Na operaciju kuka i kolena čeka se do 10 godina: Skraćuje li novi predlog spisak na jednom, a produžava na drugom mestu

Godinama unazad liste čekanja za ugradnju veštačkog kuka ili operaciju kolena su najduže, neki pacijenti čekaju i do deset godina, a kako bi se zdravstvene ustanove rasteretile i ovaj problem rešio, od sada će se intervencije raditi u onim ustanovama u kojima su liste čekanja najkraće. Mada, zbog toga će i priliv pacijenata biti povećan, pa se postavlja pitanje koliko će one sa postojećim brojem lekara i dostupnom opremom moći da izdrže taj pritisak. 

Najviše pacijenata trenutno čeka u Beogradu, više od 15.000 ljudi nalazi se na listi čekanja na Institutu za ortopediju Banjica, te s tim u vezi, činjenica da će sada moći da se operišu i u drugim bolnicama u Srbiji gde su liste čekanja kraće predstavlja olakšicu. 

Pacijent iz Prokuplja Radosav Bulajić, kaže da operaciju kolena u Prokupačkoj bolnici ne rade, a da bi u Kliničkom centru u Nišu, morao da čeka bar dve i po godine. Zbog toga što sada postoji mogućnost da se operiše u Aleksincu, na intervenciju je čekao samo tri meseca. 

"Tolike su muke, idem sa štakama, to su veliki problemi. Onda su me poslali ovde, čekao sam tri meseca i pozvali su me. U ponedeljak sam došao, danas idem na sto", kaže Bulajić. 

Na operacioni sto u aleksinačkoj bolnici za godinu dana će i Miroslav Radovanović, pacijent iz Beograda, koji kako kaže "24 sata trpi bolove", a u prestonici bi na operaciju kuka i kolena čekao od osam do deset godina.

Hoće li sve ustanove moći da izdrže veliki priliv pacijenata? 

Prošle godine u Opštoj bolnici Aleksinac urađeno je više od 200 operacija kuka i kolena, a ove godine planirano je oko 300. Liste su kraće, pa pacijenti sada na intervenciju čekaju najviše godinu dana.

Mada, hirurg ortoped u opštoj bolnici Aleksinac Nenad Blagojević kaže kako će se u narednom periodu ove liste verovatno produžiti za nekoliko meseci.

"Imamo jednu operacionu salu, četiri ortopeda, povremeno pomoć iz niškog Kliničkog centra, ali nam je potrebno da se obnovi deo opreme, da se primi deo kadra, jednostavno je nemoguće izdržati veći broj. Ovoliko koliko sada radimo, to je za bolnicu neki optimum, to možemo da izdržimo sa postojećim kadrom", kaže direktor Opšte bolnice Aleksinac Goran Vidić. 

Euronews Srbija

Vidić dodaje i da ukoliko se "negde čekalo deset godina, negde šest meseci, doći će se do toga da se svuda čeka šest, sedam godina, ali nije na meni da određujem šta će da se radi", i da je ovaj problem izražen i u mnogim razvijenijim zemljama. 

Bolnici u Aleksincu, koja je preuzela određeni broj pacijenata koji teritorijalno njoj ne pripadaju, potrebni su dodatni kadrovi, kao i obnavljanje postojeće opreme, a ukoliko preuzmu više pacijenata nego što su njihovi kapaciteti spremni da izdrže, mogli bi da se nađu u problemu.

Na ovo, Nataša Filipović iz RFZO-a, kaže da je pre nego što je počelo preusmeravanje "urađena jedna sveobuhvatna analiza, mi smo već poslali upit zdravstvenim ustanova, od njih tražili informaciju da li im je dodatna oprema potrebna".

"Informacije nam već pristižu, proteze koje bi možda mogle da budu problem će se nabaviti u kolikom god broju im budu bile potrebne. Dakle, sve što može Vlada Srbije i RFZO će uraditi, kako bi se olakšao život svim našim osiguranicima, a naravno da će se na taj način pružiti pomoć i zdravstvenim radnicima, jer su nam oni ključni u rešavanju ovog problema", dodaje Filipović. 

Takođe, Filipović ističe da je zabeleženo veliko interesovanje kod pacijenata kada je u pitanju prebacivanje u drugu bolnicu u kojoj mogu da se operišu, zato što im je kvalitet života poprilično ugrožen i nije onakav kakav bi bio da im se ugradnja proteze ili kuka, već obavila.  

Isidora Šmigić iz NALED-a kaže kako treba raditi na tome da se bolnicama oprema i resursi osnaže, kako bi mogli "da sprovode ono što im je potrebno u odnosu na to koliki su njihovi kapaciteti i da se ti kapaciteti možda i povećaju".

"Sa druge strane, potrebno je i informisanje građana da je moguće da oni dobiju kvalitetnu zdravstvenu uslugu u centrima, odnosno u regionima u kojima žive i da nije potrebno da svi putuju za Beograd" ali i da je neophodno da se pacijentima koji imaju najkomplikovaniju situaciju omogući pristup zdravstvenoj ustanovi u Beogradu. 

Postoji li još neko rešenje za problem predugačkih lista čekanja?  

Isidora Šmigić iz NALED-a ističe da je mogućnost preusmeravanja pacijenata u druge zdravstvene ustanove pozitivna i dodaje kako je važno i to što je "najavljeno formiranje jedinstvene liste čekanja za ortopedske operacije, što je zaista izuzetno dobra praksa, jer su se do sada, liste čekanja vodile individualno na nivou zdravstvenih ustanova". 

Šmigić kaže da nije postojala jedinstvena evidencija, kako bi se vodilo računa o tome koliko pacijenata u Srbiji čeka na ovu zdravstvenu uslugu. 

"Verujem da će ona uz saradnju zdravstevnih ustanova relativno brzo biti napravljena. Evidencija je formirana pre nekoliko godina i za kardiohirurgiju, tako da nije nešto što je netipično u našem sistemu", ističe Šmigić. 

Kako kaže Šmigić, 2020. godine u Srbiji obavljeno je 50 odsto manje operacija kolena i 40 odsto manje operacija kuka u odnosu na 2019. godinu i da je ovo posledica koju je ostavila pandemija Kovid-19.

"Tako da je potrebno uložiti dodatne napore i dodatna sredstva, angažovanje više ljudi, adekvatna oprema i resursi koji su potrebni, ali takođe, i korišćenje drugih resursa koji su dostupni kao što su resursi privatnih zdravstvenih ustanova, što bi ovaj problem brže rešilo", kaže Šmigić. 

Ova praksa u Srbiji je već prisutna, uključivanje privatnih ustanova se sprovodi kada je u pitanju operacija katarakte, gde su dugačke liste čekanja takođe bile prisutne, a preko RFZO-a pacijenti u nekim slučajevima, bili su preusmeravani u privatne ustanove.

Euronews Srbija

"Praksa je veći niz godina izuzetno uspešna, ono što vidimo jeste da RFZO ima najveći broj ugovora sa privatnim zdravstvenim ustanovama za operacije katarakte. Jedini uslovi da dobijete operaciju u privatnoj zdravstvenoj ustanovi kada je u pitanju operacija katarakte, jeste da ste na listi čekanja u državnoj zdravstvenoj ustanovi, RFZO čak pokriva troškove puta, u slučaju da idete na operaciju van matične filijale", kaže Šmigić. 

Šmigić dodaje da bi ova praksa "definitivno mogla da se koristi i u slučaju operacija za koje postoje dugačke liste čekanja".  

Međutim, s obzirom da je ortopedska operacija dosta skuplja, bilo bi potrebno, kako kaže Šmigić, da "Ministarstvo zdravlja, kao i RFZO odrede stvarnu cenu intervencije, ne samo operacije, nego i svih ostalih pratećih troškova, koje bolnica, odnosno kliničnki centar imaju".

"Naravno treba tu imati u vidu da je neophodno omogućiti dostupnost zdravstvene zaštite za sve grupe, pa tako za ugrožene socijalne grupe, gde bi moguće bilo i da RFZO pokriva stopostotni iznos te operacije", zaključuje Šmigić. 

Mada, Filipović kaže kako niko ne beži od toga da se privatni sektor uključi u rešavanje dugih lista čekanja, ali kako će se taj predlog kasnije razmatrati, jer za sada, ovaj problem u prvom talasu pokušavaju da reše sa državnim zdravstvenim ustanovama.

Koliko liste čekanja zavise od ljudskog faktora? 

Primer pozitvne prakse kada su u pitanju predugačke liste čekanja jeste Niš, gde su hirurzi na kardiologiji potpuno eliminisali liste čekanja za operaciju, ali su na tome radili čitavi timovi, čak i vikendima i bez finansijske podrške. 

"Aposlutno zavise liste čekanja od ljudskog faktora, naravno to što smo već pomenuli, opremu, kadar, proteze, to jeste od značaja, ali ljudski faktor je tu ključan, pre svega mora se voditi računa da na listu čekanja ne bude upisan neko kome usluga nije potrebna", kaže Filipovič. 

Filipović kaže da RFZO kontaktiraju zaposleni iz zdravstvenih ustanova, koje su krenule da  revidiraju svoje liste u ortopediji.

"Obaveštavali su nas o tome da je određen broj lica obrisan, da su utvrdili da su nekima usluge već pružene, dakle cela javnost, odnosno ta zdravstvena struka, Vlada, RFZO, svi su se uključili u rešavanje problema, jer kvalitet života je u pitanju, iako život tih pacijenata nije ugrožen, svima nam je u interesu da se taj problem što pre reši", zaključuje Filipović.