Igre 
Od sutra u školsku klupu ko želi: Kakvu poruku država šalje odlukom o skraćenju školske godine
Komentari06/06/2023
-17:00
Odluka Vlade Srbije da se školska godina završi danas, dve nedelje pre nego što je bilo planirano kalendarom, šalje poruku društvu da sistem nije baš siguran kao i da su njegove granice vrlo pomerljive, a to ne bi smelo da bude tako, smatraju sagovornici Euronews centra.
Navode da su osećanja roditelja i nastavnika u ovom trenutku dosta pomešana i da svi na određeni način osećaju neizvesnost i strepnju oko toga kako će izgledati naredni dani, ali i šta će ih sačekati od 1. septembra kada deca kreću u novi razred.
Povod za odluku Vlade je tragedija koja se desila 3. maja u OŠ "Vladislav Ribinikar" na Vračaru gde je trinaestogodišnjak brutalno ubio devetoro učenika i čuvara ove škole.
Dragan Filipović, načelnik Školskle uprave za Beograd kaže da je danas kraj nastavne godine, ali da će pojedine aktivnosti - dopunska nastava, vannastavne aktivnosti, produženi boravak, nastaviti sa radom do 20. juna.
Navodi da će danas đaci imati predloge zaključnih ocena za sve predmete i da će moći da se izjasne da li žele da poprave neku ocenu.
"Prethodnih dana uglavnom su deca dobijala informaciju od predmetnih nastavnika i učitelja koje su predložene zaključne ocene. Te predložene zaključne ocene će se videti i u elektronskom dnevniku tako da će je roditelji moći da vide. Svi učenici su dobili mogućnost da se izjasne koju ocenu žele da poprave", naveo je Filipović za Euronews Srbija.
Što se tiče produženog boravka, za učenike nižih razreda, kaže da će funkcionisati kao i do sada od 8 do 17 sati, ali da će i učitelji (glavni učitelji, ne iz boravka) biti na raspolaganju deci do 20. juna.
Povezane vesti
Smatra da je učiteljiam i nastavnicima u poslednjih mesec dana bilo veoma teško, da su pored uobičajenih aktivnosti morali da se razgovaraju sa đacima, ali i roditeljima o nekim drugim stvarima, ali da je interes deteta uvek na prvom mestu.
Dešavanja u "Ribnikaru" jesu promenila školski kalendar što se tiče završetka nastave, ali se nisu promenili termini za završni ispit. Filipović kaže da će mala matura biti kako je planirano 21, 22. i 23. juna.
"Već smo imali prijemne ispite za specijalizovana odeljenja. Završni ispit biće u skladu sa kalendarom i u skladu sa zakonom", rekao je on.
Stojiljković: Neka deca se bude noću, imaju ružne snove
Miša Stojiljković, psiholog i roditelj dvojice dečaka koji su učenici ove škole kaže za Euronews centar se posledice ove tragedije još osećaju i da im se kraj ne nazire.
"Moji sinovi ne pričaju previše o tome i mi to poštujemo. Razgovaramo i sa drugim roditeljima. Neka deca se bude noću, imaju ružne snove. Na sreću većina ih se ne seća ujutru, ali tokom noći bude dramatično. Ima dece koja su krenula u školu pa su se kasnije pojavili starhovi ali i obrnuto. Svi mi sada osluškujemo svoju decu i trudimo se da reagujemo. Prepušteni smo sami sebi", kaže on.
Objašnjava da se u ovom trenutku oko 80 odsto dece na određen način vratilo u školu, kao i da su nastavnici do sada bili vrlo feksibilni.
Euronews
"Sada smo došli do brojke od tih oko 80 odsto dece koja dolaze u školu. Taman su se negde privikli. Ne mogu da govorim za sva odeljenja. Mislim da druga smena, koja nije bila u školi tokom napada, se malo i vratila u sistem, ova druga malo manje. Posebno odeljenje mog mlađeg sina gde su stradale dve devojčice, one koje su bile dežurne na ulazu pored Dragana. Tu je situacija vrlo specifična. Nastava ne liči na onu koja je bila do 1. maja. Časovi su skraćeni, nema kontrolnih, pismenih, nema ni ispitivanja. Njima je najvažnije da budu zajedno", kaže on.
Povezane vesti
"Govore nam pričajte sa decom, a niko ne priča s nama"
Kometarišući iznenadnu vest od četvrtka, da se školska godina naglo skrati u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, Stojiljković kaže da se osećao "najgore od početka ove krize" kada ju je čuo.
"Imao sam dve reakcije. Prva je bila kada sam čuo za sastanak u Vladi Srbije i priznajem da sam se jedno sat vremena osećao najgore od početka ove krize. Druga je bila u četvrtak, kada je bila odluka. Kao da me neko pretukao i sačeko iza ćoška i napao. Ne mogu da definišem agresora, ali verovatno je pojedinac doneo tu odluku. Osećam da je sistem strašno zakazao ovde", rekao je on.
Dragana Đurić, v.d. direktorke Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije koja je preko svoje organizacije u komunikaciji sa nastavnicima i roditeljima rekla je za Euronews centar da je zbog ove odluke poslala mejl svima njima kako bi videla kako se osećaju, i navela da su osećanja raznolika.
Povezane vesti
"Obično im treba vremena da odgovore, ali ovog puta to nije bilo tako. Odmah su reagovali. Ljudi su imali potrebu da kažu da im je teško. Prvo što mi je stiglo je da su ljudi zatečeni, da su iznenađeni. Onda su se pojavila i druga osećanja: zbunjenost, zabrinutost, onda su počeli da stižu melovi koji govore o ljutnji, o zatečenosti", rekla je ona.
Dodaje, da se i sami nastavnici imaju osećaj da se nalaze u nekom začaranom krugu iz kojeg ne vide izlaz i rešenje kako tačno da postupaju dalje.
"Jedna koleginica je rekla: Govore nam pričajte sa decom, a niko ne priča s nama. Kako mi je rekla, nastavnici kažu da su se oni zbog toga okrenuli direktorima jer od nih i dobiju neki odgovor, a da su se ka njima okrenuli deca i roditelji. Zapravo, svi smo se našli u nekoj zbunjenosti. Svi su ostavljeni bez infomacija", rekla je ona.
Tijana Jovanović, direktorka OŠ "Vojvoda Mišić" u Beogradu rekla je da su škole tek dan kasnije, u petak, dobile zvaničan dopis o tome kako će se dalje postupati.
Euronews
"Roditelji su se uglavnom ljutili jer nemaju dovoljno informacija. To je problem, jer ni mi ih nemamo. Od petka zvanično znamo šta dalje, ali mi smo ti koji treba sada da pravimo strategiju i kako dalje", rekla je ona.
Kako će izgledati ocenjivanje u narednim danima?
Kako piše u dopisu koje je Ministarstvo prosvete poslalo direktorima škola, učitelji i nastavnici do danas moraju da predlože zaključne ocene. Ipak, one će moći da se poprave do 20. juna, uz konsultacije, otvorena vrata i, po potrebi, dopunsku nastavu. Jovanović kaže da se nada da s ovim neće biti problema.
"Nadamo se da ocenjivanje neće biti sada problem. Nastavni kadar su ljudi koji zaista vredno rade. Svaki nastavnik će voditi pedagoške sveske gde inače beleže sve pojedinosti vezano za učenike. Tu će beležiti i narednih 15 dana ono što se bude dešavalo. Roditelji će tako moći sve da provere", rekla je ona.
Kako je dodala deca će moći u školu da dolaze sporadično, a u njenoj školi je napravljen plan kada će moći da dolaze da poprave ocenu ukoliko to žele.
"Mi smo napravili konkretno program i raspored. Tačno će se zanati kada oni mogu da dođu u školu da popravljaju ocene. Mi kao škola nemamo celodnevnu nastavu, ali imamo organizovan boravak. Onaj ko zaista nema gde sa detetom koje je prvi ili drugi razred, moći će da ga ostavi i u boravku koji će raditi do 20. juna", rekla je.
Stojiljković kaže da inače kod nas stvorena takva atmosfera da je ocena postala jednino merilo vrednosti, što je dodaje pogrešno, i da bi sada pre svega trebalo da se radi na tome kako da se razvije empatija kod dece.
"Mi našu decu nećemo terati da poravljaju ocene ukoliko oni to sami ne žele. Ja bih voleo da smo iz ove tragedije nešto naučili. Voleo bi da se do petog razreda ukinu sve ocene. U Finskoj ocenjivanje počinje od šestog razreda, a oni spadaju među najsrećnije zemlje. Očigledno da ocena nije izvor sreće. Mislim i da bi gradivo trebalo da se smanji za 50 odsto. Sa druge strane, deca nemaju sadržaj gde mogu da razviju epatiju i da se uče samokontroli", objašnjava on.
"Sve se svelo na ocenu"
Đurić kaže da je njena organizacija radila istraživanje u obrazovanju tokom 2021. i 2022. godine gde su njene kolege i ona procenjivali stavove nastavnika i roditelja ovim povodom.
Euronews
"Jedan od nalaza je da se sve svelo na ocenu. Mi ne idemo u školu da bismo razvili znanje, već da bismo dobili isključivo petice. MIslim da smo svi nacionalno ušli u to da decu previše štitimo. Kao nacija koja je imala mnogo gubitaka tokom 30 godina, kada smo na primer štitili našu decu tokom bombardovanja. Sada oni imaju svoju decu i usvojili su obrazac. Imaju potrebu da njihova deca dobiju od života sve što je dobro, pa se to gleda i kroz ocene. Sada je najvažnije da piše 5, ne neka druga ocena", kaže ona.
Na pitanje kako treba postupati dalje, sagovornici Euronews centra su saglasni - multidisciplinarni krug koji bi činili roditelji, nastanivici, ali i akademski i stručni saradnici. Jedino tako, smatraju, može se pronaći pravi izlaz.
Đurić kaže da su se slične tragedije dešavale u svetu i da treba i iz njih učiti i pratiti taj obrazac, ali i kroz domaće savetodavno telo.
"Mislim da treba da se oslonimo na akademsku zajednicu. Imamo pet učiteljskih fakulteta, imamo odličnu katedru za pedagogiju, za obrazovnu psihologiju, imamo ljude koji su obučeni da upravljaju krizama. Treba od njih da čujemo stavove o tome šta je izlaz. Nama se dogodilo prvi put, nadam se i poslednji, ali ovo nije na svetskom nivou nešto što se do sada nije dešavalo", kaže ona.
Stojiljković smatra da nadležni šalju loše signale i ovo se doživljava kao poraz ozbrazovnog sistema, jer kako kaže, "na kraju kada su deca trebalo da dožive neko zaokruženje, to se nije desilo".
"Video sam primer u jednoj američkoj školi u kojoj se pucnjava dogodila 24. maja. Praksa je da se u školu vraćaju posle 15-ak dana nakon rekonstrukcije škole. Onda je škola radila 10, 11. i 12. juna. Pitali su direktorku zbog čega je to uradila, ona je rekla da nije htela da deca zapamte da im se škola završla naglo zbog nekog čoveka koji je tamo upao i da uvide da sistem i dalje radi. Rekla je da iako škola traje do 12. juna, oni će je završiti kako treba. Meni lično se to dopalo. Potrebno je neko zaokruživanje", smatra on.
Komentari (0)