Igre 
Petak kao "dan D" za Beograd: Hoćemo li konačno saznati da li dobijamo gradsku vlast ili uskoro idemo na birališta?
Komentari29/02/2024
-07:10
Na konstitutivnu sednicu Skupštine grada Beograda čekalo se više od dva meseca, a tog 19. februara, zavšena je maltene i pre nego što je počela. Zbog nedostatka kvoruma, odnosno zbog toga što se nisu na sednici pojavili odbornici Srpske napredne stranke, ona je odložena za 1. mart. I dok opozicija ne prihvata rezultate, zbog kojih je i protestovala danima nakon održanih izbora 17. decembra, na zakazanu sednicu 19. februara došli su "naoružani" transparentima na kojima su izrazili nezadovoljstvo rezulatatima.
Kako pre dve nedelje nije bilo kvoruma, novi termin za "prebrojavanje" zakazan je za petak, kada će stranka koja je osvojila najviše odborničkih mesta, pokušati da sa onima koji bi sa njima formiraju vlast. Međutim, ako u tome ne uspeju, Beograđani će opet da izađu na birališta. Inače, ovim "odlaganjem" dobijen je prostor za eventualno dogovaranje većine okupljene oko SNS. Kako Skupština grada Beograda ima 110 odbornika, strankama koje su osvojile najveći broj mandata - SNS i Srbija protiv nasilja - neophodno je da "obezbede" većinu od 56 odbornika.
Kako ni SNS, zajedno sa SPS nema dovoljan broj odbornika, nema ni lista Srbija protiv nasilja, sa odbornicima kolaicije NADA, pokret "Mi glas iz naroda" koji je najveće iznenađenje prethodnih izbora (uspeli su da osvoje šest odborničih mesta), po svemu sudeći neće biti tas koji će da prevagne. Naime, oni su se samo nekoliko dana posle neuspele konstitutivne sednice rascepali na tri dela. Podsetimo, sam Nestorović, odmah nakon što su saopšteni rezultati izbora rekao da se "njegovi" neće prikloniti ni jednoj strani, da će biti, kako im ime i kaže - glas iz naroda.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Inače, po pitanju beogradskih izbora oglasili su se juče i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. I dok Brnabić kaže da postoji ogroman pritisak od strane SNS da se konstituiše većina u Skupštini grada Beograda i da se formiraju institucije u glavnom gradu, predsednik Srbije je rekao da će danas razgovarati sa kolegama iz stranke, ali da je odluka o tome "na onima koji imaju vlast u stranci".
"Nisam menjao svoj stav do sada, ali sam im obećao da ću razgovarati sa njima u petak popodne", naveo je Vučić, te rekao da će o ihodu razgovora obavestiti javnost.
Kako je dodao, on do sada, nije video razlog za promenu svog stava o Beogradu.
"Ako nemate pun legitimitet, ne vidim razlog da se ne ide na izbore, ali oni imaju vlast u stranci i oni donose odluke. Hvala im na tome što su me pitali i što će sačekati moje mišljenje, pa ćemo da vidimo", rekao je Vučić.
Povezane vesti
"Jasno je da većinu imamo", rekla je Brnabić i dodala da je bivši predsednik SNS-a i aktuelni predsednik Srbije rekao da bi trebalo paziti kada je reč o legitimitetu.
"Ali želimo da čujemo i savet, šta o tome misli predsednik Vučić. Mislim da se neće o tome odlučivati 1. marta. Deluje mi da će se to možda pomeriti 2. ili 3. marta, da vidimo šta ćemo uraditi. Ali je pritisak ogroman da se formira vlast zato što postoji većina, a mnogi misle i legitimitet", rekla je premijerka i dodala da mnogi misle da Beograd nema vremena za gubljenje .
Podsetimo, konstitutivnom sednicom pre dve sedmice trebalo je da predsedava najstariji odbornik Skupštine grada Toma Fila. On je na samom početku sednice rekao da se sednica odlaže zbog nedostatka kvoruma i to za 1. mart u 10 sati. U sali nije bilo poslanika liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", Socijalističke partije Srbije i liste "Mi - Glas iz naroda". Prethodno su poslanici liste "Srbija protiv nasilja" i NADE ušli u salu Skupštine grada, gde je trebalo da počne konstitutivna sednica. Nosili su transparente protiv navodnih izbornih manipulacija na beogradskim izborima 17. decembra prošle godine.
Odbornik Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović rekao je da se 60 odbornika upisalo u evidencioni spisak, ali da kvoruma ipak nema.
Predstavnici koalicije "Srbija protiv nasilja" Vladimir Obradović i Dobrica Veselinović na konferenciji za medije u holu Skupštine grada Beograda rekli su tada da SNS i SPS nemaju većinu u gradskom parlamentu i da zato nije došlo do konstituisanja Skupštine grada.
"Oni nemaju većinu i ne mogu da konstituišu skupštinu niti da formiraju vlast", rekao je Obradović i ocenio da izbori moraju da budu ponovljeni.
Koliko ko ima mandata?
Inače, na izborima održanim 17. decembra Srpska napredna stranka je osvojila 49 mandata, socijalisti pet, i za većinu u gradskom parlamentu nedostaju im dva mandata, imajući u vidu da Skupštinu grada Beograda čini 110 odbornika.
Euronews/Slaven Dimitrić
Povezane vesti
Druga po broju osvojenih mandata je lista Srbija protiv nasilja, koja ima ima 43 mandata. Koalicija NADA, koja je ranije najavljivala moguću koaliciju sa tom listom osvojila je sedam, te ni oni bez podrške, sada već pokreta u rascepu, Branimira Nestorovića (Mi - glas iz naroda) ne bi mogli da konstituišu vlast. Ova lista, koja se raspala na tri frakcije, mogla je da bude pre svega tas na vagi u formiranju vlasti jedne ili druge strane, ali je u samom pokretu, nekoliko dana nakon što je odložena konstitutivna sednica, došlo do previranja i "cepanja". Ubrzo je sam Nestorović rekao da je napustio pokret zajedno sa sa Aleksandrom Pavićem, a o prvih dvoje "odbeglih", rekao je:
"Gospodin Jerković i gospođa Vesna Ilić, njih dvoje su zajedno i došli kod nas (u pokret), oni su zajedno prestali da se javljaju. I ja ih danas nisam video da su bili uopšte u sali".
Pokret MI – Glas iz naroda
Pre nekoliko dana održana je osnivačka skupština stranke Pokret MI – GLAS IZ NARODA. Pred oko dve stotine delegata, stali su osnivači pokreta MI, koji su im predstavili i na usvajanje stavili statut i program buduće partije. Izuzev osnivača pokreta, Siniše Ljepojevića, dr Jovana Janjića, Dragana Stanojevića, prof. dr Mitra Kovača i Branka Pavlovića, na čelu stola našle su se i Ana Krstić i Ana Ivanović.
Povezane vesti
Iako se nastavak konstitutivne sednice bliži, i dalje je nejasno da li će neka od frakcija "Mi glas iz naroda" dati podršku SNS i SPS za formiranje nove gradske vlasti.
Inače, zaključak o sazivanju konstitutivne sednice doneo je krajem januara Privremeni organ Grada Beograda, a na dnevnom redu je bilo potvrđivanje mandata odbornika, kao i izbor predsednika skupštine i postavljanje sekretara što je uslov da bi skupština bila konstituisana.
Izbor predsednika skupštine i gradonačelnika
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji od prisutnih odbornika (predsedavajući), a u radu mu pomaže po jedan odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine prethodnog saziva. Ukoliko odbornici sa izborne liste ne odrede odbornika, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.
Kako se navodi sa sajtu Skupštine grada Beograda, predsedavajući ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u pogledu predsedavanja sednicom. Ako predsednik Skupštine prethodnog saziva ne zakaže konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu bez odlaganja zakazuje najstariji odbornik novog saziva odnosno sledeći najstariji odbornik koji to prihvati. Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno dostavlja Statut grada Beograda, Poslovnik Skupštine grada Beograda i Odluka o Gradskoj upravi grada Beograda. Na konstitutivnoj sednici vrši se potvrđivanje mandata odbornika, bira se predsednik Skupštine i postavlja sekretar Skupštine.
Na konstitutivnoj sednici, po pravilu, bira se i zamenik predsednika Skupštine, postavlja zamenik sekretara Skupštine i vrši izbor članova Administrativno-mandatne komisije. Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
profimedia
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje trećina odbornika. Trećinu odbornika čini 37 odbornika. Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata. Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku. Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava. Posle rasprave predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena. Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomaže mu po jedan odbornik sa dve izborne liste koje imaju najveći broj odbornika i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Ukoliko odbornici sa izborne liste ne odrede odbornika, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odbornika. Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomaže mu po jedan odbornik sa dve izborne liste koje imaju najveći broj odbornika i sekretar Skupštine prethodnog saziva. Ukoliko odbornici sa izborne liste ne odrede odbornika, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odbornika. Glasanje se vrši na glasačkim listićima. Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću, pored naznake da se glasa za predsednika Skupštine, navode se kandidati po redosledu utvrđenom u listi kandidata, a ispred imena i prezimena svakog kandidata je redni broj. Glasa se za jednog od predloženih kandidata, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena i prezimena, a u slučaju da je predložen samo jedan kandidat, glasa se zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloženog kandidata.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik galsao, kao i onak na kome je zaokružen veći broj kandidata. Predsednik Skupštine stupa na dužnosgt po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Skupština bira gradonačelnika grada Beograda, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća, najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja gradskog parlamenta.
Inače, ukoliko se do krajnjeg roka gradski parlament ne konstituiše Vlada imenuje privremeni organ, predsednik Narodne skupštine je dužan da raspiše nove izbore u roku od mesec dana, i izbori moraju da se održe u roku od 45 do 60 dana od dana raspisivanja izbora.
Kada se izaberu predsednik Skupštine grada i sekretar Skupština grada Beograda ima rok od mesec dana da izabere gradonačelnika Beograda. Ukoliko se ne izabere gradonačelnik u roku od mesec dana, Vlada raspušta Skupštinu grada, a predsednik Narodne skupštine RS ima rok od dva meseca da raspiše izbore, a da od dana rapisvanja do dana održavanja bude 45 do 60 dana.
Komentari (0)