Igre 
"Rizika će biti sve više": Osiguranje je dobar način da se nadoknadi šteta od nevremena, ali potrebno je čitati polisu
Komentari22/07/2023
-10:57
Šteta posle superćelijske oluje koja je pre dva dana, ali i sinoć pogodila Srbiju još se utvrđuje. Leteli su krovovi, drva su padala na automobile, a određenu štetu su pretpele i poljoprivredne kulture. Meteorolozi kažu da takva vrsta nevremena nije uobičajena za Srbiju, ali da bi mogla da bude sve češće zbog klimatskih promena, što bi mnoge moglo da natera da razmisle o eventualnom osiguranju.
Situacija na tržištu Srbije trenutno je takva da ne postoji jedna polisa za elementarne nepogode, nego je potrebno svaku vrstu imovine posebno osigurati da bi se uključili rizici poput oluje ili suše. U tom slučaju će i premija biti nešto više.
Osigiranje kao karika u lancu zaštite pokriva određene rizike što znači da će oni koji pretrpre neku štetu na imovinil, a osigurani su, dobiti finansijsku nadoknadu, kaže za Euronews Srbija urednica magazina "Svet osiguranja" Vesna Lapčić.
Kada se osigurava imovina koja predstavlja stan, useve ili mehanizaciju, set osnocnih rizika zavisi od polise.
"Postoji set osnovnih rizika i tu oluja najčešće nije uključena. Onda vi kažete osiguravaču da želite da vam u polisu uključe rizik oluje ili suše. Premija će biti malo viša, ali ćete biti mirniji za jedan rizik koji se dogodio prekjuče, a zadesiće nas i danas", rekla je Lapčić.
Kako nadoknaditi štetu na automobilu?
Na pitanje šta se dešava sa nadokandom štete u slučaju da je automobil parkiran na ulici oštećen u nevremenu i kome građani mogu da se obrate, Lapčić je navela da ukoliko je vozilo parkirano na javnom parkingu kod zgrada, i padne drvo na to vozilo, ako vlasnik nema Kasko osiguranje, procedura se komplikuje.
"U slučaju Kasko osiguranja, to je najjednostavnije. Prijavićete štetu osiguravajućoj kući, mnoge od njih imaju mogućnost da samo slikate svoje vozilo, onlajn pošaljete te slike i oni su dužni, i na to ih zakon obavezuje, da vam tu štetu obračunaju i isplate ukoliko je cela dokumentacija kompletna. Trude se da pojednostave te procedure u roku od 14 dana. Ukoliko niste zadovoljni, imate NBS, možete da se žalite i da eventualno tražite, ako smatrate da ta šteta nije dobro procenjena, i neku evaluaciju tog celog procesa", rekla je Lapčić.
Povezane vesti
Ona je navela da postoji mogućnost da se građani kojima je oštećen automobil obrate Gradskom zelenilu, ako je drvo koje je oštetilo vozilo na javnoj površini i u tom slučaju Zelenilo bi trebalo da pošalje svoj stručni tim koji će napraviti zapisnik, a potom ide dalje procedura za isplatu štete. Dodaje, međutim, da joj nije poznato da li je procedura komplikovana i koliko brzo isplaćuju za štetu.
Lapčić navodi da se procedura još komplikuje ako drvo koje je oštetilo automobil nije na javnoj površini nego u okviru zgrade, koja je vlasnik tog dela dvorišta.
"Morate da nađete upravnika, pa ako ne žele da vam isplate štetu, verovatno ćete ući u neki sudski spor. Procedure su duge, vama je automobil slomljen, morate iz svog džepa da vadite novac da platite tu štetu... Mogućnosti postoje, ali pitanje je da li ste spremni da ulazite u taj rizik da tražite tu nadoknadu, čekate te procedure i da vidite kakav će biti ishod", rekla je ona i navela da su male premije koje se izdvajaju za Infostan.
Mali je broj ljudi koji pribegavaju osiguranju
Prema njenim rečima, mali je broj ljudi koji osiguravaju ne samo poljoprivredna zemljišta nego i svoju imovinu i automobile.
Navela je da, na primer, osiguranje za metar kvadratni stana okvirno košta jedan evro i da u tu polisu osiguranja imovine može da se uključi i oluja, poplava, izliv vode iz instalacija, požar, provalna krađa. Ona kaže da je tako osigiranje za stan od 70 metara kvadatnih - 70 evra godišnje.
Lapčić kaže da je poenta osiguranja da od iznosa novca koji se isplati, šteta može da se sanira.
"Čitajte polise, čitajte koji su rizici. Osiguravači se trude da više nema sitnih slova upravo zbog pritužbi i prigovora građana. Pitajte sve što vam nije jasno i razmišljajte o rizicima, biće ih sve više. Nećete uzimati, recimo, rizik poplave ako živite na 12. spratu, a ako živite u prizemlju prilično je logično da ćete uzeti taj rizik", navela je Lapčić.
Povezane vesti
Komentari (0)