Sneg se topi, ali ostaje strah od poplava: Meteorolog za Euronews Srbija o tome da li nam prete nabujale reke

Posle toplih dana u feburaru, u Srbiji su početak aprila obeležili sneg i niske temperature. Rekordno visok snežni pokrivač ovog meseca nas je iznenadio pa je tako na Košutnjaku juče zabeležno 30 centimetara snega, dok je na Kopaoniku on dostigao visinu od 55 centimetara. 

Sneg koji je počeo da pada u ponedeljak uveče, prestao je da pada tek sutradan, ali pored saobraćajnog kolapsa koji je nastao odmah čim se formirao snežni pokrivač, još neke posledice mogu da se očekuju u narednim danima.

Naime, sneg se u Beogradu uveliko topi, a slična sitaucija je i u ostalim krajevima zemlje, pa se otvara i pitanje kakve posledice će sneg i mraz ostaviti na poljoprivredne kulture koje su počele da bujaju, ali i na nivoe reka u zemlji. Tačnije, da li su sa toplijim danima sada izvesne i poplave?

Metorolog RHMZ Slobodan Sovilj objasnio je za Euronews Srbija da je ono što je sada dobra vest ta da se u narednim danima ne očekuju padavine, ali i to da zbog nešto viših tempreratura, visina snežnog pokrivača počinje postepeno da se smanuje.

"Ono što je dobra vest je da trenutno u nižim predelima snega ima od 10 do 30 centimetara i to samo u centralnim krajevima naše zemlje. U ostalim delovima je simbolični snežni pokrivač, dok na planinama njega ima između 20 i 50 centimetara. U narednim danima možemo da očekujemo postepeni porast temperature, dok će minimalne ostati oko nule. Mi sada očekujemo da se i snežni pokrivač postepeno topi u nižim predelima, dok će na planinama to topljenje biti još sporije", rekao je Sovilj.

Tanjug/Sava Radovanović

Međutim, sneg je prestao ali sada postoji bojazan od mogućih poplava. Sovilj kaže da, prema trenutnim podacima, one neće dostići upozoravajući nivo kada je u pitanju nivo vanredne odbrane i dodaje da nadležni prate situaciju. 

"Ono što je dobra vest je da u narednih destak dana ne očekujemo nikave intezivne padavine, ni na području Srbije ali i regiona. Tako da vodostaji su još uvek u stagnaciji, bili su u manjem porastu, a onda će biti u manjem opadanju. To znači da nećemo dostići upozoravajući nivo kada je u pitanju nivo vanredne odbrane", rekao je Sovilj.

Upitan da li se to odnosi i na velike reke kao što su Sava i Dunav s obzirom da uveliko postoji prolećno topljenje snega na planinama u Evropi, on kaže da nadležni prate situaciju u svim rekama, i da je trentuno žuti hidroalarm na snazi samo za Banat i istočnu Srbiju.

"Mi ćemo pratiti situaciju na tim rekam. U naredih desetak dana nema nikavih upozorenja ni kada su veliki vodostaji u pitanju. Trenutno je žuti hidroalarm na snazi samo za Banatske vodotoke i vodotoke u istočnoj Srbiji ali to je logično s obziorm na velike intezitete padavina koji su bili i u Karpatima, ali i u istočnom delu naše zemlje ali mi očekujemo i smirvanje situacije i na tom području", rekao je Sovilj.

Kakve su posledice po biljke i useve?

Sovilj podseća da je protekla zima bila jako blaga, i da iznenadne niske tempereture i sneg svakako ostavljaju posledice i na useve i biljke.

"Ovaj sneg, ali i mraz jesu opasni i imaju nepovoljan uticaj. Mi smo svedoci da je prethodna zima bila treća najtoplija i oni prethodni izraženi topli periodi u toku zime sa temperaturama od 15 čak i 20 stepeni Celzijusa su u svakom slučaju uticali na kalendar cvetanja i na to da voće ranije procveta. Sve one kulture koje su u fazi cvatanja pretrpeće velike štete kako zbog visokih i niskih temperatura, tako i zbog snežnog pokrivača", rekao je.

Sovilj je podsetio da smo pre sedam dana takođe imali hladniji talas sa jutaranjim mrazevima, što je takođe negativno uticialo na biljke.

"Međutim, jutarnji mrazevi se u ovoj sedmici očekuju i u naredna tri do četiri dana. Biće aktuelni na visini od dva metra intezitata od minus dva do nula stepeni, tako da možemo da očekujemo značajnu štetu na već procvetalim biljkama", rekao je.

Fonet/Ana Paunković

S obzirom da je sneg poznat i po tome da na određeni način štiti prizemne kulture od mraza Sovlj kaže da je činjenica da će u narednim danima sneg smanjivati, ali će i dalje biti mraza i da su posledice toga realne.

"Ovaj sneg može da deluje povoljno na one kulture koje nisu u fazi cvetanja ili one koje su na njenom samom početku vegetacionog perioda. Međutim, zbog ovih jutarnjih mrazeva i s obziro na topljenje snega, očekujemo sada i nepovoljan uticaj na prizemne kulture", rekao je on.

Geografija našeg voća 

U Srbiji se komercijalno gaji 16 vrsta voćaka: jabuka, kruška, dunja, šljiva, višnja, trešnja, breskva i nektarina, kajsija, jagoda, malina, kupina, ribizla, borovnica, orah, lešnik i badem. Po podacima iz 2019. godine, među njima u proizvodnji dominiraju jabuka i šljiva, sa oko 400.000 tona prinosa godišnje, s time što se šljiva gaji na gotovo tri puta većoj ukupnoj površini, piše portal Klima 101.

Kako navodi, ne ponaša se svako voće isto. Razlike su brojne, ali sa aspekta otpornosti na ekološke uslove, kao što je mraz u fazi cvetanja, ključna razlika izmedju pojedinih vrsta ogleda se u vremenu kretanja vegetacije, to jest – kada se tačno biljka "budi" iz zimskog mirovanja i započinje procese koji dovode do formiranja plodova.

Sve voćne vrste se mogu podeliti u četiri grupe, u zavisnosti od toga na kojoj prosečnoj dnevnoj temperaturi one kreću sa vegetacijom: od 9 stepeni Celzijusa (kajsija i badem), preko 10 stepeni Celzijusa (breskva, jagoda) i 11 stepeni Celzijusa (šljiva, trešnja, malina) do 12 stepeni Celzijusa  (jabuka, kruška). Što je ova temperatura niža, voćka se ranije "budi", a samim tim je i verovatnoća javljanja mraza nakon cvetanja veća. 

U ravničarskim terenima u Srbiji, prosečna godišnja temperatura je usled klimatskih promena porasla za oko 2 stepeni Celzijusa. Iz činjenice da se sa povećanjem nadmorske visine za 100 metara, srednja godišnja temperature vazduha smanjuje za 0,5 stepeni Celzijusa, proizilazi da se temperaturni uslovi koji su nekada (pre industrijskog doba) bili u nizijama, sada nalaze na nadmorskoj visini od 400 do 500 metara.

Portal Klima 101 navodi da je najvažnija direktna mera  borbe protiv mraza zaštita voćaka veštačkom kišom (orošavanjem). Usled dejstva mraza, kapljice vode koje dospeju na biljku pretvaraju se u led, pri čemu oslobađaju toplotu koja zagreva tkivo ispod i sprečava oštećenja. Međutim, ovaj metod je često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode: otprilike 40 metara kubnih vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz. 

U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi tzv. frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz.