Politika

Pet ključnih pitanja posle izbora: Pobednici i gubitnici, plivanje u "bari s mnogo krokodila" i najveće iznenađenje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

18/12/2023

-

21:00

Pet ključnih pitanja posle izbora: Pobednici i gubitnici, plivanje u "bari s mnogo krokodila" i najveće iznenađenje
Pet ključnih pitanja posle izbora: Pobednici i gubitnici, plivanje u "bari s mnogo krokodila" i najveće iznenađenje - Copyright FoNet/TV FoNet, Tanjug/Sava Radovanović, Nemanja Jovanović, Strahinja Аćimović

veličina teksta

Aa Aa

Srpskoj naprednoj stranci 127 mandata u Skupštini Srbije, listi "Srbija protiv nasilja" 65. Tu su još i Socijalistička partija Srbije, koalicija NADA, lista "Mi - glas iz naroda" i još pet manjinskih partija. Ukratko, tako će izgledati budući saziv parlamenta nakon izbora održanih u nedelju 17. decembra. U Beogradu, na lokalnom nivou, situacija nešto "dramatičnija", a tas na vagi biće čovek čiji smo lik upoznali tokom pandemije koronavirusa - doktor Branimir Nestorović. Iako zasad tvrdi da neće "ni na jednu, ni na drugu stranu", postizborna kombinatorika u Beogradu biće posmatrana s punom pažnjom. Kako će izgledati nova vlast u glavnom gradu ujedno je ključno pitanje nakon glasanja, ali ima ih još nekoliko - ko je najviše dobio, a ko izgubio, gde je "zapelo" za desnu opoziciju, kao i da li takozvana proevropska opozicija može da bude zadovoljna rezultatom?

U Srbiji se, podsetimo, 17. decembra glasalo na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou i to na vanrednim izborima koje su mnogi čak smatrali "referendumskim". Dan kasnije jasno je da je najveći dobitnik izbora SNS, koja sa osvojenih 127 poslaničkih mandata u Narodnoj skupštini može samostalno da formira buduću vlast, iako nije isključeno da će saradnju nastaviti sa Savezom vojvođanskih Mađara i Socijalističkom partijom Srbije.

Sa druge strane, SPS je, može se reći, "podbacio", a predsednik te stranke Ivica Dačić izjavio je i da je za SPS možda vreme da traži novog lidera. Zašto su se "istopili" njihovi glasovi od prošle godine, koji su te 2022. godine čak i iznenadili brojne analitičare, još jedno je od pitanja koje se nameće.

A iako su sada druga najjača parlamentarna snaga i iako će takozvana proevropska opozicija sada imati više mandata, za neke lista "Srbija protiv nasilja" nije ostvarila uspeh kakav se očekivao. To se pre svega odnosi na Beograd, gde SNS ima oko 21.000 glasova više. Oni tvrde i da je tokom izbornog dana bilo više nepravilnosti, te zahtevaju poništavanje izbora u Beogradu i pozvali su na proteste.

Zanimljivo je inače da nijedan "stari igrač" srpske politike nije uspeo da ostvari uspeh na ovim izborima. Narodna stranka Vuka Jeremića osvojila je nešto manje od jednog procenta glasova na republičkim izborima, iako su nešto bolje prošli u Beogradu. Bez cenzusa su ostali i Saša Radulović i Boris Tadić (DJB - SDS), Vojislav Šešelj (SRS) i Čedomir Jovanović (LDP).

Ko je najviše dobio na izborima, a ko izgubio?

Sam pogled na izborne rezultate mogao bi jasno da odgovori na pitanje ko su pobednici, a ko gubitnici ovih izbora. Na republičkom nivou, SNS je ostvarila bolji rezultat nego prošle godine i moći će samostalno da formira vlast. I lokalni izbori u 65 gradova i opština pokazali su da je SNS ubediljivo prva u većini mesta. Nešto lošije prošli su u Beogradu, gde im ovog puta neće biti dovoljan samo jedan partner da formiraju vlast. Dakle da bi ostali na vlasti u glavnom gradu, biće im potrebna i podrška SPS, ali i liste koju predvodi Branimir Nestorović.

