Bodovi za upis u srednje škole na skeneru: Koliko je potrebno za upis u škole koje su najpopularnije među maturantima

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

27/06/2023

14:27

Bodovi za upis u srednje škole na skeneru: Koliko je potrebno za upis u škole koje su najpopularnije među maturantima - Copyright Tanjug/Miloš Milivojević, Rade Prelić, Euronews/Slavica Tuvić

veličina teksta

Aa Aa

Još nekoliko dana deli osmake od upisa u srednju školu. Čekaju se konačni rezultati male mature, koji će biti objavljeni sutra, 28. juna, a zatim sledi popunjavanje liste želja 29. i 30. juna. Za nešto više od 64.000 osmaka, u srednjim školama ima 75.853 slobodna mesta, tako da će svi koji žele da nastave školovanje biti upisani. Pitanje je samo da li će moći u željenu srednju školu ili će morati da se opredele za onu u kojoj ima slobodnog mesta. To zavisi od uspeha iz osnovne škole, ali i osvojenih bodova na maloj maturi.

Preliminarni rezultata male mature objavljeni su 24. juna, a svi koji su smatrali da su na nekin način oštećeni mogli su 25. i 26. juna da podnesu prigovor komisiji. Danas žalbe prima drugostepena komisija, a odgovore nezadovoljni đaci mogu očekivati danas posle 16 sati. Svesni su đaci i njihovi roditelji da je svaki poen važan, da u nekim školama odlučuje pola boda, a nekada i manje od toga.

Najpopularnije srednje škole godinama unazad su medicinska, ekonomska, ali i gimnazije, posebno društveno-jezički, prirodno-matematički i opšti tip. Popularnost se gleda koliko je učenika bilo zainteresovano za njih.

"Najveći indeks popularnosti u prošloj godini imali su smerovi gimnazija (društveno - jezički, prirodno - matematički i opšti tip) u gimnazijama u Novom Sadu i Beogradu. Veliki indeks popularnosti imali su obrazovni profili u medicinskim školama u Vranju, Novom Sadu, Novom Pazaru, Zemunu", kažu u Ministarstvu prosvete.

Donja granica za upis

Sa druge strane imamo i "škole na glasu", koje su taj imidž stekle zbog visokog upisnog praga.

Prošle godine najteže je bilo "ući" u nekoliko beogradskih gimnazija - Prvu, Treću, Petu, Desetu, Četrnaestu, zatim za Elektrotehničku školu "Nikola Tesla", ali i medicinske škole. Poslednji upisani učenik u Desetoj beogradskoj gimnaziji - opšti smer, imao je 95,08 bodova. Za Četrnaestu beogradsku gimnaziju donji prag bio je 90,73 boda (na društvenom smeru) , odnosno 93,10 bodova (na prirodno matematičkom smeru).

U Petoj beogradskoj gimnaziji poslednji upisani đak na prirodnoo-matematičkom smeru imao je 93,1 bod, dok je na društvenom smeru imao 91,3 boda. Za Treću beogradsku gimnaziju đacima je trebalo za upis 96,10 bodova (prirodno-matematički smer) doj je na društvenom smeru bilo potrebno 93,87 bodiova. Za Prvu beogradsku gimnaziju, za prirodno-matematički smer trebalo je 90 bodova, dok je za društveni smer trebalo 90,4 bodova.

Za Elektrotehničku školu "Nikola Tesla", smer elektrotehničar informacionih tehnologija bilo je potrebno 94,43 boda.

Interesantno je da u unutrašnjosti veće intereesovanje učenika vlada za srednje stručne škole, posebno medicinske. Tako, recimo, za Medicinsku školu u Novom Pazaru i to za smer medicinska sestra, prošle godine bilo je potrebno 90,47 bodova. Za medicinsku školu u Vranju, za smer medicinska sestra tehničar, bilo je potrebno 91,63 boda.

Za upis u beogradske medicinske škole trebalo je manje bodova. Za Medicinsku školu u Zemunu, smer medicinska sestra bilo je potrebno 79 bodova, dok je za medicinsku sestru-vaspitača bilo potrebno 79,84 boda. Za Medicinsku školu na Zvezdari, smer medicinska sestra, bilo je potrebno 80,51 bod, farmaceutski tehničar 83,92 boda.

Težina testova

Opšti utisak nastavnika u školama, koji su dežurali i pregledali testove, je da su testovi iz srpskog i matematike bili teži nego prošle godine. Treći test nije za poređenje jer se menjao, prošle godine su đaci polagali kombinovani test, a ove test iz predmeta po izboru. Nastavnici kažu da se ove godine moglo očekivati da će biti teži zadaci jer su predstavnici prosvetne vlasti prošle godine govorili da su kod izrade testova imali u vidu okolnosti u kojima su učenici radili zbog pandemije virusa korona. Ove godine nije bilo tako. Očekuju da će zbog toga donja granica za upis biti spuštena u svim školama.

Međutim, Marija Miletić, direktorka 14. beogradska gimnazija očekuje u svojoj školi isti upisni prag ove godine kao i prošle uz eventualno manja odstupanja.

"Koliko sam pratila događaje u smislu težine testova i komentara dece, može se očekivati klizanje granica. Međutim, zbog afirmativnih mera koje imaju deca iz Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", a koja gravitiraju prema centralno beogradskim gimnazijama, mislim da će u našoj školi ostati stabilna donja granica kao i prošle godine. Ne očekujem drastične promene", rekla je ona za Euronews Srbija.

Podsetimo, u OŠ Vladislav Ribnikar 3. maja se dogodila strašna tragedija kada je učenik te škole ubio devet učenika i čuvara škole, a ranio šest osoba. Ministarstvo prosvete je donelo odluku da osmaci iz Ribnikara polažu malu maturu, jer je to zanoska obaveza za sve učenike, ali da se u srednju školu upisuju po afirmativnim merama.

"Ministarstvo prosvete donelo je odluku da se broj bodova koji učenik ostvari na osnovu uspeha iz škole i na osnovu završnog ispita, uvećava za 30 posto od broja bodova koji mu nedostaje do 100 bodova", saopštili su iz Ministarstva prosvete.

Savet osmacima je i da se ne oslanjaju preterano na donji upisni prag iz prošle godine, jer su moguća odstupanja. Zbog toga u listi želja treba da popune svih 20 opredeljenja, jer se unapred ne može znati koju školu mogu da upišu.