Pravosudni zakoni uskoro pred poslanicima: "Cilj je da se spreči politički uticaj na pravosuđe"

Narodna skupština trebalo bi do devetog februara da usvoji predloge pravosudnih zakona koji proističu iz Ustavnih amandmana potvrđenih na referendumu početkom prošle godine. Reč je o zakonima koji se tiču uređenja sudova, sudija, Visokog saveta sudstva, javnog tužilaštva i Visokog saveta tužilaštva. 

"Ovi predlozi predstavljaju pokušaj da se pravnim odredbama uredi ono što komisije zapravo i očekuje u budućnosti, a to je da se umanji uticaj politike u radu dva ključna faktora, a to su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca", navodi za Euronews Srbija predsednica Jukoma Katarina Golubović. Kako ističe, to pitanje je ključno, ali se u njegovo rešavanje do sada nije išlo do kraja.

Naime, Golubović je dodala da je Venecijanska komisija uvidela neke promene u predlozima, ali je, kaže, takođe i ukazala da najveću pažnju treba ukazati na to da se obezbedi da pravnici, koji budu izabrani da budu članovi ovih saveta, ne zastupaju interese vladajuce većine.

"Radi se o tome da će u budućnosti o izboru sudija i tužilaca da se staraju dva pravosudna tela - Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva", navela je ona i dodala da će 11 članova Visokog saveta sudstva birati sudije, ali i da će u tom telu biti istaknuti pravnici koje će postavljati Narodna skupština. "Ono što nije obezbeđeno jeste da se obezbedi da upravo ti istaknuti pravnici ne zastupaju političke interese samo jedne vladajuće većine", navela je ona.

Kako kaže, cilj je da se u budućnost u fokus stavi nezavisnost od skupštinske većine upravo kada su u pitanju istaknuti pravnici.

"Na primer, u Hrvatskoj takav jedan mehanizam se zasniva na tome da su ljudi laici u tim pravosudnim temama. Zapravo ljudi iz različitih stranaka, obavezno iz opozicije. Tako se i ovde negde predlaže, da oni budu makar izabrani uz saglasnost opozicionih stranaka. Nekako opozicione stranke su na neki način bile isključene iz celog ovovog ranijeg procesa. Setimo se da smo ustavne amadmane dobili u vreme bojkota opozcije i da smo ih dobili u vrme jednopartijskog parlamenta. Upravo zbog toga, ovi zakoni treba da naprave korak više. Zapravo u fokusu je nezavisnost od većine kada su u pitanju istaknuti pravnici", pojasnila je ona.

"Stav Venecijanske komisije zasnovan na realnom stanju"

Što se finansijske nezavisnosti tiče, Golubivić smatra da ima pomaka kada su u pitanju nacrti tužilačkih zakona, ali dodaje da po ovom pitanju ima još dosta posla.

"Nije toliko bitno pitanje plata, koliko je zapravo bitno pitanje stručnog osoblja, pomoćnika sudija i javnih tužlaca. Oni su i dalje pod ingerencijama Ministarstva pravde. Još uvek nije postignuta autonomija i nezavisnost sudstva od starne izvršne vlasti. I tu su ovim nacrtima zakona učinjeni pomaci. Vencijanska komisija kaže da je to nedovoljno. Venecijanska komisija uporno i uporno zahteva da se ovaj nedostak nezavosnosti nadomesti", dodaje Golubović.

Komentarišući stav Venecijanske komisje, ona dodaje da stav nije formiran uoptšeno, i iz dokumenata, već da su ga oni formirali i nakon razgovra na NVO sektorom.

"Stav Venecijasnke komisije zasnovan je na realnom stanju. Na primer, mi smo takođe razgovarali sa njima i predočili im sve. Komisija nije gledala samo odredbe koje je dobila iz nadležnog ministarstva, već je i sa nama pričala. Da bi stekli uvid u kontekst, kada pričamo o problemima pravosuđa u Sbriji", rekla je Goloubović.

Ona je takođe dodala i da su Ustavne promene izvesne u budućnosti.

"Moraćemo da ih imamo, ako ne zbog jedne integrativne kaluzule, onda zbog ludskih prava. Nas čeka sigurno još amadmana, ako ne i celovita promena Ustava. Smatram da su ove kritike u pogledu nezavisnosti pravosuđa bile opravdane i da će naći svoje mesto u Ustavu, nekom narednom za buduće generacije", zaključila je Golubović.

Boljević: U foksu treba da bude to kako će funkionsiati istaknuti pravnici i kako će se birati

Da politički utacaj na sudije i tužioce treba da bude u foksu budućih predloga pravosudnih zakona, saglasna je i Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije koja je prisustvovala okruglom stolu na temu novih zakona. Ona u razgovoru za Euronews Srbija kaže da nije sve u zakonu, već i u ljudima koji ga primenjuju.

"Da se ne zavaramo. Političkog uticaja na pravosuđe ima svugde, u svakoj državi. Cilj je da se on zakonski spreči. Kako zakonima tako i pravnom kulturom koju treba kod nas unapređivati", kaže ona.

Pored pohvala od strane Venecijanske komisje, bilo je i kritika, pa Boljević kaže je ovog puta, u pogledu seta sudskih zakona, njen stav mahom bio pozitivan.

"Postoji niz sugestija, koje su do sada otklonjene. Ono što ostaje najspornije i rađa najveće dileme je kako će funkionsiati istaknuti pravnici, njih četvoro u Visokom savetu sudstva koje ima 11 članova. Njih četvoricu bira Skupstina i ta činjenica ukazuje na mogućnost političkog uticaja na ovo telo koje inače donosi najvaznije odluke o sudstvu i formira jednu od tri grane vlasti. Tu postoji mogućnost da se unaprede rešenja. Neka od njih su već dobro elaborirana po mom mišljenju. Bilo bi dobro da se uvede jedan prelazni rok u kom kandidati koji bi konkurisali ne bi bili politicki eksponirani jedno vreme, ali i njihovo okruženje. To još uvek nije uneto u zakon, ali jeste da istaknuti pravnik ne može da bude neko ko je svojim ranijim istupima davao negativnu konotaciju sudstvu i bio politički aktivan", smatra Boljević.

Dodaje da Ministarstvo daje tehnička rešenja, ali naglašava da je tu presudna i praksa.

"Mi smo predivdeli proceduru koja je izrazito transparentna pri izboru istaknutih pravnika. Da budu viđeni oni koji su viđeni u struci. Postavili smo i visoke standarde pa ćemo videti kako će se to dalje odvijati", dodala je ona.