na našem nacionalnom univerzitetu za odbranu, jasno je da je mnogo više stvari oko kojih se slažemo, nego što je razlika. Moramo to da iskoristimo i dalje razvijamo naš odnos. Odnos sa Srbijom mora da čvrsto stoji na svojim nogama i da ne zavisi od trećih aktera. Moramo da radimo zajedno na pitanjima za koja sam uveren da možemo da uspostavimo saradnju. Moramo da budemo optimisti. Neki će reći da sam previše optimističan. Ali ako je čovek pesimista, ovde nikada ništa neće postići. Mislim da možemo da crpimo optimizam zbog stvari koje smo već postigli i preostaje nam još posla.

Znate da naš put ka EU zavisi od normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Šta je prvo što moramo da uradimo kako bismo zaustavili taj negativni ciklus?

- Prva stvar je da se poštuju dijalog i već postignuti dogovori. Jedan od njih je sporazum iz Ohrida. Kada Lajčak kaže je sporazum punovažan, to znači da je punovažan. Smatram da ne treba nastojati da se menja način na koji se izražava punovažnost tog sporazuma. Kada neko ne želi nešto da uradi, onda se poziva na mehanizme. Mehanizme ne bi trebalo zloupotrebljavati. Lajčak je znao šta radi kada je postigao sporazum u Ohridu i mislim da na tom osnovu treba da krenemo napred.

Već ste pomenuli Otvoreni Balkan, od 1. marta postoji zajedničko tržište rada. Članice su Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Mislite li da je to prilika za druge zemlje da se pridruže toj inicijativi?

- Nadam se. Mislim da je Otvoreni Balkan otvoren za sve koji žele da mu se pridruže i niko nije isključen. Svako može da mu se pridruži. To je prva stvar. Ali ako je neko zainteresovan, onda mora da vidi kakve su prednosti toga. Ovo sa dozvolama za rad je nešto veoma važno. Mogućnost da se dobije dozvola i da se radi u Skoplju, Tirani ili Valoni, ili Sarandi je jako dobra i ljudi će sigurno želeti da dođu da rade u Srbiji. U Srbiji postoji problem sa manjkom radne snage i zbog toga je to dobro. Potrebno je zaključiti još takvih sporazuma. Bolno je videti kolone kamiona i automobila kako čekaju na granici. Neki od tih problema mogu se rešiti tehnologijom, a ne birokratijom. Mislim da se može uraditi više. Ako se Otvoreni Balkan pokaže kao otvoren za druge zemlje i koristan za njegove članice, i druge zemlje će poželeti da mu se pridruže.

"Ukrajni je potrebno mnogo toga, Srbija ima mnogo toga"

Na biznis forumu na Kopaoniku rekli ste da Srbija radi neke dobre stvari za Ukrajinu, ali da se o nekim stvarima priča, a o nekima ne. Šta je suština te poruke?

- Poruka je da se o nekim stvarima govori, a o drugima ne. Mislim da je to suština. Veoma sam zadovoljan onim što su Srbija i privredna komora dogovorili sa privrednom komorom Ukrajine. Postoji kvalitetan dijalog o obnovi Ukrajine kada za to dođe vreme i mislim da Srbija treba da u tome učestvuje. Srbija i Ukrajina su uvek imale dobre odnose i nikada nisu imale probleme. Mislim da je to produktivan odnos, čiju je pozitivnu prirodu poboljšala aktuelna kriza. Ne verujem da je Srbija ikada toliko toga postigla sa Ukrajinom kao što je to slučaj u poslednje vreme zbog ove strašne krize zbog ruske agresije. To je veoma pozitivno, prva dama Srbije je posetila Kijev i takve posete su važne. Ukrajini je potrebno mnogo toga, Srbija ima mnogo toga i mislim da zajedno mogu da postignu još više.

Narativ ovde, od prvog dana rata, je da Srbija podržava Rusiju?

- Ne verujem da je to pošteno reći i ja bih bio oprezan sa takvim pričama.

Euronews Srbija

Pre nekoliko dana, predsednik Vučić je rekao da se Srbija uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji. Mislite li da će Srbija to i uraditi?

- Ta odluka je na Srbiji. Stav Amerike je da bi Srbija trebalo da uvede sankcije režimu u Rusiji koji je izazvao probleme ne samo u susednoj zemlji, već i svuda u Evropi, probleme sa hranom i energijom u čitavom svetu. Ja nisam taj koji treba da Srbiji govori šta da radi, posebno po pitanju sankcija. To je veliko pitanje u Srbiji i ja to razumem.

