Igre 
Vizna liberalizacija i potencijalni "egzodus": Da li će sa Kosova tokom 2024. godine da se iseli pola miliona ljudi?
Komentari04/01/2024
-21:03
Od 1. januara 2024. godine, građani koji poseduju kosovske pasoše mogu da putuju bez viza u 27 zemalja šengenskog prostora. Kosovska predsednica Vjosa Osmani čestitajući građanima rekla je da ova godina počinje "slobodom kretanja koja se predugo i nepravedno uskraćivala". Ova sloboda kretanja, međutim, sa sobom nosi i određene opasnosti kao što je još veći odliv radne snage sa Kosova, pa neki analitičari tvrde da bi sa tog prostora moglo da ode čak pola miliona stanovnika.
Kako je Euronews Srbija ranije pisao, u poslednje dve godine Kosovo je napustilo više od 100.000 radnika. U potrazi za boljim uslovima života, u zemlje Evropske unije otišli su mahom oni koji su radili u privatnom sektoru, ali i veliki broj lekara.
Među razlozima odlaska navođene su niske plate, nedostatak ugovora o radu i zdravstvene zaštite, neplaćeni prekovremeni i noćni rad. Problem, međutim, nije sada ograničen samo na radnike, već i na mlade koji bi lako mogli da se odluče da svoju budućnost grade negde drugde.
I dok savetnik predsednika kosovske vlade Kljisman Kadiu ne očekuje masovno iseljenje sa Kosova nakon liberalizacije viza, te kaže da je veća stopa putovanja normalna u prvih šest meseci, raniji primeri pokazali su da su strahovi opravdani. Prema podacima albanske agencije INSTAT, nakon vizne liberalizacije, iz Albanije je protekle decenije otišlo 200.000, a iz Severne Makedonije, u istom periodu, čak 230.000 radnika različitih zanimanja.
Istorijska odluka
Građani KiM od 1. januara mogu da putuju bez viza u zemlje šengenskog prostora, uz poštovanje određenih pravila čije nepoštovanje povlači novčanu kaznu ili zabranu ulaska, a sa aerodroma u Prištini tog dana je poleteo avion za Beč, sa prvim putnicima kojima nije potrebna viza.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj ocenio je liberalizaciju viznog režima kao istorijsku odluku EU koja donosi značajne koristi za KiM i za EU.
"Na snagu stupa istorijska odluka EU. Građani Kosova od danas mogu da putuju u EU bez viza. To donosi značajne koristi i Kosovu i EU. Ceo Zapadni Balkan sada je viznom liberalizacijom povezan sa šengenskim prostorom", napisao je Borelj na svom nalogu na mreži X.
Povezane vesti
Politički analitičar i profesor Nedžmedin Spahiju smatra, međutim, da će, nakon stupanja na snagu vizne liberalizacije, oko pola miliona stanovnika Kosova ove godine otići u zemlje Zapadne Evrope.
profimedia
Spahiju je agenciji Beta kazao da će većina stanovnika Kosova pokušati da pronađe posao na Zapadu, ali i da će mnogi otići zbog straha od rata.
"Gotovo svaka porodica s Kosova ima bar jednog člana koji živi i radi na Zapadu. Na Kosovu su veoma male plate i velika je nezaposlenost, tako da mnogi mladi ljudi budućnost vide u razvijenim zemljama Zapadne Evrope. Očekujem da će samo ove godine oko pola miliona stanovnika Kosova otići na Zapad", rekao je Spahiju.
Najviše odlaze radnici
Kako navodi Dojče vele, još prošle godine se udvostručio broj radnih dozvola koje je Nemačka izdala građanima Kosova. Više od polovine otpalo je na radnike u građevinarstvu. Građani Kosova naime još od 2016. u sklopu takozvanog Balkanskog pravila mogu relativno lako, samo na temelju radnog ugovora da se odsele u Nemačku. Najveći problem su bila duga čekanja za termin u nemačkoj ambasadi u Prištini.
Ekonomski analitičar Safet Grdžaliu rekao je ranije za Euronews Srbija da povećanja plata nije bilo u poslednjih više od decenije i da privatni sektor mora da dobije podršku.
"U privatnom sektoru nemate ni zakon za minimalnu platu, nemate ni povećanje plata unazad 10, 12 godina, to će biti najveći izazov. Mislim da mora da se ojača taj javno-privatni dijalog, mora da bude podrške privatnom sektoru, jer ako vi otvarate direktan rat prema privatnom sektoru, mislim da će to biti najveći problem za Kosovo", smatra Grdžaliu.
Da li zbog uslova ili niskih primanja, odlaze i IT stručnjaci, građevinski i ugostiteljski radnici, majstori...
Povezane vesti
"Realnost je to, da ako se nastavi ovako najveći problem, ne samo za Kosovo nego za celu regiju će biti ta demografska pandemija, jer pretežno mladi odlaze vani. U tom konkekstu moramo shvatiti istinu da bez političkih stabilnosti na Kosovu teško je misliti da ćemo imati ekonomski preporod ili perspektivu", naveo je Safet Grdžaliu.
Sa druge strane, Kadiu kaže da su ilegalne migracije sa Kosova male, a dodao je da se očekuje da će se to još više smanjiti liberalizacijom viza.
"Ne verujem da će se desiti ono što se propagira kao egzodus ili masovno bekstvo. Legalna imigracija koja se dešava na Kosovu takođe se dešava i u drugim zemljama regiona. Ne kažem da je to pozitivno, ali to je pojava koja se dešava i u zemljama EU", rekao je Kadiu, a prenela Koha.
Evropska komisija je još pre sedam godina preporučila ukidanje viza za građane Kosova i omogućavanje turističkih putovanja u Šengenski prostor. Pre ovog 1. januara za dobijanje viza uglavnom se čekalo dva-tri meseca, a uz to su birokratski troškovi svaki put iznosili oko 170 evra, što je više od trećine prosečne plate, piše Dojče vele.
I dok je za građane Kosova stupila na snagu vizna liberalizacija, ona, ipak, ne važi i dalje za vlasnike pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Republike Srbije. U toku je procedura da i njima bude odobrena vizna liberalizacija.
Komentari (0)