Tanjug/Strahinja Aćimović

 

Politikolog Despot Kovačević kaže za Euronews Srbija da ti rezultati uglavnom zavise od odnosa unutar vladajućih koalicija i da su oni prema nekim predviđanjima bili očekivani. Nijedno istraživanje, kako je dodao, nije ekstremno odstupilo od ovoga kako se na kraju i glasalo.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je da ovi izbori jesu na neki način bili referendum "za i protiv Vučića", na kom, kako je dodao, opozicija nije imala šanse imajući u vidu "Vučićevu harizmu i komunikaciju sa biračkim telom, te dobro organizovanu SNS kao jedinu delotvornu političku organizaciju u Srbiji".

"Na takvom terenu oni nisu imali nikakve šanse osim da dožive ovakav debakl kakav su doživeli. Tip kampanje koji je izabran išao je apsolutno na ruku Vučiću, a on je posvetio veliko vreme, uložio energiju, vodio šablonsku kampanju koja je imala vrlo zacrtane poruke. S druge strane imali ste opoziciju koja je bila previše razjedninjena, nemate pravog liderstva, opozicija nije napravila kampanju za podizanje nivoa izlaznosti, kad sve saberete ovo je posledica i nekih političkih okolnosti, ali i nekih komunikacijskih strategija koje su u ovom trenutku pristune u našoj javnosti", rekao je Stanković.

Kao još jedan "pobednik" ovih izbora i najveće iznenađenje smatra se lista "Mi - glas iz Naroda" doktora Nestorovića koji će u republičkom parlamentu imati 13 manata, a na nivou Beograda šest. Za njega su, kako je rekla novinarka Ljiljana Smajlović glasali i oni "skeptični prema Vučiću i oni skeptični prema Đilasu".

A upravo savez Boška Obradovića i Milice Đurđević Stamenkovski (Dveri - Zavetnici) spada među "gubitnike" ovih ozbora. Od ukupno 20 mandata koliko su dve stranke imale nakon prošlih izbora, ostali su ispod cenzusa sa osvojenih 2,8 odsto na parlamentarnim, odnosno 2,6 odsto na beogradskim izborima. 

Euronews

 

Osim njih, slabiju podršku od one prošlogodišnje imao je i SPS. Zapravo, ostvarili su najlošiji rezultat od 2006. godine. U republičkom parlamentu imaće 18 mandata, dok će u beogradskom imati šest. Kako je rekao Stanković, sigurno da je došlo do preliva jednog procenta iz SPS ka SNS. Socijalistima je jedan deo glasova uzeo i Nestorović, kao i desnica. 

"SPS je vodio jednu prilično bezideju kampanju koja se svela samo na komunikaciju Ivice Dačića sa svojim biračkim telom, bez nekih novih lica, a SPS generalno ima jedan veliki problem, a to je da nema svoju temu, manje više to je skup parola koje čujete poslednje tri decenije. Čudno je da SPS kao levičarska stranka nema razrađen program za korekciju velikih socijalih razlika u zemlji. Suviše lako slede politiku vlade koju vodi SNS", rekao je Stanković.

Ipak, politikolog Despot Kovačević ne očekuje da će doći do rasipanja članstva u toj stranci. 

"Imali su oni i mnogo veće krize, oni možda imaju i najlojalnije članstvo. Čini mi se da je podrška najviše pala u Beogradu i Vojvodini, više je faktora, a uvek manji koalicioni partner trpi", rekao je Kovačević.

Čije je glasove uzeo Nestorović?

Nestorović je, kako se čini, pokupio "pomalo" glasova od svih. Prema rečima vanrednog profesora na Fakultetu političkih nauka Dušana Vučićevića, kontinuirani rast podrške primetan je u prethodnih nekoliko nedelja i uglavnom je pratio pad liste Nacionalno okupljanje.

