Igre 
Kako žive stari i nemoćni u Srbiji: Mnogi su sami, vrata im niko danima ne otvori, a misle da je sramota živeti u domu
Komentari26/03/2023
-13:30
U Srbiji je sve više starih, nemoćnih, bolesnih. Odluka da odu u starački dom za većinu nije najbolja opcija, a tu vrstu usluge mnogi i ne mogu da priušte. Takođe, mnogobrojni nemili događaji u privatnim domovima doveli su do toga da ljudi nemaju poverenja u ovakav tip smeštaja. Međutim, tužna je slika starih ljudi koji žive sami, kojima niko danima vrata ne otvori.
Javnost u Srbiji ostala je zatečena kada su nedavno u Ralji kod Sopota u porodičnoj kući pronađena dva leša u odmakloj fazi raspadanja. U pitanju su majka (86) i njena bolesna ćerka (55). Njima više od mesec dana niko nije pokucao na vrata. Obdukcija će pokazati kako su preminule. Živele su u samoći, tako i završile. Sa druge strane život u domu može biti veoma sadržajan, a to potvrđuje Gerontolški centar Beograd.
Pre tri godine Branko Maričić je iz komfornog stana, rešio da se preseli u dom za stare. Došao je, kaže, svojom voljom jer nije želeo da opterećuje decu i unuke. Kaže da u Gerontološkom centru Beograd ima sve što mu treba.
"Ja dobijem sa pranja posteljinu i lični veš ispeglan. Moja košulja je ispeglana kao kada kupite novu u robnoj kući. Jedanput nedeljno imam održavanje stana, zatim doručak, ručak, večera - tri obroka i sve je to servirano. Ovo deco nije starački dom, ovo je ustanova u kojoj čovek ima sve uslove da dostojanstveno ostari i da u starosti očuva dostojanstvo", priča Branko za Euronews Srbija.
Stari u dom uglavnom odlaze svojom voljom, ali ima i onih koji nemaju drugog izbora. Dobar deo starih u Srbiji i dalje smatra da je sramota živeti u staračkom domu, a psiholozi kažu da nije lako odlučiti se za ovakav korak.
"Mislim da im je strah da se odvoje od porodice, jer njima ipak porodica najviše znači u životu. Kada dođu na smeštaj i kada vide kako to funkcioniše, onda i oni nama kažu koliko je to zapravo drugačije od onoga što su oni zamišljali", priča psiholog u domu Stefan Topalović.
profimedia
Kada dođu novi korisnici sa njima se dosta razgovara, a radne terapije umnogome pomažu adaptaciji. Korisnici mogu da heklaju, pletu, šiju, crtaju...
Povezane vesti
"Uopšte mi nije dosadno. Sama sebi uvek nađem zabavu i nemam izgubljeno vreme. Sada trenutno heklam, a mogu i da crtam, vezem, šijem", navodi Dušanka Stanković, korisnica doma.
Radna terapija im je veoma važna. Korisnici kažu da bi se razboleli kada ne bi mogli da rade.
Državni domovi jeftiniji
Psiholog Stefan Topalović navodi da ukoliko se korisnik predomišlja, ako nije siguran, onda se obavljaju razgovor u prisustvu srodnika.
"Mi im objasnimo šta je to što bi mogli da dobiju - stalno prisustvo medicinke sestre, negovateljice, imamo lekara. Ovde korisnik da bi došao do lekara ne mora da izađe napolje", priča Topalović za Euronews Srbija.
Osim usluge lekara, psihologa i stručne službe, korsnici ovog doma imaju i pravnu zaštitu, ali i apoteku, poštu, prodavnicu, kao i kafić šaljivog naziva "Alchajmer". Sve ovo ih mesečno košta od 32.000 do 49.000 dinara.
"To je cena za usluge koje se nude jako pristupačna, i u odnosu na druge domove vrlo prihvatljiva za korisnike i njihove penzije", priča Ana Stevanović, socijalni radnik.
Pixabay
Pošto je državni, ovaj dom spada među jeftinije. Nije ga lako dobiti, a dokumentacija se predaje Centru za socijalni rad. U njemu je trenutno više od 500 korisnika, a oko 200 ljudi nalazi se na listi čekanja.
Povezane vesti
Kapaciteti državnih i privatnih domova
Ana Vukmirović, načelnica za inspekcijske poslove Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kaže da u Srbiji postoji 39 državnih domova za strare, a da se očekuje otvaranje još jednog u Valjevu. Kapacitret državnih ustanova je 9.329 mesta. Postoji i 262 licencirana privatna doma i njihov kapacitet je 10.446.
Navodi da u državnim domovima oko 1.000 mesta trenutno nije popunjeno. A koliko ljudi sa penzijama u Srbiji mogu sebi da priušte dom? Vukmirović pojašnjava da smeštaj u dom ide preko centra za socijalni rad. Podnosi se zahtev centru, zatim dostavlja određena dokumentacija. Utvrđuje se i da li ta osoba može da snosi punu cenu smeštaju, ako ne donosi se rešenje gde će do pune cene učestvovati budžet, odnosno država.
profimedia
Smeštaj u starački dom u Srbiji je i dalje tabu tema.
"Mislim da te predrasude jenjavaju. Svaki smeštaj podrazumeva saglasnost korisnika. Ne može samo porodica da odluči. U Srbiji je jaka tradicija da se porodice brinu o starijima", navela je ona.
Dodaje da inspekcija nadležnog ministarstva i pokrajinskog sekretarijata kontroliše rad privatnih i državnih domova. Tokom prošle godine obavljeno je 370 inspekcijskih nadzora.
Komentari (0)