Igre 
Španija priznala pasoše Kosova: Da li je presudna bila koalicija levičara sa Kataloncima ili pritisci iz EU?
Komentari13/01/2024
-21:03
Ministarstvo spoljnih poslova Španije potvrdilo je da je priznalo kosovske pasoše i da građani koji ih poseduju sada bez viza mogu da putuju u tu zemlju. Iako se Madrid "ogradio", rekavši da Španija "ne menja poziciju o nepriznavanju Kosova kao nezavisne države", odluka, koja je za mnoge bila iznenađenje, podstakla je nova pitanja o tome koliko dugo će još Španija biti čvrsta u tom stavu i šta će biti i sa ostale četiri članice Evropske unije koje isto tako ne priznaju Kosovo.
Odluka je, moglo bi se reći, bila iznenađenje i za samu špansku javnost. Španija je, naime, mesecima odbijala da se pridruži sporazumu o viznoj liberalizaciji, koja je zvanično stupila na snagu 1. januara, a ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares tvrdio je svojevremeno da "politika nepriznavanja nezavisnosti Kosova dovodi i do nepriznavanja tog pasoša".
Španija je, podsetimo, uz Grčku, Kipar, Rumuniju i Slovačku, od 2008. godine odlučna da Kosovo nije nezavisna država. Madrid je u tom stavu često označavan i kao "najtvrdokorniji", pa nije priznavao ni kosovska dokumenta, a kao motiv za takvu odluku stajala je neizvesna sudbina Katalonije.
Pritisci iz EU i podrška predlogu za normalizaciju odnosa
Ipak, okolnosti su se promenile, pa je tako ovo pitanje ponovo postalo aktuelno evropskim predlogom za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine koji je podržalo svih 27 zemalja članica EU. Kako je ranije rekao i američki državni sekretar Entoni Blinken, primena dogovora iz Ohrida, otvorila bi put da ovih pet zemalja učine ono što do sada nisu.
Da li će to i učiniti, prema oceni analitičara, u ovom trenutku malo je izvesno. Ipak, njenu odluku treba posmatrati kroz sve ono što se dogodilo prethodnih meseci.
"Španija je u međuvremenu prihvatila evropski plan za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova koji zapravo predviđa, između ostalog, i priznavanje dokumenata od strane Srbije, tako da eto to može da bude razlog zašto je Španija odlučila da prizna dokumenta, a i verovatno je bilo pritisaka od država članica poput Francuske i Nemačke koje jasno podržavaju nezavisnost Kosova, pa je pretpostavljam bilo i lobiranje sa njihove strane da Španija načini takav korak", rekao je za Euronews Srbija Miloš Pavković, istraživač u Centru za evropske politike.
AP/Virginia Mayo
Zanimljivo je da je španska odluka o prihvatanju kosovskih pasoša zamalo prošla "ispod radara". Naime, Madrid se nije zvanično oglašavao, sve dok se prvi nisu zapravo oglasili kosovski zvaničnici. Zamenik premijera Kosova i šef pregovaračkog tima Prištine Besnik Bisljimi objavio je tu vest među prvima.
Povezane vesti
"Španija je destinacija koja je pridodata zemljama šengenskog prostora u koje možemo putovati kroz ovu liberalizaciju i u kojoj je ranije postojala prepreka nepriznavanje našeg pasoša", rekao je on.
Tek nakon što i iz Brisela stigle potvrde, špansko MSP odgovorilo je na pitanja španskog lista El Pais, ipak, ne objašnjavajući dodatno razloge za donošenje takve odluke.
"Već dugo se govorilo da oni neće dozvoliti, međutim, moguće je da je to neki unutrašnji pritisak ili unutrašnji dogovor unutar Evropske unije. Na kraju krajeva i ostala četiri nepriznavača su dozvolili pa je verovatno i Španija pod tim poklekla. Drugo, ni Grčka ne priznaje Kosovo pa je dozvolila da se bezvizno putuje. Verujem da su razlozi praktične, ekonomske, odnosno turističke prirode, da na taj način ne žele da spreče prilive svojim državama od turista koji mogu da dođu sa Kosova", rekao je za Euronews Srbija direktor radio-televizije Kim Isak Vorgučić.
