Istopolna partnerstva na čekanju: Šta koči propis koji bi gej parove učinio vidljivim pred zakonom

Nakon godinu dana od usvajanja Zakona o istopolnim partnerstvima u Crnoj Gori, pripadnici LGBT populacije moći će da pred zakonom da sklope zajednicu. Donošenje ovog zakona i u Srbiji je bilo najavljeno ove godine, ali se to nije realizovalo, a kako sada stoje stvari očekuje se da će se to, ipak, desiti naredne godine. 

Inače, ovaj zakon bi na neki način istopolna partnerstva u Srbiji učinio vidljvijim pred zakonom, a Aleksandra Gavrilović iz organizacije za lezbejska ljudska prava LABRIS kaže da ne vidi ništa sporno u njegovom donošenju i dodaje da bi on zapravo znatno olakšao njihov život i omogućio im ravnopravnost.

"Rešio bi neke naše praktične stvari. Živim sa partnerkom, i na primer ukoliko ona ne radi kako bi regulisala svoj zdravstveno. Ukoliko se nešto desi nama, šta će se dogoditi sa tom imovinom. Ovaj zakon bi nama dosta olakšalo, jer je reč o pravnoj praznini", kaže Gavrilović.

Međutim, do sada umesto zakona promenjen je pravilnik o doniranju reproduktivnih ćelija i embriona koji sada mogu da omoguće LGBT osobama da budu donori. Međutim, nije im olakšano da postanu roditelji. Da bi imali decu rešenja pronalaze u inostanim bankama sperme.

Čomić: Zakonom ne definišemo brak, već zajednicu

Ministarka Gordana Čomić rekla je u razgovoru za Euronews Srbija da je Nacrt predloga Zakona o istopolnim zajednicama dobio pozitivna mišljenja ministarstava koja su ga pogledala, kao i da se očekuje da on sledeće nedelje bude predlog na sednici Vladu Srbije i bude usvojen. 

Čomić je objasnila da istopolna zajednica ne podrazumeva brak koji je po Ustavu RS definisan kao zajednica muškaraca i žene, ali je svakako cilj da i ovakav vid zajdeništva bude zaštićen i da se poštuju ljudska prava LGBT zajednice.

"To ne može da bude brak, jer je to nemoguće po Ustavu. Naš cilj je samo da definišemo i poštujemo ljudsko pravo ljudi koji sada žive kao cimeri. Oni takođe treba na taj način budu zaštićeni. Druge izmene se tiču se elimentacije, tačnije o obavezi partnera da nakon raskida te zajednice jedno može da izdržava drugo, tačnije da ima pravo na to. Želimo da uspostavimo međusobno odgovornost svih", kaže Čomić i objašnjava da bi se ovim zakonom takođe olakšalo kompletno funkcionisanje ove zajednice. 

Ono što ne bi mogli, objašnajva dalje Čomić, je zajedničko usvajnaje dece.

"Ono što smo jasno kazali je da se na ovaj način ne definiše brak i to da ne mogu zajedno da usvajaju decu", dodaje Čomić.

Upitana da prokomentariše raniju izjavu predsednika Srbije Aleksandara Vučića da ukoliko Nacrt bude usvojen, da ga on neće potpisati, Čomić kaže je predsednik pažljivo birao reči kada je komentarisao ovaj zakon, ali da svakako one privlače velku pažnju.

"On je jasno kazao da ne može da potpiše ukaz o zakonu koji nije ustavan. Kada bi bilo braka, taj zakon ne bi bio ustavan, a konačnu reč o ustavnosti daje ustavni sud. Mi ćemo se radovati da bilo ko ko ima premedbe se obrati njima pa da se nakon toga utvrdi da li je se regularno. Predsednik ima pravo i obavezu da štiti Ustav. On je takođe i rekao da ukoliko je potrebno Ustav se može menjati, jer Srbija želi da gradi kulturu poštovanja ljudskih prava", dodala je Čomić i kaže da se nada da je ovaj zakon izvestan.

Jokić: U Crnoj Gori sa poteškoćama

Bojana Jokić iz LGBT organizacije Progres forum kaže za Euronews Srbija da je Zakon o istopolnim partnerstvima u Crnoj Gori stupio na snagu 15. jula i da je od tog dana mogao da se primenjuje, ali je ukazala i na probleme sa kojima su se pripadnici LGBT populacije od prvog dana primene ovog zakona suočavali.

"Matičari nisu imali formulare i registre. Radilo se sve na brzinu kako bi prvi parovi mogli da skope zajednicu. Matičari jesu prošli adekvatnu obruku, ali ima tu još finesa. Kod sklapanja braka takođe i odbornik mora da bude prisutan i on potpisuje dokument. Na tim forumularima piše partner ili partnerka, za razliku od bračnog na kojem piše da je reč o supružnicima. Procedura je ista kao i kod sklapanja braka", objašnjava ona.

Kako je dodala, na ovaj način zapravo istopolni parnteri počinju da budu vidiljivi i kroz zakon u Crnoj Gori.

"Ovaj zakon reguliše minmalan korpus prava koji prepoznaje životne partnere i uvodi ih u zakon. Pravo na nasleđivanje, pravo na osiguranje, na zajedničku materijlnu i socijalnu pomoć", rekla je ona.