Nik Vujičić za Euronews Srbija: Neuspeh nije zaključak, neuspeh je vaša učionica

Poznati motivacioni govornik, Australijanac srpskog porekla Nik Vujičić, ponovo se posle 11 godina, obratio beogradskim studentima na Pravnom fakultetu. Na predavanju pod nazivom "Ostanimo jaki" poručio je da neuspeh treba da nas nauči da nikad više ne izgubimo. On je u intervjuu za Euronews Srbija govorio o tome gde pronalazi motivaciju i kako se suočava sa životnim izazovima, ali i šta savetuje  drugima u prevazilaženju problema.  

O čemu ste razmišlaji prethodne tri godine, šta vas je inspirisalo i kako ste motivsali sebe i druge?

- U protekle dve, tri godine svi smo prošli kroz strah i depresiju, i malo anksioznosti, pa ni ja nisam imun na loše dane. Morao sam da idem na savetovanje, osetio sam da mi srce i um nisu povezani, prošao sam kroz uspone i padove. Ali očigledno, kako su se stvair promenile, znate da nas zahvalnost uvek može podstaći da izdržimo. Kako se sve otvorilo, stvari su koliko-toliko normalne, ne znamo hoće li biti nove pandemije, kako će svet izgledati narednih godina. Ali znate, nije to ni prva ni poslednja kriza, tako da sam uzbuđen jer želim da proputujem svet sa porodicom, da im pokažem svet.

Proputovao sam svet zbog posla ali želim da i moje četvoro dece i moja supruga vide mesta poput Srbije, Španije, Izraela, nadam se da ćemo to uraditi ove godine, pošto možemo da putujemo. Osnovao sam kompanije koje će mi pomoći da ja pomoognem ljudima digitalno, video sadržajem, prevedenim materijalom, da inspirišem više ljudi. Uzbuđen sam što ću dopreti do više ljudi dok u isto vreme manje putujem zbog posla.

Na vašim predvanjima širom sveta otvoreno govorite o životu bez udova. Kako je nešto što je nemoguće za druge za vas postalo moguće?

- Kad govorim o životu bez granica, to ne znači da se sve zaista može dogodilti. Sve što sanjate, biće sve u redu. Ali želim da svi iskoriste svoj potencijal. Nisam onaj koji kaže, sve je moguće, samo želim da svako postigne ono što je moguće za njega, to znači da morate da imate svojevrsnu otpornost. Neuspeh nije zaključak, neuspeh je vaša učionica. A kad se opirete to gradi vašu otpornost. Bez otpora, bez izazova, ne vežbate mišiće otpornosti. Želim da ljudi znaju da smo takođe potrebni jedni drugima. Sada želimo da se ekonomija oporavi, ali velika je važnost povezanosti, zajedništva, prijateljstva. Mislim da društvene mreže odvajaju ljude i moramo da ohrabrujemo jedni druge, da se interesujemo za to kako smo, i za predivna prijateljstva. To će nas održati zdravima.

Gde ste vi pronašli vašu životnu inspiraciju?

- Inspiraciju nalazim u veri u Boga, u Bibliji, koju čitam, i molim se Bogu svakog dana. Svi znaju da sam hrišćanin, imao sam čast da upoznam partijarha danas. U toj veri, porodica je važna. Moja supruga je moja inspiracija, motivacija, moje ohrabrenje i moj najbolji prijatelj. Moja deca me motivišu da nastavim da radim to što radim, ne samo da radim za svoju porodicu, već i da svet bude bolje mesto. Vidim mnogo negativnosti, kolapsa u svetu, nestabilnosti, i rekao bih namerne kontrole društva. To nas pritiska da verujemo u ono u šta ne bismo hteli, ili nas navodi da ne verujemo u ono u šta bismo hteli. Sa tim na umu za sledeću generaciju, za moju porodicu u Americi, Amerika je izgubila mnogo slobode u poslednjih par godina, zaista se mnogo promenila. Znam i kakva je situacija ovde u regionu, na Balkanu, u Srbiji. Znamo šta se dešava u Ukrajini, Rusiji, Izraelu, Iranu.

Želimo da ljudi budućih generacija ovde u Srbiji, posebno posle pandemije, izolacije, budu ohrabreni. Možda mladi u Srbiji misle o tome da dignu ruke, izgubili su tu iskru svrhe, identiteta, nadam se da će ih moja poseta ohrabriti. Ne putujem više toliko, ali u Srbiju ću se uvek vraćati. Srbija je moj dom. Vraćaću se i u Mađarsku, Izrael, ali ne i u mnoge druge evropske zemlje. Osećam da želim da budem u manjim zemljama sa kojima se razumem.

Kad ste pomenuli rat u Evropi, izvesno je da ljudi strahuju za svoju egzistenciju, mnogi pate od depresije. Kako se suočiti sa danapnjim izazovima?

- Znate, da biste se suočili sa izazovima današnjice, pod broj jedan imajte jedan dan za sebe, pod broj dva napravite listu stvari za koje ste zahvalni. Prethodne tri godine bile su verovatno najgore u mom životu, jer kad me ljudi vide, očekuju da sam ja motivacioni govornik, da ja nikad ne plačem, ali mi svi prolazimo kroz uspone i padove. Treća stvar kroz koju mislim da treba da prođemo, jeste savetovanje, reći nekome kroz šta prolazite, kako ne biste sami kroz to prošli. Kad idete kroz život, i kad znate da ne morate kroz nešto sami da prođete, to je taj jedan dan vremena koji sebi dajete i onda ste zahvalni. Poslednja stvar koju želim da kažem svakome idi kroz život nadajući se da si nekome drugom potreban. Kad pokušaš nekom da pomogneš, to vam oduzima pažnju. Ja kažem ljudima kad me pitaju za pomoć, gledajte, ja ne verujem u vaš bol, svi mi imamo svoje patnje, strahove, jer strah je veći invaliditet nego nemati ruke i noge. Ali kad pomažeš drugom, to je samo po sebi cilj. Neka što više Srba pomogne drugim Srbima.

Da li je danas strah od rešavanja problema mnogo veći problem?

- Znate, da bismo razumeli da li je strah od rešavanja problema veći nego sam problem, moramo da shvatimo da je strah strah, i da on mora da se prevaziđe. Kad imamo rane, one moraju da se previju, naša srca moraju da budu izlečena. Veoma je teško govoriti o izlečenju u zemlji kao što je Srbija kad se čini da će neko nastaviti da nas ranjava, kad osećamo da ne razumememo šta se dešava, kad pogledamo u geopolitčke probleme, a ti problemi su stvarni i veliki i samim tim i strah je veliki. Zato ja uvek kažem da nam je potrebna Božija pomoć. On je stvaran i on će nam pomoći. Ali smo istovremeno potrebni jedni drugima. Mislim da je važno da se prizna šta osećaš i da se o tome razgovara. Mislim da treba da se fokusiramo na mentalno zdravlje, obrazovni sistem i medije takođe kako bismo pomogli ljudima da osećaju manje straha, da im iskreno govorimo o situaciji na terenu i ohrabrimo ih činjenicom da smo u tome zajedno.

Kada ste pre deset godina govorili pred studentima Pravnog fakulteta, poručili ste im da ne odustaju od svojih ideja, ali da ne odustaju ni od Srbije. Šta je vaša poruka danas?

- Ne odustajte, ne odustajte od svoje zemlje, ne odustajte jedni od drugih i shvatite da Zapad nije onakav kakav je bio. U smislu da ako ste smatrali da na Zapadu postoji sloboda, mnogo toga više ne postoji. Hoću da kažem da sam i u Americi bio marginalizovan. Mnogi ljudi ne veruju u ono u šta ja verujem, i ne želim da ih ubeđujem. Samo me zbog toga ne vole. Svet se promenio. Treba da razumemo šta se dešava, šta činimo kao zemlja, šta radimo u obrazovnom smislu, šta prihvatamo od Zapada a šta ne, ovo je vreme za odluke, na koju ćemo stranu, levo ili desno.