Koordinarorka Nacionalnog konventa: Srbija ostvarila korake što se tiče pravosuđa, ali poglavlju 35 se ne nazire rešenje

Nacionalni konvent o EU danas će predstaviti novu knjigu preporuka što je sveobuhvatni prikaz i ocena toka pregovora napretka Srbije na putu ka članstvu EU. Koordinarorka ovog nevladinog tela Bojana Selaković kaže za Euronews da Srbija samo delimično ispunjava obaveze na putu ka EU, navodeći da je naša zemlja otvorila manji deo poglavlja i da puno toga nije ispunjeno u okviru njih. 

"Generalno ocena jeste da Srbija samo delimično ispunjava svoje obaveze na putu ka EU. Imajući u vidu da ono što sadrži knjiga preporuka je nešto o čemu mi izveštavamo praktično od 2014. godine", ističe Selaković. 

Kordinatorka Nacionalnog konventa navodi da je Srbija otvorila samo jedan manji deo poglavlja. Međutim, kako kaže, čak unutar poglavlja gde proces pregovora teče "puno je obaveza koje nisu ispunjene".

Selaković dodaje da u okviru preporuka Nacionalnog konventa postoje saveti na koji način treba pristupiti neotovrenim poglavljima, kako bi progres evrointegraciija mogao dalje da se prati. 

Poglavlje 23: Gde je zapelo sa pravosuđem?

Selaković kaže da uz poglavlje 24, poglavlje 23 zahteva najviše aktivnosti svih aktera, ali gde i dalje postoji potreba za unapređenjem situacije. 

"Pravosudna reforma koja je deo poglavlja 23, koja, ako pogledamo ono što su bile obaveze Srbije na čemu je insistirala EU - može se na prvi utisak reći da je tu Srbija dosta toga uradila i naša vlada se trudi da objasni koliko toga je uradila upravo u ovom poglavlju", izjavila je Selaković.

Međutim, koordinatorka ukazuje na to da kada govorimo o pravosuđu, uglavnom je fokus na institucionalnom okviru, a ne na onom što se dešava u praksi. A praksa, ističe Selaković, nije šarena u meri kako je država predstavlja. 

"Zbog toga što nemamo osigurane mehanizme za vladavinu prava, zbog toga je situacija sveukupno i dalje loša, čak i u izveštajima Evropske komisije. Ali preporuke koje daje Nacionalni konvent su mnogo detaljnije i zapravo vrlo kritičnije u odnosu na ono što su izveštaji EK. To je slučaj za sva poglavlja, jer su organizacije fokusirane na reformske procese, na njihovu suštinu, odnosno u kakvom kontekstu dolazi do primene mera koje se definišu u skladu sa tim merilima za zatvaranje poglavlja", ističe Selaković. 

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine: poglavlje za koje se ne nazire rešenje

Preporuke za poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, koje radna grupa svake godine daje, skoro uopšte nisu ispunjene, ističe Selaković. 

"To je jedno od retkih poglavlja gde smo imali situaciju u kojoj smo imali ograničenu komunikaciju sa predstavnicima države. Meni je jako žao što u okviru poglavlja 35 institucije i predstavnici vlasti nisu imali malo više sluha za preporuke konventa. To bi nas lišilo nekih nepotrebnih tenzija kojima zadnjih godina svedočimo - upravo iz razloga netransparentnosti procesa dijaloga između Beorgada i Prištine", kaže Selaković

Ona navodi da je neophodno da proces pregovora bude što transparentniji, kako bi "sprečili polarizaciju koja se na temi Kosova u našem društvu dešava već godinama unazad", za koju se čini, prema rečima koordinatorke da samo "kulminira". 

Ekonomske reforme takođe "ključne"

"Radna grupa je fokusirana na ekonosmke reforme jer smatramo da je to krovni, odnosno strateški dokument kada su u pitanju ekonomske teme", ukazuje Selaković, navodeći da je preko njih moguće pratiti ne samo napredak po različitim ekonomskim parametrima, već i  kvalitet života građana. 

"Naša radna grupa izrađivala je preporuke koje su išle u tom smeru, koje bi na neki način trebalo da mere efekte i uticaj ekonomskih aktivnosti na kvallitet života građana, i da se to uzima u obzir prilikom izrade tog dokumenta", kaže Selaković.

Ona dodaje da Evropska komisija "snažno" prati ekonomske reforme, s toga radna grupa smatra da je portrebno da one budu u fokusu svih. 

Kao poseban problem Selaković ističe što naša vlada u vodjenju ekonomskih politika donosi "ad hoc" mere, što ostavlja dojam da država nema strateški ekonomski pristup, kakav Brisel očekuje. 

Savović zaključuje da je trenutno najzahtevniji rad na poglavljima 23 i 24, ali da se u tom domenu najviše i uradilo. Kada je reč o napretku u integracijama, Selaković ocenjuje da je teško dati sveukupnu sliku, ali da postoji istorijska šansa da se proces integracije ubrza, ali da je neophodno ubrzati i reforme.