Igre 
Slučaj Banjska u fokusu EU: "Sankcije Srbiji bi bile kontraproduktivne, potrebni radikalni koraci Beograda"
Komentari05/10/2023
-12:09
Oružani sukob u Banjskoj u kojem su stradala trojica Srba i jedan kosovski policajac, krajem septembra, i dalje je centralna tema u Srbiji, ali i među evropskim zvaničnicima. O situaciji na severu Kosova i konkretnom incidentu debatovali su i poslanici Evropskog parlamenta, a zajedničku poruku teško je izvući s obzirom da su zavisile su od toga iz koje političke grupacije koji poslanik dolazi, pa je za krivca navođen i zvanični Beograd i Priština, ali i EU.
Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, na kojoj je glavna tema bila situacija na Kosovu svoje viđenje događaja prvo su izneli predstavnici Evropskog saveta i Evropske komisije.
Ono što je provejavalo kroz većinu govora jeste zabrinutost zbog koncentrisanja srpske vojske na administrativnoj liniji, ali i zahtevi da se ta vojska povuče. U jednom su svi bili saglasni - svi su pozvali na smirivanje tenzija i povratak dijalogu. A kao što gotovo svako saopštenje iz Evrope počinje sa "EU pažljivo prati događaje na Kosovu" ni ovoga puta ta fraza nije izostala.
Čuli su se i pozivi da se sprovede detaljna istraga, kao i da počinioci oružanog sukoba odgovaraju.
Između ostalog, bilo je i zahteva nekoliko poslanika da se Srbiji uvedu mere, onakve kakve su uvedene Kosovu ili strože, a pojedini su tražili da se preispita novac koji Srbija dobija te da se i zamrzne. U ovakvim zahtevima prednjačili su Tonino Picula iz Hrvatske, Viola Fon Kramon iz Nemačke i Ilhan Kjučuk i Angel Džambarski iz Bugarske.
Neki su pak odgovornost za sva dešavanja videli na strani EU, a neki i Prištini i u tome što još nije formirana Zajednica srpskih opština, poput francuskog, austrijskog i mađarskog evroposlanika Žana Lika Lakapela, Lukasa Mandla i Andora Delija.
Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka za Euronews Srbija kaže da se, kada se pogleda šira slika, vrlo jasno vidi da nema jednog krivca za ovaj događaj.
Povezane vesti
"Ne može da se gleda mimo konteksta u kojem Priština ne implementira svoje dogovore već duži niz godina, faktički od 2013. godine. Postoje određeni krugovi ili države koje to gledaju uže i koje apriori zastupaju tezu da je Srbija odgovrna. Nažalost, navikli smo na takve tonove iz Zagreba i još nekih sredina, gde je to više neka vrsta monete za unutrašnju upotrebu. Kad isključimo te disonantne tonove mislim da preovlađujući stav da treba gledati šta se desilo u Banjskoj konkretno, ali i kontekst u kome se to desilo, a kontekst je takav da naročito u poslednjih godinu dana imamo jednu ekslaciju situacije koja je prevashodno navođena iz Prištine. Mislim da su toga svesni svi oni koji zaista žele da naprave nekakav napredak u dijalogu, ali ne verujem da je i svima u EU cilj da se taj napredak napravi", objašnjava on.
"Dešavanja u Banjskoj ozbiljna greška, potrebni radikalni koraci"
Nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić navodi da je pre događaja u Banjskoj Srbija na spoljnočpolitičkom planu bila u blagom vođstvu u odnosu na Kosovo jer Priština uporno odbija da implementira ZSO, a da nakon oružane pobune mnogi likuju.
"Jedan broj političara i u Americi i u Evropi su već počeli da pišu peticije, da smatraju da je Srbija favorizovana, da to nije objektivna situacija, mi smo se našli u jednoj situaciji bez presedana da budemo u nekoj vrsti diplomatskog vođstva u odnosu na Kosovo. Ova drakonska glupost koja je urađena u Banjskoj je to sve potrla i vratila nazad sav paket onih atributa koji se tipično pripisuju Srbiji od majskog prevrata 1903. gde smo mi prikazani kao divljaci. Takav utisak prati Srbiju ceo 20. vek i ova Banjska vraća utisak tih ljudi na zapadu na taj ravnotežni položaj gde su Srbi po pravilu krivci, problematični, agresivni, neukotrivi", kaže Parivodić.
Euronews
Prema mišljenju Parivodića, dešavanja u Banjskoj su bila ozbiljna greška, koja je, kako kaže, kontinuitet pogrešnih odluka, te da Srbija u neposrednoj budućnosti mora preduzeti radikalne korake da bi se nekako vratili u položaj u kojem je bila pre Banjske.
"Ako mi ne uđemo u jednu zaista supstancijalnu saradnju na više načina koja podrazumeva uvođenje sankcija Rusima, u principu zahtev za ulazak u NATO odmah. Znači radikalni potezi moraju, to je jedini način da se zaštite i Srbi na Kosovu i cela Srbija", ističe Parivodić.
Da li je moguće uvođenje sankcija Srbiji?
Na pitanje kakve bi posledice mogle da budu po Srbiju zbog događaja u Banjskoj, Krstić ističe da ne veruje da će biti bilo kakvih sankcija, ali da postoje određene mere koje bi Evropska komisija mogla da preduzme.
"Većinu sankcionih mehanizama mora da pokrene Savet imajući u vidu da je tu komplikovana procedura odlučivanja o temama iz oblati zajedničke spoljne i bezbednosne politike, bilo kakve glomaznije sankcije nije za očekivati. S druge strane, postoje određene mere koje su iz nadležnosti Evropske komisije, gde je moguće brže delovanje, kao što je recimo suspenzija iz programa iz kojih Srbija ima benefite. Takve stvari mislim da još uvek nisu izgledne, ali ne bih ih isključio ukoliko se ne bi sarađivalo u istrazi u vezi sa slučajem Banjska, to je vrlo bitna pokazna vežba, odnosno lakmus da li će Srbija na neki način da se odalji do toga što se desilo i da demonstrira da će kroz istragu sprovesti i kažnjavanje onih koji su počinili akte u Banjskoj. Neće biti u ovom trenutku nekih konkretnih sankcija, moguće su neke diplomatske sankcionisane mere, takve su primenjivane i prema Kurtiju u samom početku", kaže Krstić.
Euronews
Povezane vesti
Prema Parivodiću uvođenje sankcija bi bilo najveća greška, jer od njih, kako kaže, strada narod.
"Sankcionisati srpski narod koji u suštini slabo da donosi odluke, bilo bi kontraproduktivno. Moraju drugačije da podstaknu Srbiju da donese ključne odluke, ako ona već sama nema snage da donese ozbilje radikalne odluke", kaže on.
Može li doći do nekog ozbiljnog konflikta?
Zategnuti odnosi Beograda i Prištine nakon događaju u Banjskoj samo su intezivirani, pa ne čudi bojazan javnosti da bi moglo doći i do ozbiljnijeg konflikta. Ipak, sagovornici Euronews Srbija saglasni su da do toga sigurno neće doći.
Povezane vesti
"Mislim da konflikta neće biti sigurno jer mi ne možemo da ratujemo sa NATO. Mislim da su načelnik Generalštaba Mojsilović i ministar Vučević imali izvanrednu konferenciju za štampu i vrlo jasno rekli da im ne pada napamet da bez, u suštini saglasnosti NATO, intervenišu na Kosovu. Oni su rekli - mi ćemo ispuniti zadatak ali ćemo, kaže, pre toga obavestiti KFOR, a to obaveštenje znači da neće u suštini biti ništa, tako da je naša Vojska vrlo zrela. Vrlo ozbiljno je nastupila na čelu sa ministrom, na tome im čestitam, i to mi govori da oni nemaju nikave veze sa Banjskom. To što oni govore je vrlo razumno i u korist srpskog naroda", ističe Parivodić.
I Krstić navodi da bi bilo kakav neovlašćen ulaz naših vojnih snaga na područje Kosova i Metohije predstavljao ulaz u sukob sa samim Kforom.
"Lokalni sukobi, da li će se oni nastaviti, da li ćemo imati opet ovakve ekscese, mislim da bi jedan dobar korak u tom pravcu bio ispunjavanje onoga što Beograd zahteva, a to je da KFOR preuzime potpunu bezbednosnu kontolu nad severom Kosova, što bi bilo odlično. Čak i Edi Rama koji je slao dvostruke poruke, s jedne strane je slao poruku kako Beograd treba kazniti zbog dana žalosti, ali u isto vreme je i govorio kako podržava to da Kfor preuzme bezbednosnu kontrolu nad severom Kosova, što je Beograd i tražio. Verujem da bi neki akteri na zapadu to odlučno podržali, ne postoji još uvek potpuni konsenzus, ali vidimo da su Britanci poslali još vojnika. Ovde nije samo reč o tome da se trupe gomilaju, reč je o tome da te trupe i preuzmu potpunu kontrolu, da ne dozvole recimo pripadnicima ROSU da sami sprovode neke operacije koje vrlo često predstavljaju maltretman Srba, koji se nalaze severno od Ibra i zamišljene tako da pošalju poruku Srbima da nisu poželjni", kaže Krstić i zaključuje da bi to mogao da bude jedan korak ka deeskalaciji koji je na strani međunarodnih aktera.
Preporuka za vas
Komentari (0)