Ambasadore Hil, da li možete da nam kažete kako vi zamišljate kraj ovog rata?

- Ne znam. Svi ratovi se jednom završe. Neki ratovi u 17. veku trajali su po trideset godina, nadam se da ovaj rat nije takav. Ali ratovima dođe kraj, postoji logika mira i nadam se da će to posebno Rusija shvatiti. Rusija je više toga uradila za ukrajinsku državotvornost od bilo koga drugog. Ne zaboravimo da je Putin okupirao Ukrajinu zamišljajući da se Ukrajinci zapravo ne osećaju Ukrajincima, međutim, to nije slučaj. Šta god da je bio cilj ulaska u taj rat, toga danas više nema i on mora da stane. Kada će se završiti i na koji način, teško je reći, ali će se sigurno završiti. Veliko pitanje za Ukrajinu biće obnova koja će biti obimna. To će, na jedan drugačiji način, biti izazov i za Rusiju jer su oni izolovani kao nikada pre. Krenuli su u potpuno drugom pravcu. Za nas koji se divimo njihovoj kulturi, tužno je posmatrati šta se desilo sa Rusijom u 21. veku. I to može da bude projekat obnove. Mi ne želimo da Rusija bude u ovakvom položaju do kraja istorije, bez obzira na to što su sami sebe doveli u tu situaciju. Mislim da je veoma važno da se utišaju emocije i da se aktivira intelekt, jer ćemo morati da preispitamo kako ćemo da se bavimo bezbednošću Evrope kada se ovaj rat završi.

"Mislim da su Amerikanci shvatili da naš bezbednosni prostor obuhvata Evropu"

Da li SAD identično gledaju na situaciju u Ukrajini kao i vaši partneri u NATO, mislim zapravo na EU?

- Identično je možda prejaka reč. Ja se sugo bavim pitanjima evropske bezbednosti i nikada nisam video takvo mnoštvo pogleda na ovu situaciju. Gledišta su različita, između ostalog i u samoj Americi. Ogromna većina Amerikanca podržava pomoć Ukrajini i to je slučaj u većini evropskih zemalja. Kao u mnogim stvarima, kada postoje različita mišljenja, moraju se održavati bliski kontakti i naš državni sekretar proveo je više vremena u avionu nego svi ostali sekretari zajedno. Cilj je bio da ostanemo blizu jedni drugima i mislim da smo ostali bliski i sa Srbijom. Razgovori koji su održani u Vašingtonu o strateškim pitanjima i našim pogledima na Evropu bili su veoma slični.

Kako vi vidite budućnost NATO? Verujete li da će Evropa jednog dana organizovati sopstvenu vojsku?

- Često se javlja ta ideja nekakvog evropskog odbrambenog mehanizma i postavlja se pitanje da li bi Evropa trebalo da se oslanja na SAD. Ne verujem da bi to trebalo da se naziva oslanjanjem na SAD. Savez ne znači oslanjanje. Želimo da imamo situaciju u kojoj će taj savez imati obostranu vrednosti. Nekoliko puta su u 20. veku SAD izlazile iz Evrope i morale da se vraćaju u teškim okolnostima. Mi to više ne želimo. Želimo da transantlantske odnose spaja okean, a ne da ih razdvija. Mislim da su Amerikanci shvatili da naš bezbednosni prostor obuhvata Evropu i verujem da su Evropljani shvatili to isto. Puno je sličnosti, ali Evropa definitivno ima razne probleme. Pokušava da prihvati zemlje sa potpuno različitom istorijom, različitom društvenom stvarnošću, sa ogromnim razlikama u svemu i da ih okupi u okviru jedne unije i to nije nimalo lako.

Videla sam juče da je ambasada SAD na Instagramu postavila jednu fotografiju, na kojoj vi sugerišete da bi Srbija trebalo da bude članica NATO.

- To smo uradili? Nisam bio siguran, mislim da je to bila slika za novine i da je neko rekao "ko je sledeći?". Videćemo.

Euronews Srbija

Znate da je većina našeg naroda protiv NATO?

- Da, i to je vaše pravo i moram da naglasim da mi poštujemo vašu vojnu neutralnost, o tome Srbija odlučuje. Mi u potpunosti poštujemo želje Srbije i njenog naroda. Želim da naglasim da možemo još više toga da postignemo, uz uvažavanje vaše vojne neutralnosti, želimo da imamo više vojnih vežbi, zajedno sa veoma sposobnom vojskom Srbije. Želimo da bude više poseta i u tom pogledu je nacionalna garda Ohaja bila izvanredna. Dobili su od države Ohajo diplomatsku nagradu godine za sve što su postigli u Srbiji. Voleo bih jednostavno da se mnogo bolje upoznamo. Što se tiče vaše vojne neutralnosti, Švedska je na primer bila neutralna 200 godina, tako da i Srbija ima vremena. Mi vas ne pritiskamo, odluka je na vama. Da se ja pitam, možda bi ishod bio drugačiji, ali ja se ne pitam.

"Važno što su srpske vlasti pristale na saradnju sa OEBS-om I ODIHR-om"

Ne možemo da ne pomenemo političku situaciju u Srbiji. Kako vi na to gledate? Pretpostavljam da ste videli da je opozicija izašla sa spiskom zahteva?

- Pokušavam da ne govorim o našoj domaćoj politici u Americi, vi se trudite da me navedete da govorim o situaciji u Americi, a ja se isto ponašam kada je reč o situaciji u Srbiji. Kada ste strani diplomata, želite da situacija bude mirna, da se ljudi međusobno slažu, da se vode razgovori i da se postigne razumevanje o tome na koji način zemlja treba da se razvija. Ako vas zamole, pomoćiće te im. Ali ne želite javno da dovodite u pitanje stav da je potrebno da zemlja sama mora da rešava svoje probleme.

Ja moram da vas pitam...

- Znam da su mnogi zbog toga razočarani, jer žele da se svrstam na ovu ili onu stranu.

Ne da se svrstavate, već samo da prokomentarišete. Opozicija je rekla da ova vlast mora da ispuni taj spisak zahteva i svi znamo da to nije moguće ispuniti u zakonskom roku, do 2. juna. Šta će se desiti ako deo opozicije kaže da će bojkotovati beogradske izbore?

- Postavili ste mi hipotetičko pitanje...

Nije hipotetičko, jer su neke opozicione stranke to rekle.

- Ima mnogo vremena do 2. juna. Vi imate puno vremena do 2. juna. Veoma je važno da su srpske vlasti pristale da sarađuju sa OEBS-om i sa ODIHR-om na preporukama. ODIHR ima veliki broj preporuka, uključujući biračke spiskove i druga pitanja. Neki od problema su odavno prisutni i nadam se da će rešavati. Mi podržavamo tu blisku koordinaciju sa telima OEBS-a u tom pogledu. Osim toga, radi se političkom sistem Srbije. Svi imaju probleme i ja ne želim da ulazim u naše probleme u Americi koji su u ovom trenutku veoma ozbiljni. Moramo i mi da radimo na našim problemima, ali mislim da Srbija može da se izbori sa tim pitanjima.

Ali na primer, jedan od zahteva je da nosilac liste ne može da bude osoba koja nije kandidat. I to nije preporuka ODIHR-a, već politički zahtev. Kako gledate na to?

- Ljudi imaju pravo da ističu zahteve, neki su razumni, drugi neće naići na odjek. Ljudi imaju pravo da ističu zahteve, a drugi imaju pravo da ih prihvate, ili da ih odbiju. Ljudi ističu zahteve iz različitih razloga i ja ne želim da ulazim u to koji su zahtevi opravdani, a koji nisu, koje bi razloge vlast trebalo da prihvati, a koje ne. To je vaša stvar, a ne moja.

"Kako kažu u NBA: Ako ste mali, bolje da ste brzi"

Za nekoliko dana znaće se ime predsednika vlade. Šta očekujete od nove vlade?

- Pre svega, nadam se da će premijer biti dobar, to je važna funkcija. Stvari se za Srbiju ubrzavaju. Stvari se u svetu ubrzavaju, pitanje odnosa sa Evropskom Unijom se ubrzava. Srbija je velika zemlja ako pogledamo njene susede, ali mala zemlja u poređenju sa nekim drugim državama. Kao što se kaže u NBA, ako ste mali, bolje da ste brzi. Srbija mora da bude u stanju da ima kompetentne državne organe koji će se baviti tim veoma složenim problemima i da pokuša da predupredi probleme, umesto da za njima kaska. S tim u vezi, videti kako Srbija usvaja nove tehnologije je zaista izuzetno i impresivno. Pre neki dan sam bio u jednom manastiru i pitao sam monaha čime se bavi i rekao mi je da je po struci elektroinženjer. Srbija ima impresivne kapacitete za usvajanje novih tehnologija i upravo će to morati i da radi u narednom periodu.

U Srbiji je stalno neka kampanja i stalno se priča o izborima. 

- Svi su u kampanji. Mi imamo izbore za kongres svake dve godine.

Ali da li je teško za svakodnevno funkcionisanje države sprovoditi sve projekte u takvoj atmosferi?

- U svakoj zemlji postoje izbori, nema demokratije bez izbora. Ne kažem da to odgovara svima koji u tome učestvuju, ali to je prosto deo života i s tim se moramo pomiriti.

Dobra vest za Srbiju je da će predsedavati globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju. Da li mislite da pitanja poput modernih tehnologija i veštačke inteligencije zauzimaju sve više prostora u našim životima?

- Zauzimaju ogroman prostor. Na svom telefonu možete da napišete nekom pismo, ali zapravo ne pišete vi, već ga diktirate nekakvoj mašini i mašina piše. Tu je veliki broj izazova i potrebni su nam pametni ljudi koji će razmišljati o budućnosti i predviđati trendove. Drago mi je što su Kanada i Francuska sastavile tu grupu i podržale učešće Srbije. To su važne stvari.

Možda je to prilika za Srbiju da promeni svoju paradigmu.

- Promena paradigme je možda prejak izraz. Srbija ima mnogo toga da ponudi svetu. Vaša istorija je teška i čini se da nikako da se završi. Bilo je teško, ceo 20. vek je od početka do kraja bio težak za Srbiju. Ali Srbija mora da shvati da i te kako ima svoje adute i da je svojevrsni igrač u svetu, ne mislim na košarku ili tenis. Srbija je pravi igrač u raznim oblastima, a visoke tehnologije postaju neka vrsta odrednice identiteta Srbije. Srbija prihvata neke stvari koje druge države oklevaju da prihvate, i ide napred. Mislim da je najvažnije ne gubiti optimizam i ne oklevati da se ide napred. Mislim da će sa Srbijom biti sve u redu.

"Mislim da bi bilo dobro da ponekad zastanemo i razmislimo šta nam je zajedničko"

To je sjajna poruka. Kako gledate na odnose Srbije i Sjedinjenih Država u ovom trenutku?

- Mislim da su nam odnosi prilično dobri. Dopada mi se činjenica da vodimo iskrene i pozitivne razgovore. Srbija i američki narod imaju osećaj za direktnost i jasnoću u razgovoru. Govorio sam to i ranije i ponavljam to i ovom prilikom: jedna od naših nacionalnih osobina koja nam je zajednička je to da ne volimo da nam drugi govore šta treba da radimo. Mislim da se to može reći kako za Srbiju, tako i za Ameriku i to je nekakvo naše zajedničko raspoloženje.

Da li saradnja između dve zemlje može da se gradi kroz kulturu, ekonomiju, moderne tehnologije ili sve te stvari moramo da posmatramo kroz prizmu politike?

- Ne verujem da se sve mora posmatrati kroz prizmu politike. Ako razgovarate sa vašim košarkašima koji igraju u Americi, ja ih ne smatram nikakvim političarima. Svaki odnos ima političku i ekonomsku dimenziju, a mi smo vaš najveći trgovinski partner kada je o uslugama reč. Veliki je broj američkih tehnoloških kompanija u Srbiji. Imamo veze u oblasti kulture i činjenica da postoji veliki broj Amerikanaca srpskog porekla je veoma bitna. Inače, većina njih se uopšte ne bavi politikom. Čini mi se da je to bolje, nego da se svi bave političkim razgovorima. Ako se dodaju svi različiti elementi - kultura, sport, ekonomija i politika, ali i međunarodni odnosi, i to što među američkim trupama imamo srpske vojne inženjerce u Sinajskoj pustinji. Imamo i srpske vojnike u našoj četi u Libanu, bavimo se istim problemima u svetu i mislim da bi bilo dobro da ponekad zastanemo i razmislimo o tome šta nam je zajedničko i da na tome gradimo naše odnose u budućnosti.

Bila sam prošle nedelje u Vašingtonu, povodom filma Heroji Halijarda, čija je premijera održana na Kepitol Hilu. Mislim da je potrebno više takvih događaja, da možemo da gradimo naše odnose.

- To je neverovatna priča, za koju vrlo malo Amerikanaca zna, ali i Srba. Mi to obeležavamo svakog septembra u Pranjanima i penjemo se na vrh brda, gde su američki pilot uspevali da sleću sa avionima tipa C-47, u ono vreme velikim avionima, i evakuišu 500 vazduhoplovaca. Ono što je veoma upečatljivo, kada pogledate neke stare fotografije, je to što se neki američki piloti ukrcavaju na avione bez obuće. Šta se dešavalo sa cipelama? U mnogim slučajevima su ih poklanjali porodicama koje su ih spasile i rekli im da ne brinu, jer će nabaviti novu obuću u Americi. To je velikodušnost koju treba da slavimo.