"Oni su tu negde praktično zamenili mesta. Možemo da pretposavimo da je jedan deo glasača Dosta je bilo verovatno glasao za profesora Nestorovića. Pretpostavljam da je i deo glasača SNS-a glasao za ovu koaliciju. Ali potrebne su postizborne sondaže na većim uzorcima pa da vidimo kretanja u odnosu na 2022", rekao je on.

Kako je on rekao, čini se da je ta lista imala dobre rezultate u centralnim beogradskim opštinama, a kada je reč o glasačima verovatno se radi o specifičnom profilu ljudi koji nema poverenje u političke institucije.

"Možda deluje čudno, profesor Nestorović nije bio previše zastupljen u ovoj kampanji, ali radi se o jednoj vrlo harizmatičnoj osobi, šta god mislili o njegovim stavovima, koja jeste jako dugo u kampanji negde od korone. On je imao dosta prostora u medijama sa nacionalnom frekvencijom i u emisijama koje se emituju na Jutjubu. On je iz uloge jednog dosta prepoznatljivog lika uskočio u izbornu kampanju i ostvario veoma dobar rezultat", naglasio je Vučićević.

Desna opozicija - "plitka bara, mnogo krokodila"

Stranke desnice, međutim, nisu uspele da ponove uspeh od 3. aprila 2022. godine. Analitičarima je to i bilo očekivano, a razlog su videli u činjenici da ove stranke nisu uspele da se dogovore i naprave veliku koaliciju pre samih izbora, pa su nastupali u više kolona. Cenzus od tri odsto prešla je samo koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, nešto ispod ostala je koalicija Srpskog pokreta Dveri i Srpske stranke Zavetnici, dok je Narodna stranka bila daleko od prelaska izbornog praga.

"Plitka bara, a mnogo krokodila i krokodilčića", kaže profesor Zoran Sojiljković. Kako ocenjuju sagovornici Euronews Srbija, istraživanja su u prethodne dve-tri nedelje pokazivala da Dveri-Zavetnici gube na podršci. Uporedo sa tim rasla je podrška Nestoroviću. 

Tanjug/Jadranka Ilić

 

"Partije desne opozicije jesu ozbiljno podbacile. Pre svega zato što se nisu ujedinile. Unapred smo znali da Narodna stranka ima male šanse da uđe u parlament. Delovalo je da su oni bili najzainteresovaniji za tu široku koaliciju, DJB je onda nastupao u koaliciji s Tadićem. Verovatno su najriskantniji potez povukli u Nacionalnom okupljanju, ne toliko što su odlučili da izađu sami, već što su na neki način koketirali sa idejom da bi mogli nakon izbora da sarađuju, ili su ostavili otvorena vrata za saradnju sa SNS", rekao je Dušan Vučićević.

Kako je dodao, zna se iz istraživanja da su glasači, pre svega Dveri, ali i Zavetnika u velikoj meri opozicioni, pa je ta vrsta "koketiranja", verovatno bila rizična i odvukla onaj deo birača koji nisu bili spremni da glasaju za liste za koje nisu bili sigurni da li će posle izbora biti na strani opozicije.

Novinarka Ljiljana Smajlović ističe da je veliki uspeh što je lider Novog DSS Miloš Jovanović očuvao rezultat.

"Jovanovićeva tema je isto bio francusko-nemački sporazum. Ja sam iznenađena što je on uspeo da neokrnjen izađe iz ovih izbora", rekla je Smajlović.

Šta je uticalo na rezultat "Srbije protiv nasilja"?

Srbija protiv nasilja osvojila je 65 poslaničkih mandata i 42 odbornička mandata u Skupštini Grada Beograda. Rezultatom, čini se, nisu zadovoljni, pre svega jer ukazuju na brojne izborne nepravilnosti i tvrde da je više od 40.000 bez legalnog prebivališta u Beogradu organizovano dovedeno radi podrške SNS, čime je, kako kažu, "drastično promenjena izborna volja Beograđana". Traže poništavanje izbora i ponavljanje glasanja, te su već za danas pozvali na protest.

Komentarišući njihove rezultate, profesor Stojiljković kaže da je to nešto malo više nego što su oni imali na prošlim izborima, ali daleko od očekivanog sinergijskog efekta.

"Očito da mi moramo malo više da posmatramo šta je struktura biračkog tela Srbije, koliko je ona, ja mislim negde dva i po puta, tri puta više izložena onome što su mediji pod kontrolom režima nego iz alternativnih medija. I s druge strane, mora da se ide na neku vrstu političkog prosvećivanja i obrazovanja u ono što je dosta dobro radio ProGlas, ali dosta kasno. Očito da ta ProGlas, kampanja i može u kratkom roku da dosta ograničene rezultate", rekao je on.

Tanjug/Nemanja Jovanović

 

Smajlović ističe da "Srbija protiv nasilja" može da se zahvali upravo ProGlasu na rezultatu.

"Izlaznost je ipak bila velika, zato što je bila ista nego pre godinu i po, ali kako mi je juče skrenuo pažnju Srđan Bogosavljević, od prošle godine do ove je umrlo 160.000 ljudi u Srbiji. Ovo je zapravo visoka izlaznost. Ne bih isključila mogućnost da je ProGlas pomogao opoziciji, a mislim da Srbija protiv nasilja može da se zahvali ProGlasu na ovom, po mom mišljenju, veoma dobrom rezultatu koji su ostvarili", rekla je Smajlović.

Postizborna kombinatorika u Beogradu

Predstavljajući rezultate beogradskih izbora, predsednik Srbije i član SNS Aleksandar Vučić rekao je da u formiranju vlasti u Beogradu postoje dva faktora – prvi je s kim će želeti Branimir Nestorović, jer ako hoće sa SNS i socijalistima, onda će ta koalicija imati 59 od 110 mandata, a ako hoće sa opozicijom imaće 54 do 56. 

To znači da će buduća vlast u Beogradu najverovatnije zavisiti od Nestorovića, a on kaže da neće u koaliciju ni sa jednima, ni sa drugima, što bi zapravo moglo da znači da će eventualno Beograd morati na nove izbore. 

"To je vrlo zanimljivo. On je malo ćudljiv tip. Biće zanimljivo videti kako će reagovati i kako će se ponašati u narednom periodu. Ne samo on, već grupa ljudi oko njega. Do sada nije bio prisutan na političkoj sceni. Tako da ne znamo kome bi mogao da se prikloni. Možda bi mogao vlasti, ali slušajući ga vidi se da je imao problema sa vladajućom koalicijom. Pitanje je da li postoji mogućnost da se pravi većina u gradskoj skupštini. Meni se čini da neće sa opozicijom, njegova ideologija je protiv EU", rekao je Vladimir Pejić iz Faktora plus.

Vučićević ističe da je veoma važno naglasiti da on nema kontrolu nad šestoro odbornika.

"Svaki odbornik je vlasnik svog mandata, i oni će pojedinačno odlučivati da li će se prikloniti jednom carstvu. Mi znamo, na prethodnim gradskim izborima da je bilo pojedinačnih slučajeva preletanja, članovi POKS na promer. Vlast ima ogromne resurse i ogromnu moć ubeđivanja. Ne bi me iznenadilo da čak i ako Nestorović insistira da nema koalicije, da se pronađe dvoje ili troje odbornika koji bi hteli", rekao je Vučićević.

Dejan Vuk Stanković kaže da Nestorović samo delimično ima ključ u svojim rukama. 

"Nestorović ili bilo ko drugi može da iskušava SNS u pogledu formiranja vlasti u Beogradu, ali momentum politički je na strani SNS, i kao što ste čuli Šapića mi na izbore možemo da izađemo ponovo. Ti glasovi su došli pravo ni od kuda, tako da oni, bojim se da njima manje odgovora nego SNS da budu partija koja neće ni sa kim. Ne verujem da ni medijski ni kadrovski mogu da izdrže novu kampanju", rekao je Stanković.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija