Studija Bečkog instituta o kretanju visokoobrazovanih iznenadila Srbiju: Autorka za Euronews Srbija objašnjava šta stoji iza brojke 90.000

Studija Bečkog inistuta za ekonomske studije pokazala je da je Srbija u periodu od 2015. do 2019. godine zabeležila neto priliv mladih i visokoobrazovanih ljudi. Prema ovom istraživanju, čiji su rezultati iznenadili Srbiju, u našu zemlju je ovom periodu ušlo 90.000 više mladih i visokoobrazovanih nego što je iz nje izašlo. 

Rezultat dolazi kao iznenađenje pre svega zašto što se kosi sa istraživanjima o "odlivu mozgova" prema kojima je Srbija godinama u vrhu po broju mladih i obrazovnih ljudi koji napuštaju zemlju.

O tome kako se došlo da brojke od 90.000 ljudi i šta ona konkretno predstavlja za Euronews Srbija govorila je autor­ka studije San­dra Lajt­ner.

Istraživanje je, naime, objavljeno u martu ove godine i obuhvatilo je šest zemalja iz regiona: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo.

"Ne samo državljani Srbije"

Što se tiče Srbije, koja je jedna od tri zemlje regiona u kojoj je u istraživanju zabeležen veći priliv, Lajtner je objasnila da su prikupljani podaci u periodu od 2010. do 2019. godine, a da su poslednje četiri godine zabeležile ovaj "priliv" i to za mlade u ranim 30-tim godinama. Međutim, kako je naglasila, fokus istraživanja nije bio samo na državljane Srbije koji su ulazili ili izlazili iz naše zemlje, već na sve koji su prelazili granicu u oba smera.

Kako je navela, ovo istraživanje rađeno po narudžbini Evropske fondacije za obuku (European Training Foundation, ETF) i trajalo je dve godine. 

Tokom istražvanja njen tim imao je pristup podacima iz Republičkog zavoda za statistiku iz svih šest zemalja poštujući pravila privatnosti i oni su bili ključni kako bi se došlo do ovih rezultata, objašnjava ona.

"Zbog nedostataka pojedničanih podataka o kretanjima ljudi kroz zemlje, odlučli smo se da pratimo kretanja određenih grupa i koristimo "kohortni pristup". To znači da smo grupe sortirali u kohorte po starosti i obrazovanju - od niskog do onih visokoobrazovanih i u određene starosne katergorije i tako ih pratili", kaže Lajt­ner i dodaje: 

"Cilj je bio da na osnovu kretanja grupa pratimo neto migraciju. Ukoliko primetimo da se određena grupa u određenoj zemlji povećava dve godine zaredom, onda smo to definisali kao priliv određene grupe", kaže ona.

Ka­ko dodaje, re­gi­on od šest ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na ka­rak­te­ri­še ve­li­ka emi­gra­ci­ja, ukoliko se uzme u obzir to da je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti mla­dih visoka.

Profesor Ekonomskog fakultata u Beogradu i konsultant ovog istraživanja zadužen za srpsko područje prof. Mihail Arandarenko kaže za Euronews Srbija da za ovaj fenomen postoje tri objašnjena.

"Deo priliva visokobrazovanih može se objasniti našim diplomcima koji su se po sticanju diploma u inostranstvu vratili u Srbiju, jer su oni otišli sa namerom da studiraju i da se nakon diplomiranja vrate. Drugi razlog može da bude priliv mladih iz regiona, jer dosta njih dolazi ovde radi obrazovanja i reši da ne ide dalje. Treći razlog bi bili visokoobrazovani stranaci koji dolaze u zemlju", objašnjava profesor Arandarenko.

Svetski ekonomski forum visoko rangira Srbiju po pitanju odliva mozgova

Nijedna domaća i međunarodna institucija, međutim, nema egzaktan podatak koji bi bio odgovor na pitanje koliko se osoba odlazi iz Srbije ili koliko se njih vraća.

Mr Gordana Bjelobrk, načelnica odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku kaže za Euronews Srbija da ne postoje precizni podaci o broju ljudi koji su se privremeno ili trajno iselili iz zemlje. 

"Nemamo precizne podatke o broju odseljenih sugrađana. Radimo na tome i nadamo se da ćemo do kraja godine da umrežimo sa zemljama Evropske unije, i da na taj način dobijemo tačne podatke o ljudima koji dolaze i odaze odavde. Pandemija koronavirusa je svakako uticala na to da se ljudi vraćaju, ali za sada, i o odlivu i prilivu građana možemo samo da govorimo na osnovu procena", kaže Bjelobrk.

Nešto preciznije podatke ima Evropski zavod za statistiku (Evrostat), koji je u martu objavio podatak da je u 2019. godini oko 74.000 građana Zapadnog Balkana dobilo državljanstvo EU – a među njima je bilo 10.297 osoba iz Srbije. 

Svetski ekomski forum Srbiju takođe plasira visoko kada je reč o "odlivu mozgova".

Šta kažu povratnici

Kada je reč o ljudima koji su odlučili da se, ipak, vrate u Srbiji, oni navode da su razlozi za takvu odluku raznoliki - od nostalgije do želje da svoje znanje i diplomu ulože u svoju zemlju.

Jedna od njih je i Jovana Ružićič, koja se u Srbiju iz Amerike vratila pre 11 godina. Pri povratku osnovala je fejsbuk grupu Repats Serbia koja služi upravo kao podrška povratnicima ili onima koji žele da se vrate i broji oko 1.700 članova.

"Ovde mogu da saznaju sve šta ih zanima o povratku u zemlju. Iskustva su šarenolika, ali ono što je najvažnije je da smo tu jedni za druge kao velika podrška u svakom smislu", kaže Ružičić.

Pored smoinicijativne organizacije na društvenim mrežama, povratnicima u odluci da "preseku" i vrate se pomaže, i organizacija Tačka povratka, a Aleksandar Jakovljević iz ove organizacije kaže za Euornews Srbija da najveći broj pitanja koja dobijaju je upravo vezan za logistiku i briokratiju.

"Kroz komunikaciju i korodinaciju sa njima, služimo im da olakšamo i pojednostavimo povratak u Srbiju. Najviše dobijamo pitanja oko birokratije, jer je za njih to najveća nepoznanica. Takođe nas često pitaju šta i koliko mogu da prenesu na carani, jer nije lako odjenom preseliti ceo život", objašnjava Jakovljević.

Sa druge strane Jovana Ružićič, prema svom iskustvu, za Euronews Srbija kaže da oni koji reše da se vrate u Srbiju suočavaju se sa dva probelma.

"Prva blokada na koju naiđemo je administracija. Ja sam se sa tim dosta dugo bavila kada sam se vratila. Pre svega to se odnosi na prevođenje svih dokumenata. Druga stvar je to što društvo na povratnike ne gleda blagonakolno i puno je predrasuda. Oni misle da smo se vratili u Srbiju jer nemamo drugog izbora", kaže Ružičić.