Levičar Sančez postigao dogovor sa katalonskim strankama koje podržavaju nezavisnost Kosova
Inače, katalonske stranke koje se zalažu za nezavisnost Katalonije, a sa kojima je levičarski premijer Pedro Sančez u novembru postigao dogovor otvarajući put ka svom drugom mandatu, dugogodišnje su pristalice kosovske državnosti. Međutim, portparol španske vlade odbacio je sugestije da je potez sa pasošima još jedan ustupak katalonskim secesionistima, prenosi Fajenenšenal tajms.
Katalonska regionalna vlada, koju predvode separatisti Katalonske republikanske levice, saopštila je da je "potpuno usklađena sa stavom evropskih institucija o priznanju i suverenitetu Kosova".
Profimedia
Edvard P. Džozef, stručnjak za Balkan na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD, nazvao je špansku odluku "probojom, koji najavljuje dalje približavanje NATO i EU po sveobuhvatnom pitanju državnosti Kosova".
"Ovo je ključno za regionalnu stabilnost. Donedavno su španske diplomate bežale iz sobe ako bi se pojavio kosovski zvaničnik. Ovo otvara niz mogućnosti", rekao je on.
Povezane vesti
Ipak, Pavković ne očekuje "tektonske promene kada je u pitanju stav Španije".
"Iako je Pedro Sančez kao levičar i odlučio da abolira lidere Katalonije koji su sproveli referendum 2017. i ušao je u pregovore sa njima. U svemu tome ne očekujem da će biti promene stava Španije po pitanju Kosova pre svega zato što proces normalizacije i dalje traje, nije završen i Srbija nije promenila taj stav tako da i ove ostale četiri države članice nisu promenile stav, tako da još nema niti dovoljnog pritiska niti se razmatra u španskoj vladi da se stav povodom Kosova promeni", rekao je Pavković.
Šta je sa ostatkom "petorke"?
Svaka od ovih pet zemalja ima svoje unutrašnje razloge za nepriznavanje Kosova. Kipar je takođe, i sam sa teritorijalnim problemima, od samog početka, tvrdio da nikada neće priznati jednostranu deklaraciju o nezavisnosti izvan okvira Ujedinjenih nacija.
Povezane vesti
Bukurešt zasad tvrdi da je njihova pozicija nepromenjena, a ranije su takve poruke stizale i iz Bratislave, ali ne i uz potpuno isključivanje mogućnosti da se politika Slovačke u nekom trenutku promeni u zavisnosti od ishoda dijaloga Beograda i Prištine.
Svakako najzanimljivija jeste pozicija Grčke. Iako zvanično ne priznaje Kosovo kao državu, Grčka prihvata njegovo članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija, a u Grčkoj postoje one struje koje smatraju da je nacionalni interes zemlje da se uredi odnos sa Albancima.
Tanjug/Zoran Žestić
U samo devet meseci prošle godine ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas čak tri puta je boravio u službenoj poseti Prištini, što zasigurno ide u korist narativu, ali i željama, koje se mogu čuti među kosovskim zvaničnicima.
Kako je Euronews Srbija ranije pisao, rezultat pojačanih diplomatskih aktivnosti Grčke može se videti i u povećanju njihove trgovinske razmene sa Kosovom, pre svega u izvozu koji je povećan sa 204,2 miliona evra u 2021. na 307,3 miliona evra u 2022.
Ipak, uprkos pritiscima sa Zapada koji uvek postoje na diplomatskom nivou, to nije uticalo na stav Grčke kada je reč o priznavanju nezavisnosti Kosova, poručila je grčka predsednica Katerina Sakelaropulu prilikom prošlogodišnje posete Beogradu.
"Grčka ima i neku vrstu diplomatskih odnosa i diplomatska predstavništva i među prvima je priznala i kosovska dokumenta, tako da oni imaju dosta dobro izgrađene ekonomske i političke odnose i neko očekivanje je da ukoliko bi neko od nepriznavača načinio taj korak to bi mogla da bude Grčka. Međutim, sa druge strane, Grčka ima jako dobre odnose i sa Srbijom koje neguje dosta dugo godina tako da mislim da ovo nije trenutak kada bi bilo koja od ovih pet država članica odlučila da promeni stav po pitanju Kosova. Ne očekuje se promene ni kod Grčke, ni kada je reč o bilo kojoj od ovih pet država koje ne priznaju Kosovo", rekao je Pavković.
Kako je dodao, ključna "vodilja" za ove države je stav Srbije, pa će one čekati da vide kakav će biti dalji proces pregovora i normalizacije odnosa.
Komentari (0)